Stevanović (Fondacija Slavko Ćuruvija) u Markeru: Potvrda osuđujuće presude za ubistvo Ćuruvije bi bila važna za građane Srbije (VIDEO)

Suđenje za ubistvo Ćuruvije počelo je 2015. godine pred Specijalnim sudom, a skoro četiri godine kasnije, i 20 godina od ubistva, doneta je prva presuda. Četvoricu nekadašnjih pripadnika Službe državne bezbednosti Specijalni sud proglasio je krivim i osudio na ukupno 100 godina zatvora.

U septembru 2020. Apelacioni sud ukinuo je tu presudu, a Specijalni sud, posle 15 meseci, donosi drugu, istovetnu presudu – ponovo ih proglašava krivim – sada se, po žalbama na tu presudu, vodi postupak pred Apelacionim sudom.

Na pitanje šta je čula novo tokom postupka Apelacionog suda, Stevanović je odgovorila da su u principu okrivljeni ponovili stare iskaze.

„Ponovo smo prisustvovali pokušaju diskreditacije Slavka Ćuruvie od prvookrivljenog Radomira Markovića, gde se on opet naziva stranim plaćenikom i špijunom koji je bio pod merama – ne zbog novinarskog posla već zato što se navodno družio sa predstavnicima stranih ambasada i od njih primao novac“, rekla je Stevanović.

Stevanović je istakao da važno što je tužilac „uspeo da pokaže“ da postoje nedoslednosti u svedočenjima okrivljenih, pre svega kada je reč o sastanku o kojem je svedočio Milorad Ulemek Legija a koji je rekao da je on helikopterom došao s Kosova u Beograd i da njemu „natuknuto da bi mogao da obavi neki posao, likvidaciju“.

„Tužilac je uspeo da pokaže na neki način da Marković ne govori sasvim istinu kada kaže da nije bilo tog leta helikopterom“, kazala je Stevanović.

Juče je svedočila i Branka Prpa, partnerka Slavka Ćuruvije koja je jedina neposredno svedočila ubistvu, odnosno i sama bila napadnuta. Dvadeset godina kasnije ostala je pri stavu da po opisu ne prepoznaje da je četvrtooptuženi Miroslav Kurak – ubio Ćuruviju.

Govoreći o svedočenju Prpe, Stevanović je kazala da je dosta važno da što je Prpa juče rekla da smatra da su bila dva napadača, jedan od kojih je nju udario u glavu i kojeg nije mogla da vidi.

„Ona je ostala pri ranijem opisu napadača kojeg je uspela da vidi, a koji je pucao u Slavka. Međutim, ona je juče i rekla da je 60 odsto sigurna u taj opis i ponovila da se sve dogodilo u jednom magnovenju. To je ono što i tužilac pokušava da dokaže – da se u jednom stanju pomračenja svesti, straha i stresa drugačije vide i pamte neke stvari“, navela je ona.

Prpa je rekla da je 60 odsto sigurna da je to bio Luka Pejović koji je ubijen decembra 2000. godine.

Jedan od ključnih svedoka Tužilaštva je Milorad Ulemek Legija koji bi trebalo sutra da svedoči. Na pitanje da li Sud treba da se oslanja samo na svedočenja – ili i na materijalne dokaze, Stevanović je odgovorila da je Ulemek važan svedok, ali i da postoje materijalni dokazi koji upućuju na okrivljene.

„Postoje te kasete sa baznih stanica mobilne telefonije koje tačno lociraju okrivljene na mestu ubistva, u trenutku ubistva. Postoji dnevnik praćenja 10. i 11. aprila gde vidimo da je neposredno pred ubistvo 11. obustavljeno praćenje i zapisano: ‘Primeniće se druge mere’. Vidimo iz istog dnevnika da je identična operacija praćenja postojala i dan ranije, kada je po nekim svedočenjima, oni koji su pratili Slavka nisu javili da je krenuo prema svom ulazu pa je ubistvo odloženo za dan kasnije“, navela je ona.

Na pitanje koliko činjenica da je upravo izjava nekoga poput Ulemeka Legije bila neophodna da se slučaj pokrene govori o neadekvatnoj istrazi, Stevanović je odgovorila da je izjava Ulemeka samo jedan od dokaza koji utemeljuje optužnicu.

„Juče smo od Branke Prpe mogli čuti da je nakon prvog iskaza koji je dala policajcima dan nakon ubistva, nju tek godinu i devet meseci kasnije neko pozvao u policiju i pokazao fotografije mogućih osumnjičenih a kada je pokušala da prepozna napadača“, navela je ona.

Godinama se istraga o ubistvu Ćuruvije praktično nije ni vodila, a na pitanje šta misli da je razlog za to, Stevanović je rekla da to govori o „slabosti države i moći službe“.

„Očigledno je da je ovo ubistvo pokušavano jako dugo da se zataška. Jako dugo se na njemu nije ozbiljno radilo i to ukazuje na centre moći kojima nije u interesu da se sazna istina“, naglasila je ona.

U trenutku kada se 24 godine čeka da neko odgovara za ubistvo novinara, novinar i pisac Marko Vidojković relociran je zbog pretnji koje ne dobijaju epilog. Na pitanje ko je dužan da uspostavi sistem u kojem se pretnje novinarima i ugrožavanje njihove bezbednosti adekvatno kažnjavaju, Stevanović je odgovorila da je odgovor lak – tužilaštvo i policija, ali da to, međutim, nije tako.

„Imamo situaciju da atmosferu napada na novinare kreira vrh vlasti i da napadi dolaze iz skupštinskih klupa, premijerke i predsednika lično. To je atmosfera u kojoj nijedno društvo ne može da se obračuna sa nasiljem na novinare“, ocenila je ona.

Stevanović je navela da se pre ubistva Ćuruvije na njega „pucalo iz svih medijskih i političkih oružja“ i dodala da je atmosfera u Srbiji i danas uzavrela i da se prelaze neke „zakonske granice u targetiranju određenog korpusa novinara i medija“.

Srbija je na visokom šestom mestu u Evropi po broju napada na novinare. Na pitanje može li se govoriti o slobodnom i profesionalnom radu novinara, Stevanović je kazala da ne može ali da i dalje postoje oaze profesionalnog novinarstva, koje su sve manje.