Srbija: Slika koju Aleksandar Vučić nije uspeo da sakrije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić voli sebe da predstavlja kao demokratu posvećenog evrointegraciji Srbije, vođu koji donosi stabilnost i pomirenje u regionu, političara koji svakodnevno pokušava da zemlju izvuče iz siromaštva i pretvori u raj za investitore. To su poruke kojima je zadobio poverenje međunarodnih zvaničnika i većine birača u Srbiji koji već pet godina podržavaju njegovu vlast.

Njegove svakodnevne nastupe, izjave i intervjue, tu idealnu sliku pregaoca koji je posvećen samo boljem životu građana, remeti nekolicina novinara i medija koji mu postavljaju pitanja i izveštavaju o događajima i neuspesima koje bi on da sakrije.

Tada predsednik Vučić pokazuje svu silinu svog autokratskog načina vladanja pomoću kojeg je uspeo da poništi skoro sve institucije u zemlji i da direktno kontroliše većinu medija u Srbiji.

Gotovo svakodnevno i od njega i njemu bliskih saradnika slušamo optužbe o novinarima izdajnicima koji rade protiv države, novinarskim udruženjima dobijaju novac iz inostranstva da izmišljaju afere, stranim plaćenicima koji ugrožavaju vlast i predsednika lično.

Tako se i srpska redakcija regionalne N1 televizije ponovo našla na meti Vučićevih optužbi, zbog eskluzivnih snimaka i izveštavanja o incidentu u kojem je pre tri godine prebijen njegov brat.

Afera koju Vučić nije uspeo da sakrije

Incident  se dogodio tokom Parade ponosa 28. septembra 2014, koja je u Srbiji uvek skup visokog rizika, sa pojačanim obezbeđenjem, utvrđenim i ograđenim prostorom u kome se kreću LGBT građani i oni koji ih podržavaju.

Na prethodnoj Paradi, u oktobru 2010. povređeno je 140 ljudi i pritvoreno preko 200 desničara koji su tukli građane i demolirali deo grada paleći i razbijajući automobile i izloge zgrada.

Zato nije bilo neobično da i četiri godine kasnije, policija pojačano obezbeđuje skup. Brojne novinarske ekipe pratile su ovaj događaj a televizija N1 je zabeležila incident u kome žandari tuku nekoliko civila. U trenutku snimanja nisu ni znali o kome je reč, tu informaciju saznali su tek naknadno, od policije koja ih je videla kako snimaju.

Tokom dana prikazali su snimak i na osnovu policijskih informacija objavili da su pretučeni brat tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, Andrej i brat jednog od najbližih Vučićevih saradnika, gradonačelnika Beograda kao i nekoliko pripadnika vojne jedinice Kobre koje su ih obezbeđivali.

Zatim se saznalo da su žandarmi koji su se nalazili na rubu prostora određenog za demonstracije zaustavili Andreja Vučića, njegovog prijatelja i vojno obezbeđenje. Ne znajući o kome je reč, tražili su im legitimacije. Kako ovi nisu želeli da se identifikuju i pokušali silom da prođu, usledila je tuča.

Još uvek je u toku suđenje osmorici žandarma zbog ovog incidenta, koji se terete za zloupotrebu službenog položaja i napad na vojno lice u vršenju službene dužnosti, zlostavljanje i mučenje. Novinari televizije N1 su tokom suđenja svedočili o događaju kojeg su snimili iz blizine, što je ključni dokaz u procesu.

U međuvremenu su se otvorila i brojna druga pitanja koja prevazilaze ovo suđenje. Jedno od njih, koje i dalje čeka odgovor, je zbog čega članovi porodice tadašnjeg premijera i gradonačelnika koriste vojno obezbeđenje koje im po zakonu ne pripada.

Umesto odgovora napad na N1 i poruka sudijama

Odgovor Aleksandra Vučića uvek je bio kako su on i njegova porodica žrtve raznih napada pa tako i ovoga. Pre nekoliko dana, gostujući na televiziji Pink na pitanje o tekstovima u kojima su otkriveni batinaši koji su napadali novinare tokom skupa organizovanog povodom njegove predsedničke inauguracije odgovorio je kontrapitanjem i novim optužbama.

