“Ta atmosfera, takva kakva je, meni lično se ona zaista ne dopada, ali generalno je postojala i ranije i mi svi kao i društvo, ali kao profesionalci trebamo da nađemo jedan pravi stav i odgovor na takvu vrstu situacije.Vi novinari u okviru vaših poslova, mi kao ljudi koji se bavimo krivičnim pravom, zaštitom u okviru naših nadležnosti, poslova” , rekao je Stamenković odgovarajući na pitanje da li u atmosferi u kojoj oni koji su na vlasti optužuju pojedine novinare da su strani plaćenici, ili rade u tajkunskim medijima, ili su izdajnici i politički aktivisti, bilo kakva Radna grupa za bezbednost novinara uopšte može da spreči potencijalni napad na nekog novinara.
Tužilac Stamenković dodaje i da takvo postupanje treba da se dogodi u svim slučajevima jer iako ponekad izgleda kao da su novinari samo sa jedne strane ugroženi, ugroženi su i oni sa novinari sa druge strane.
“Po onome što mi imamo u našim predmetima i po onome što imamo u našim upisnicima, novinari iz svih redakcija primaju pretnje i možda jedna strana smatra da ima više prava da nešto kaže drugoj, ali to isto, verujte mi, važi i za ovu drugu stranu koja smatra možda da je ispravnija, pa onda nešto kaže na račun drugih novinara. Tako da je to mač sa dve strane”, objašnjava Stamenković.
U svakom slučaju, kako dodaje, svaki napad na novinare mora biti pažljivo razmotren.
Sa druge strane imamo brojna nerešena ubistva novinara. Jedan od takvih slučajeva je i ubistvo novinara Milana Pantića iz 2001. godine. U ovom slučaju do danas čak ni istraga nije završena. Tim povodom u četvrtak 2. novembra održan je protest u organizaciji Udruženja novinara Srbije ispred tužilaštva za organizovani kriminal, jer to tužilaštvo 15 meseci razmatra da li će uopšte preuzeti taj slučaj.
Sagovornik Insajdera kaže da je slučaj ubistva Pantića jedan od težih predmeta.
„Kroz stalnu radnu grupu imao sam prilike da saznam određene aspekte postupanja i mesno nadležno javno tužilaštvo koje je u tom predmetu postupalo je u više navrata izveštavalo više tužilaštva o svim radnjama koje je preduzelo. Nažalost, te radnje nisu dovele do onog korpusa, dakle broja dokaza koji bi sa sigurnošću mogao da ukazuje na to da određene osobe izvršile, određene osobe da su izvršile to krivično delo“ objasnio je Stamenković.
Na pitanje Insajdera zbog čega novinari ne mogu da dobiju odgovore na pitanja od republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac, Stamenković odgovora da ta tvrdnja nije u potpunosti tačna.
„Dolovac se u više navrata obraćala javnosti i ta obraćanja su bila dobro propraćena u određenim listovima koji su intervjue i objavili. Sa druge strane, Vrhovno javno tužilaštvo je kolektivni organ“, kaže Stamenković i dodaje da tu ima i drugih kolega koji daju komenatre iz svoje nadležnosti.
„Čini mi se, i to je moj utisak, da već duže vremena i suviše fokusa se posvećuje funkciji Republičkog javnog tužioca ili vrhovnog javnog tužioca u odnosu na nadležnosti koje je realno ni ta pozicija, niti vrhovno javno tužilaštvo u našem sistemu nema“, kaže Stamenković.
On smatra da pitanja koja novinari postavljaju treba da budu postavljena, kako kaže, u odnosu na ono što je nadležnost i Vrhovnog javnog tužioca i Vrhovnog javnog tužilaštva.
„Vrhovni javni tužilac i Vrhovno javno tužilaštvo ne postupa u pojedinačnim predmetima. Dakle, Vrhovni javni tužilac ne može biti odgovoran za postupanje u bilo kom od predmeta koje se upravo tom javnom tužiocu stavlja kao nešto što je trebalo da bude reakcija ili trebalo da bude direktno postupanje tog tužilaštva“, rekao je Stamenković.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Filmovi o novinarima i za novinare
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.