Status službenog lica novinarima bi mogao da se obije o glavu: Sagovornici Danasa o inicijativi Sindikata policije

Iz ovog Sindikata prethodno su naveli da su dosadašnji pokušaji pojedinih udruženja pa i državnih organa da se novinari zaštite od verbalnih, medijskih i fizičkih napada, uglavnom bili neefikasni.

– Donošenjem zakonskih propisa koji bi poslenike javne reči označili kao službena lica ove države, došlo bi se do pravnih osnova da je napad na novinare – napad na državu, kao što je to sada slučaj sa npr. policijom, odnosno njenim pripadnicima, istakao je Sindikat.

U prethodnom periodu u više navrata mogli su se čuti predlozi da pojedine profesije dobiju status službenog lica. O tome se najviše govorilo u pogledu zdravstvenih i prosvetnih radnika i to najčešće nakon fizičkih napada na njih.

Strukovna udruženja koja su iznosila ovakve predloge isticala su da bi status službenog lica sa sobom povukao i drugačije postupanje u slučaju napada, ali i strožije kazne.

Time bi se, veruju, smanjio broj napada.

Predloga da bi novinari mogli dobiti status službenih lica takođe je bilo ali ređe i to uglavnom pre više godina.

Upitan otkud ovakva incijativa od strane Sindikata policije, Blažo Marković, predsednik ovog sindikata, kaže da “inicijativa dolazi kao posledica stanja u kome  novinare napadaju, šutiraju, preti im se ubistvima”.

– Vaš posao je izvor velikog stresa. Status službenog lica doneo bi veću zaštitu ali i više odgovornosti. To znači da ćete imati više odgovornosti sa kim pričate. Kad birate sagovornika, znaćete da su to ljudi koji su srcem uz ovu državu, a ne oni koji ponižavaju ovu državu. Ja nisam član nijedne partije, ali ako mi neko omogući da po ovom vremenu gledam fudbal u stanu u donjem vešu, a kad okrenem prijatelje u Nemačkoj oni cvokću u džemperima, onda ne možemo da kažemo da je ovaj predsednik loš što se tiče toga – kaže Marković.

Na konstataciju Danasa da ovakvo poimanje odgovornosti sa sobom povlači ograničenje medijske slobode, Marković kaže da nije rekao da će se ograničiti sloboda govora već samo da će službena lica imati više odgovornosti, što znači da mogu da iznose kritike ali osnovane.

Upitan ko je taj ko donosi sud da li je neka kritika osnovana ili nije, Marković kaže – urednik.

– Drago mi je da je Danas preneo ovu inicijativu. Naravno da ja nisam nijednom rečju želeo da ograničavam ničiju slobodu. Svako ima pravo da kaže šta misli, ali treba naći modalitete za to – zaključuje Marković.

U postojećem Krivičnom zakonu novinarstvo se posmatra kao posao od javnog značaja. To znači i teže kazne u slučaju određenih krivičnih dela.

Veran Matić, član Radne grupe za bezbednost novinara i predsednik ANEM-a, smatra da je ovo dobro rešenje, te da dodeljivanje statusa službenog lica nosi rizik po slobodu profesije.

Matić podseća da novinari ne vrše službene dužnosti.

– Nisu izabrani, imenovani ili postavljeni u državnim organima i organima lokalne samouprave. Nije im povereno vršenje javnih ovlašćenja. Oni samo koriste Ustavom zajamčeno pravo na slobodu izražavanja – kaže Matić.

On dalje ističe da “status službenog lica vuče sa sobom odgovornost za čitav niz krivičnih dela koja zakon vezuje za službena lica”, te da bi novinari mogli da odgovaraju za delo zloupotreba službenog položaja zbog svojih tekstova.

– Sadašnjim rešenjem kojim se zanimanja koja su od značaja za javno informisanje, što uključuje i novinare, ali je širi pojam, smatraju poslovima od javnog značaja i profesijom koja ima povećani rizik za bezbednost lica koje se tom profesijom bavi, mogu se postići i postižu se dobri efekti snažnije krivičnopravne zaštite novinara, a izbegavaju se rizici svođenja njihovog posla na službenu dužnost kakvu imaju državni službenici i lica koja istupaju u ime države – kojima su poverena javna ovlašćenja – smatra Matić.

Slično mišljenje ima i Marija Babić, pravnica NUNS-a, koja kaže da nije prvi put da se pokreće pitanje da se novinarima dodeli status službenog lica.

– NUNS je protiv takvog rešenja jer dodeljivanje statusa službenog lica ne povlači samo bolji položaj i veću zaštitu, već je možda čak i više onih normi koje nameću posebne obaveze i odgovornost. Jedna od takvih stvari je i zloupotreba službenog položaja, koja je predviđena i samim Krivičnim zakonikom, a koja bi u krajnjoj liniji mogla da bude zloupotrebljena a samim tim predstavljaju rizik za ograničavanje novinarskih i medijskih sloboda – navodi Babić.

Ona dodaje da su postojeća zakonska rešenja, kao i doneta uputstva od strane Republičkog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova koja predviđaju hitno postupanje u slučajevima napada na novinare dobra i da ukoliko se postupa u skladu s njima počinioci se mogu adekvatno kazniti.

– Podsetimo da su u našem krivičnom zakonodavstvu novinari kao lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti javnog informisanja, kod pojedinih krivičnih dela uživaju veći stepen zaštite i predviđene su strožije kazne, kao što je to kod krivičnog dela Ugrožavanja sigurnosti koje je i najčešće krivično delo koje se čini prema novinarima. Novinari su tu izjednačeni sa nosiocima najviših državnih funkcija, predsednikom Republike, predsednikom Vlade, ministrima, sudijama, tužiocima… Takođe, Krivični zakonik je prepoznao da poslovi od javnog značaja u oblasti javnog informisanja, imaju povećani rizik za bezbednost lica koje ga obavlja – napominje Babić.

Ona kaže i da nije sigurna da bi dodeljivanje službenog statusa novinarima doprinelo smanjenju broja napada.

Čak i da doprinese plašimo se da bi to moglo da se „obije o glavu“, odnosno da bi se javili novi problemi i pritisci koje bi ovaj status službenog lica doneo kao što sam gore navela – zaključuje Babić.

Na drugoj strani iz Sindikata policije su naveli da bi dodeljivanje statusa službenog lica, najverovatnije, drastično smanjilo targetiranje novinara od strane nasilnika čime bi se, posledično, i smanjio broj napada svakojake vrste na nosioce javnog informisanja.

Oni su još istakli i da bi novinarima trebalo da se obračunava i beneficirani staž zbog stresa kojem su izloženi, te činjenice da je odavno poznato da je životni vek novinara kratak.

Sindikat policije i policijskih starešina u prethodnom periodu podnosio je više incijativa, uključujući i za legalizaciju prostitucije, smenu tadašnjeg direktora policije Vladimira Rebića, kao i da obični građani, odnosno privatna lica, koja učestvuju u saobraćaju mogu da sačinjavaju video zapise i da ih koriste pred sudom….