NVO i mediji: Šta Srbija ima pravo da zna, a ne zna

Situacija će samo biti gora i u tom smislu Srbija stalno nazaduje, smatraju predstavnici nevladinih organizacija i medija povodom prve “Nedelja prava javnosti da zna” koja je u Srbiji počela u ponedeljak 24. septembra, a završiće se u petak 28. septembra.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA kao primere sakrivanja informacija koje javnost ima pravo da zna navodi da je i dalje nedostupan ceo izveštaj o pružanju usluga i savetovanja između Železare Smederevo i HPK menadžmenta, iako je nedavno objavljen deo ugovora jer je Srbija izgubila arbitražni spor, a kao primere navode i zahtev BIRN da dobiju podatke ko sve ima diplomatski pasoš Srbije, za šta su ostali uskraćeni.

Oni navode i da je Cenzolovka ostala uskraćena za zapisnik sa sednice Upravnog odbora RTS na kojoj su birani novi članovi, kao i da je tajna i zapisnik razgovora NBS i Udruženja banaka oko stambenih kredita u švajcarskim francima. Nisu im dostavljeni ni podaci Er Srbije o primljenim i deljenim donacijama i sponzorstvima.

Iz ovog centra navode da su tajni i uslovi pod kojima je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković kupila stan, trošak inauguracije Predsednika, a jedan građanin je tražio od Elektrodistribucije Beograd informacije u vezi neizmirenih obaveza Sportskih društava Crvena Zvezda i Partizan za struju.

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) navodi neke drastične primere da već neko vreme postavlja pitanja o odnosima države i ekipe ubijenog kriminalca Aleksadra Stankovića (Saleta Mutavog) i tome kako je došlo do toga da član grupe Saleta Mutavog obezbeđuje inauguraciju predsednika Srbije.

Među pitanjima bez odgovora je i ko stoji iza rušenja u Savamali, a u KRIK-u navode da je bivša supruga sadašnjeg ministra finansija Siniše Malog rekla u intervjuu da joj se on poverio da je organizovao rušenje. Istraga u ovom slučaju još nije otvorena.

Nepoznato je i ko je pravi vlasnik objekta na Kopaoniku, a u KRIK navode da “institucije ne smeju ili ne žele da sruše nelegalno sagrađeni objekat na ‘krovu Srbije’”, o čemu su BIRN i “Insajder” izveštavali. Ostaje nepoznato ko je njegov pravi vlasnik.

Otkriće KRIK koje je izazvalo najviše pažnje prošle godine je vezano za otkriće da je ministar Aleksandar Vulin kupio stan na Zvezdari za više od 200.000 evra koje je dobio u gotovom novcu. Njegovo opravdanje da je novac dobio od suprugine tetke iz Kanade je dovedeno u sumnju a iz te mreže navode da je “ostalo pitanje ko je stambeno obezbedio ministra odbrane i šta je ta osoba dobila zauzvrat”.

Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović navodi i da bezbednosne službe, pre svega Bezbednosno-informativna agencija, prišluskuju i prate novinare – o čemu se pre svega saznaje iz pojedinačnih slučajeva, kada novinari prijave da su praćeni ili pokrenu postupke protiv BIA-e kod Zaštitnika građana.

“Ovo širi atmosferu straha i otežava novinarski rad. Bitno je da država javnosti otkrije u kojoj meri služba prati novinare i zbog čega se u Srbiji novinari tretiraju na ovakav način. Za svaku državu je progon novinara jedan od signala da demokratija prestaje” naveo je on.

KRIK navodi kao primer i ubistvo Olivera Ivanovića, srpskog političkog lidera sa Kosova, ilustrujući podatkom da do danas, organi gonjenja, ali i predstavnici vlasti Srbije i Kosova, uprkos javnim obećanjima, nisu dali nijednu konkretnu informaciju o slučaju.

Ova mreža pisala je i o vezama ministra Zorana Lončara sa zemunskim klanom, ali nikada nije dobila zapisnik sa saslušanja Lončara na okolnosti da je bio povezan sa zemunskim klanom, iako je i predsednik Srbije najavljivao da će taj zapisnik biti dostupan.

Siniša Mali, sadašnji mininstar finansija, se 2012. godine pojavio u Bugarskoj kao predstavnik dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva i kupio 24 luksuzna apartmana na obali Crnog mora. Kako navode u KRIK, do danas, Mali, ali ni Vučić i drugi predstavnici vlasti, nisu otkrili javnosti ko je vlasnik ovih misterioznih firmi.

