Što me pitaš za brata kad nam otimaju Kosovo

Ova nedelja počela je na jedan način, a završava se potpuno drugačije: u ponedeljak i utorak javnost je saznala iz tekstova KRIK-a i BIRN-a o vezama Andreja Vučića, radnika Narodne banke Srbije i brata predsednika SNS-a Aleksandra Vučića, da bi se završila pričom o tome da li će novinari koji objavljuju takve priče preživeti s obzirom na pretnje koje su im upućene preko društvenih mreža.

Na neki čudan način autor ovog teksta našao se u središtu tog spina ili te pretnje jer je direktno označen kao strani plaćenik koji radi na otimanju Kosova od Srbije.

Vlast, suočena sa činjenicama i sa time da treba da odgovori na pitanja šta radi brat predsednika Srbije sa osuđenim kriminalcem Zvonkom Veselinovićem, privrednikom sa severa Kosova i osumnjičenim za učešće u ubistvu Olivera Ivanovića, kao i da njegov dobar drug Nikola Petrović, kum Aleksandra Vučića, gaji prijateljske odnose sa istim tim čovekom, takva vlast je odlučila da nam skrene pažnju najbrutalnijim napadom pre onog fizičkog: optužbom za špijuniranje, izdaju države i rad za Albance.

Poruka videa je: kada se zapitate zašto nam i ko uzima Kosovo, pogledajte, to radi ovaj tip, ove organizacije koje plaćaju stranci.

I vlast je u tome uspela.

Tri dana se bavimo sobom umesto da jurimo režim da nam objasni šta se dešava u državi ako se brat i kum Ace Srbina druže sa čovekom „sa debelim policijskim dosijeom“.

A mi treba da radimo ono što je naš posao: da nastavimo da objavljujemo priče o tome šta i na koji način rade ljudi koji su na vlasti u Srbiji, s kim su povezani, kolika im je imovina, odakle ona potiče i na koji način su upleteni u kriminal.

To je uloga medija pored one koja bi trebalo da analizira efekte vladinih politika. Mediji imaju svoju jasnu funkciju u demokratskom društvu: oni JESU četvrta grana vlasti, dakle, jednako važni za građane i zajednicu kao i Vlada, kao i Parlament, kao i Sud. Mi novinari smo takođe vlast i ovi koji sede u Vladi, koji sede u Parlamentu, koji sede u Sudu MORAJU to da razumeju i prihvate.

Dakle, naša, ili moja poruka je sledeća: hvala vam što ste nam otvorili novu temu, sada možemo da istražujemo ko tačno pravi ove filmove, ko organizuje takve kampanje koje služe da ljudi koji javno govore o onome što se dešava u državi budu označeni kao osobe koje valjda treba ubiti…

Razume se, znamo mi odakle to dolazi ali nam treba još malo da to možemo i da u potpunosti dokažemo. Kao i sve druge „afere“ koje su prokazane organizacije obelodanile u poslednjih šest godina.

Dok se to ne dogodi, ostaju ona pitanja na koja nisu odgovorili ni Andrej Vučić ni Nikola Petrović. Pozivamo ih da to učine i pozivamo njihovog predvodnika, brata i kuma, Aleksandra Vučića da se o tome odredi. Mogu da zamislim da i on to ne zna, da mu TO rade iza leđa, a onda je to opasno i po državu.

Zato, vratimo se suštini i naterajmo ih da govore o tim odnosima. A tužilac da postupa. To mu je posao.