Šta sve Apelacioni sud smatra problematičnim u presudi četvorici optuženih za ubistvo Ćuruvije

Apelacioni sud je utvrdio da je prvostepena presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije, novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, „nerazumljiva“, „protivrečna“ i da nema potrebnih činjenica i izjava svedoka koje bi je potkrepile.

Na 11 strana obrazloženog rešenja Apelacionog suda (videti na kraju ovog teksta), koju je Slavko Ćuruvija fondacija dobila na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, detaljno se navode pitanja na koja sud u ponovljenom postupku mora da odgovori.

Pitanja su praktično grupisana oko tri glavne teme:

– Gde su dokazi da je N. N. lice naručilo i izvršilo ubistvo novinara i da li su u pitanju dva ili više lica;

– U kakvoj je vezi N. N. lice koje je izvršilo ubistvo sa četvoricom okrivljenih;

– Kakva je uloga belog golfa iz koga je, prema presudi, okrivljeni Ratko Romić prisluškivao operativce koji su na dan ubistva pratili Slavka Ćuruviju.

Na prvi pogled deluje da u ponovljenom postupku sudsko veće Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu neće moći da odgovori na sva postavljena pitanja ukoliko ostane pri presudi da je N. N. lice izvršilac i ukoliko ne prihvati sve navode iz tužbe, kao i mnoštvo dokaza kojima je ona potkrepljena.

Petočlano veće Apelacionog suda, kojim je predsedavao sudija Milimir Lukić, doneta je 15. jula jednoglasno. Odlukom su usvojene sve žalbe – kako tužioca tako i zastupnika okrivljenih.

Zanimljivo je da se u odluci ne pominje da je zamenik tužioca Milenko Mandić od Apelacionog suda tražio da otvori pretres i da u slučaju ukidanja presude ne vraća predmet na ponovno suđenje u Specijalni sud.

Sudija Lukić je na javnoj sednici prihvatio ovaj tužiočev zahtev, ali on, sudeći prema rešenju, nije tretiran.

Najzanimljiviji delovi rešenja Apelacionog suda govore o neodrživosti presude Specijalnog suda koja je doneta 5. aprila 2019. godine.

Oni glase ovako:

„Izreka presude je nerazumljiva“;

„Razlozi presude su protivrečni izreci“;

„U presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a dati razlozi su potpuno nejasni i u značajnoj meri protivrečni zbog čega je nemoguće ispitati zakonitost i pravilnost presude“;

„Okrivljeni je oglašen krivim za neke činjenice i radnje koje optužnica ne sadrži i o kojima nisu izvođeni dokazi“.

Ne postoji „nijedan dokaz na osnovu kog je sud utvrdio da je N. N. lice postiglo dogovor“ o izvršenju ubistva.

„Nejasno je kako su Kurak (Miroslav, prim. nov.) i Romić omogućili N. N. licu“ da izvrši ubistvo i gde su u trenutku ubistva bili Kurak i Romić, zajedno sa N. N. licem ili odvojeno.

Apelacija dodaje i još neke nedoumice koje tzv. Specijalni sud za organizovani kriminal treba da odagna:

– Nejasno je sa kim se N. N. lice dogovorilo o izvršenju ubistva, sa Radonjićem ili sa Romićem i Kurakom.

– Nisu navedeni i potkrepljeni razlozi iz kojih je svaki pojedinačno okrivljeni izvršio ubistvo.

– Kako je Radomir Marković podstrekao Radonjića da izvrši kriminalno delo?

– Nedostaju iskazi svedoka o tome da li je Radonjić preuzeo beli golf, a kasnije ga ustupio Romiću.

Posebno je za prvostepeni sud neprijatno pitanje apelacije zašto je taj beli golf uopšte važan ako je Radonjić telefonom obavestio Romića i Kuraka o kretanju Slavka Ćuruvije na dan ubistva.

Prvostepenom presudom su Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni na ukupno 100 godina zatvora za ubistvo Slavka Ćuruvije u aprilu 1999. godine.

Samo je Radomir Marković u zatvoru, prethodno osuđen za druga ubistva.

Preuzmite rešenje Apelacionog suda po žalbama na prvostepenu presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije (PDF)