Stejt department: U Srbiji ugroženi novinari, invalidi, LGBTI zajednica

Ozbiljna ograničenja slobode izražavanja i medija, uključujući nasilje, pretnje nasiljem i neopravdana hapšenja i krivični progon novinara, brojna dela korupcije u vlasti, nasilje ili pretnje nasiljem usmereni na osobe s invaliditetom, kao i na LGBTI populaciju, ključni su problemi Srbije u oblasti ljudskih, zaključuje se u novom godišnjem izveštaju Stejt departmenta o poštovanju ljudskih prava u svetu.

U delu izveštaja o Srbiji navodi se da je srpska vlada „preduzela korake kako bi identifikovala, istražila, krivično gonila i kaznila zvaničnike koji su kršili ljudska prava, kako u policiji, tako i drugde u vladi, nakon što je javnost otkrila zloupotrebe“ ali da „ipak, mnogi posmatrači veruju da brojni slučajevi korupcije, socijalnog i porodičnog nasilja, napada na civilno društvo i drugih zlostavljanja ostaju neprijavljeni i nekažnjeni“.

U izveštaju se podseća da su junski vanredni parlamentarni izbori, po oceni međunarodnih posmatrača, efikasno organizovani u teškim okolnostima, ali da su dominacija vladajuće partije i nedostatak pristupa opozicionih stranaka medijima, kao i nedostatak medijske raznolikosti u celini ograničili izbor birača.

Kada je reč o sektoru bezbednosti u izveštaju se ocenjuje da nacionalna policija održava unutrašnju bezbednost i da je pod nadzorom Ministarstva unutrašnjih poslova, da su civilne vlasti zadržale efikasnu kontrolu nad bezbednosnim snagama, ali da su pripadnici bezbednosnih snaga počinili neke zloupotrebe

„Sloboda štampe ugrožena pretnjama i napadima na novinare“

U odeljku posvećenim slobodi medija Stejt department ocenjuje da su u Srbiji ustavom garantovane sloboda izražavanja i štampe ugrožene pretnjama i napadima na novinare, nedostatkom transparentnosti vlasništva nad medijima i prevelikom ulogom države u medijskom sektoru.

Uz podsećanje na ocene iz izveštaja Fridom hausa i Reportera bez granica, Stejt department u izveštaju zaključuje da su „neuravnotežena medijska pokrivenost i velika količina lažnih ili neproverenih vesti nastavili da ugrožavaju sposobnost građana da značajnije učestvuju u demokratskom procesu“.

U izveštaju se ocenjuje da su nezavisni mediji bili aktivni, ali ograničeni u mogućnosti da izraze najrazličitije stavove zbog prezasićenosti medijskog tržišta na kojem je registrovano više od 2.500 medija, kao i podrškom provladinih medija od strane vlasti.

U dokumentu je navedeno da nezavisni novinari i medijske kuće nastavili da izdaju nekoliko listova, ali sa malim tiražom, koji dodatno opada dok su tabloidi i dalje popularni ali, kako je istaknuto, redovno objavljuju netačne ili neproverene informacije.

U brojnim medijskim pričama klevetaju se politički lideri opozicionih partija, navodi se u izveštaju i dodaje da su ti tekstovi često najavljeni lažnim nalovima. Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila je 21. januara tvrdnju da su četiri najtiražnija tabloida, Informer, Srpski telegraf, Alo i Kurir, na svojim naslovnim stranicama u 2019. godini objavili najmanje 945 lažnih ili neosnovanih tvrdnji. Informer je vodio sa 317 takvih zahteva, zatim Alo (259), Srpski telegraf (227) i Kurir (142), podseća Stejt department.

U izveštaju se napominje da su ove četiri publikacije negativno izveštavale o političkoj opoziciji i njenim liderima, dok su pozitivno izveštavale o predsedniku Vučiću i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

I dalje nerešen slučaj Bitići

U odeljku o arbitrarnim i politički motivisanim ubistvima u dokumentu koji je objavio Stejt department navedeno je da tokom 2020. nije bilo izveštaja da su vlada Srbije ili njeni agenti počinili samovoljna ili nezakonita ubistva ali se skreće pažnja na nerešen slučaj ubistva braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla.

Zaključeno je da Vlada Srbije nije postigla značajan napredak u obezbeđivanju pravde za žrtve, kao i da je nejasno do koje mere su vlasti Srbije aktivno istraživale slučaj.

Ukazano je takođe da su krivične istrage i postupci u vezi sa ratnim zločinima devedesetih godina prošlog veka uglavnom stagnirali. Prema nezavisnim posmatračima, pretresi koji su održani često su rezultirali odlaganjima i ograničenim napretkom, navodi se u izveštaju o dodaje da je u krivičnom postupku masakra u Srebrenici 1995. (slučaj Srebrenica-Kravica) tokom 2020. održano tri ročišta.

Kada je reč o mučenju i drugim surovim, neljudskim i ponižavajućim postupcima ili kažnjavanju u izveštaju se podseća da Ustav Srbije zabranjuje takvu praksu, ali ukazuje da je, uprkos tome, policija tukla pritvorenike i maltretirala osumnjičene, obično tokom hapšenja ili pritvora, u nameri dobijanja priznanja privedenih, iako takve dokaze sudovi ne prihvataju.