Sve ovo znamo jer je Ena Nedić to sama napisala na svom Fejsbuk profilu još 17. marta. Kada je došla u centar pažnje, mnogi su je potražili na društvenim mrežama i ugledali taj dugačak post, svima javno dostupan. Preko noći, među opoziciono raspoloženim građanima Ena Nedić je od heroine postala omražena žena prema kojoj ne treba imati milosti.
Kao novinarka „Vremena“, konstantno sam meta botova na Tviteru. Na Fejsbuku, zvaničnu stranicu „Vremena“ ne ostavljaju na miru. Kao korisnica društvenih mreža, moram da otkrijem čitaocima jednu veliku tajnu: režimski botovi daleko su od najgore stvari koja može da vas snađe. Oni su ljudi na zadatku i, posle nekoliko desetina blokiranih, algoritam društvenih mreža sam uredi stvar tako da ih više i ne vidite kad vam se obrate. Naravno, njihove plate dolaze iz budžeta, mi ih plaćamo da nas vređaju.
Međutim, šta ćemo sa Enom Nedić? Da li treba da pokažemo samilost ili ipak da kažemo kako je prešla na „svetlu“ stranu tek kad više nije imala nikakvog interesa da ostane u POKS-u, koji u Novom Sadu ide na izbore sa SNS-om?
Iskreno, ne znam. Previše dugo i previše često bila sam meta botova da bih bila objektivna. Pa opet, racionalno, znam da nema promene sve dok se ti stranački zaposleni, ucenjeni, dovedeni, ne preobrate i ne kažu: neću. Njihova su svedočenja dragocena za neku bolju budućnost u kojoj će sva nepočinstva vladajuće klike biti procesuirana. Uostalom, Ena Nedić tvrdi da Andrej Vučić i Nikola Selaković finansiraju POKS.
Nemam energije da sudim Eni Nedić. Mogu samo da joj poručim: dobro došla. Dobro došla među nas kojima je meta stalno na leđima ili čelu, kojima su pretresli i uprljali svaki deo života, kojima su dušu izvadili, koje svakodnevno pokušavaju da izlude i nateraju da ućute. Dobro došla i dobro se snašla. Lako biti neće.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.