U Srbiji se kriju i bezazlenije stvari. Tako se novinari KRIK-a već gotovo četiri godine bore da od Republičkog fonda za penzijsko i zdravstveno osiguranje (PIO fond) dobiju podatke o radnom stažu predsednika republike Aleksandra Vučića i bivšeg predsednika Tomislava Nikolića. Iako je pre više od dve godine novčano kažnjen PIO fond do danas nije KRIK-u dostavio informacije o tome gde su sve Vučić i Nikolić bili zaposleni.

Predstavnici organizacija civilnog društva koju čine između ostalih Beogradski centar za bezbednosnu politiku, CRTA, Pravni skener, Građanske inicijative, Slavko Ćuruvija Fondacija, Transparentnost Srbija, BIRN, Partneri Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbija pokrenuli su inicijativu za odbranu prava javnosti da zna.

Inicijativa je do sada okupila 80 građanskih i medijskih udruženja i organizacija.

Nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je tokom proleća predstavilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ukazuje na nameru države da javnosti oteža uvid u rad javnih institucija.

Raša Nedeljkov, programski direktor CRTA, navodi da je Nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je predstavilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ukazuje na nameru države da javnosti oteža uvid u rad javnih institucija.

“Od građana se očekuje da plaćaju porez, ali da ne pitaju kako se troši njihov novac” navodi Nedeljkov.

Uprkos proklamovanoj politici otvorenosti u radu nijedna vlast u Srbiji u poslednjih 18 godina nije se potrudila da mnoge stvari sama javno obelodani, navodi Slobodan Georgiev, programski direktor BIRN.

“Institucija Poverenika i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogućili su razotkrivanje mnogih stvari koje su važne za građane Srbije. U poslednjih desetak godina bilo je na desetine slučajeva kada je ovaj institut i mogućnost da se novinari i građani pozovu na ovo pravo dovelo do otkrivanja činjenica i dokumenta koje su na pravi način pokazivale stvarnost u Srbiji. Bez te asistencije i bez tog prava mi kao građani i mi kao novinari ostajemo bez alata za rad i bez mogućnosti da saznamo ono što vlast želi da sakrije”, navodi Georgiev.

On navodi da javna preduzeća i neke institucije pokušavaju da na sve načine prolongiraju dotavljanje dokumentacije ili informacija, a neke ne žele ni da daju odgovore.

Tako je javnost ostala uskraćena za podatke, na primer, o tome koliko tačno država i javna preduzeća troše u oblasti sporta i oglašavanja.

“Višegodišnji pokušaji da se dođe do kredibilnih podataka ostali su bez uspeha i one baze koje je BIRN Srbija objavila na svom sajtu javno.rs nisu potpuni jer preduzeća poput Telekoma i Srbijagasa ignorišu zahteve. Pored toga, dešava se da neka druga preduzeća iz javnog sektora dostavljaju nepotpune informacije i podatke, što otkrijemo dodatnim istraživanjem. To je na primer bio slučaj kada smo istraživali koliko EPS troši na oglašavanje”, rekao je Georgiev.

On navodi da je, s druge strane, baza notara i njihovih biografija poslužila je i služi i danas građanima da vide i gde se notari nalaze ali i ko su ti ljudi, pa svako može da proceni da li su njihove biografije dovoljne za posao koji im je država dodeli.

Stevan Dojčinović, urednik KRIK ocenjuje da će Srbija, kada je reč o dostupnosti o informacijama ići unazad i da će stanje biti samo gore.

“Problem oko dostupnosti informacija je što imamo dobre zakone ali država i institucije ne žele da primenjuju zakone. Transpantnost predstavlja pretnju za ljude na vlasti koji žele da obavljaju poslove povezane sa korupcijom. Očigledno je da idemo unazad i da će biti samo gore. Uskoro ističe mandat Povereniku za informacija od javnog značaja Rodoljubu Šabiću i postoji verovatnoća da će se dogoditi nešto slično kao i sa Agencijom za borbu protiv korupcije – dovešće osobu koju je bliska vladajućim strankama i samim tim biće obesmišljen rad te institucije”, navodi Dojčinović.

Organizacije su ukazale da je veoma štetna odredba Nacrta zakona kojom se predviđa izuzimanje dela preduzeća (društva kapitala) koja raspolažu značajnom javnom imovinom od obaveze davanja informacija koje se odnose na njihov rad. Nacrt zakona predviđa mogućnost da organi vlasti vode upravni spor protiv obavezujućih, konačnih i izvršnih rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

U CRTA navode da je tokom javne rasprave 1.200 građana poslalalo komentare nadležnom Ministarstvu da se ove štetne odredbe ne usvoje, ali do danas Ministarstvo nije obavestilo javnost da li su komentari prihvaćeni ili ne.