Iza poternice, kako tvrdi beloruski aktivista, stoji režim predsednika Aleksandra Lukašenka. Formalno-pravno, režim u Minsku tereti ga zbog navodne utaje poreza od oko 300 hiljada evra. Gnjotovi advokati ocenjuju da je postupak politički motivisan i da beloruske vlasti na sve načine pokušavaju da ga vrate u zemlju i osude zbog kritika režima.
„Uhapšen sam zato što sam novinski i komercijalni direktor i koosnivač jedne od najuticajnijih nevladinih organizacija, koja se bori protiv protiv diktature od 2020. godine, a diktatorska vlas u Belorusiji označila nas je kao terorističku i terete me ne samo da sam član već i suosnivač takve organizacije“, kaže za N1 Andrej Gnjot, aktivista iz Belorusije.
Situacija u Belorusiji je takva da bilo ko, ko ima kritičko mišljenje o predsedniku Lukašenku, završi odmah u zatvoru, odakle se mnogima gubi svaki trag.
„U Belorusiji ozbiljna kazna preti svakome ko vređa predsednika, a predsednik je vrlo uvredljiv i bilo koji komentar može da se protumači kao vređanje. U Belorusiji ne postoji nijedan slobodan mediji od 2020. godine. Dva predsednička kandidata iz te godine su u zatvoru i duže od 500 dana o njima nema nikakvih informacija ne zna se da li su živi ili mitrvi“, objašnjava Peter Nikitin, antiratni aktivista.
Pod takvim okolnostima sudbina Andreja Gnjota trenutno zavisi od odluke Apelacionog suda u Srbiji. Viši sud u Beogradu već dva puta je odlučio da su ispunjeni uslovi za njegovo izručenje.
„Sudija je već dva puta odlučio da se Andrej izruči, jedini razlog što ga nisu izručili je poništavanje prve presude u Apelacionom sudu jer gospodin sudija Mikić nije pronašao neophodnim da Andreja uopšte sasluša“, objašnjava Nikitin.
Što se tiče Interpolove poternice na osnovu koje je beloruski aktivista uhapšen u Beogradu ona više nije na snazi.
„Krajem juna, Interpol je ukinuo poternicu koja je bila raspisana za Andrejem Gnjotom, i o tome obavestio zemlje članice“, rečeno je iz Generalnog sekretarijata Interpola u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Gnjot je u kućnom pritvoru koji traje već tri meseca, a pre toga je proveo sedam meseci u Centralnom zatvoru. On kaće da nema ni novac za stan u kojem se nalazi po nalogu suda, niti za osnovne dnevne potrebe – nema ušteđevnu, a svaku pomoć prijatelja iscrpeo je još u februaru.
„Ovo nije moje mišljenje, već stvarnost. Ako me srpske vlasti vrate u Belorusiju mene čeka mučenje i smrt, bez ikakve šanse da se spasem. Ujedinjene nacije kažu da u Belorusiji nema pravde, nema nezavisnih advokata, i u zatvorima je smrt standardna praksa“, navodi Gnjot.
Belorusija je jedina zemlja u Evropi koja nije ukinula smrtnu kaznu, i u kojoj postoji niz zakona koji služe za borbu protiv slobodnih novinara i protivnika režima.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.