„A oni koji su mi brata izubijali… oni nisu batinaši? Moju suzu niste videli javno, iako sam 24 sata plakao.Danas sam gotovo siguran da je namerno izubijan jer je moj brat” rekao je Vučić i ironično dodao: “I slučajno se baš tada pojavila kamera američke televizije [N1, prim.aut] da to snimi“.

Bez sumnje su ovu njegovu izjavu čule sudije koji sude žandarmima i tek ćemo u presudi videti kako su je razumeli. Direktor programa za Srbiju ove televizije Jugoslav Ćosić je u svojoj reakciji na predsednikove optužbe otkrio pod kakvim pritiscima je bio zbog snimka prebijanja Vučićevog i gradonačelnikovog brata.

Na društvenim mrežama Ćosić je napisao da je od svih izmišljotina A. Vučića o N1 najveća ta da je N1 znao da će “njegov brat biti izubijan”i objavio da ga je tog dana kada se tuča dogodila, zvao tadašnji šef Bezbednosno informativne agencije (BIA) Aleksandar Đorđević.

“Preneo mi je želju Vučića da snimak incidenta načinjen tokom Parade ponosa, ne objavljujemo. Objavili smo ga”, napisao je Ćosić. Zatim je saopštio da “nakon što sam odbio sugestiju šefa BIA da snimak incidenta sa Andrejem Vučićem NE emitujem odbio sam isti zahtev šefice Vučićevog PR-a”.

U intervjuu za portal Cenzolovka  šefica PR službe predsednika Vučića Suzana Vasiljević je potvrdila da je zvala Ćosića i objasnila kako to “nije bio pritisak“, već „drugarska molba da bi mogli da pripreme Andrejevu majku i dete“ na snimak tuče.

Nezavisni mediji van kontrole vlasti

N1 je jedan od nekolicine medija u Srbiji koji odolevaju pritiscima i nezavisno izveštavaju. Ova regionalna televizija koja ima produkcione centre u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu u vlasništvu je, kako se navodi nasajtu,  grupacije United Group koja je u većinskom vlasništvu KKR-a, globalne investicione firme, sa sedištem u Njujorku. Evropska banka za obnovu i razvoj je suinvestitor u kompaniji a CNN ekskluzivni partner.

Program N1 može se gledati samo preko kablovskih operatera koji pokrivaju do 60% teritorije Srbije. Osim u Srbiji, BiH i Hrvatskoj, može se videti u Makedoniji, Crnoj Gori i Sloveniji.

Ovakvo vlasništvo i domet programa, redakcija u kojoj rade priznati profesionalci, činjenica da se građani većinom informišu preko elektronskih medija, dovoljna su opasnost za vlast koja na sve načine pokušava, i dobrim delom uspeva, da kontroliše medije.

I nije prvi put da se predsednik Vučić teškim optužbama obrušio na ovu televiziju. U januaru ove godine novinari N1 su ga pitali da prokomentariše fotografiju koja se tada pojavila u javnosti a na kojoj je ministar zdravlja u Vladi Srbije Zlatibor Lončar sa vođom kriminalnog zemunskog klana koji je učestvovao u ubistvu premijera Zorana Đinđića 2003. godine.

Umesto odgovora usledila je optužba da N1 sarađuje sa narko klanovima, sa “ notornim kriminalcima osuđenim za promet i prodaju droge našoj deci”, bez ikakvog jasnog obrazloženja na čemu zasniva takve optužbe.

Nije ni N1 jedini medij koji gotovo svakodnevno trpi pritiske i diskreditacije vlasti od predsednika, njegovih saradnika i režimskih novinara koji ga bezuslovno podržavaju. Ta slika Srbije ne vidi se van granica, ali je unutar njih sve mračnije i teskobnije za svakog ko pokuša da postavi bilo kakvo pitanje ili posumnja u “neprikosnovene istine” koje saopštava Aleksandar Vučić.