Strpajte me u zatvor

Kako se međutim lepa vest daleko čuje, a loša još dalje, stigao je i do mene aber ili glas, da je na nekoj od brojnih apologetskih televizija, neki novinarski svat, ako sam dobro razumeo, zahtevao od javnog Tužilaštva, da za trenutak prekine nepostojeću kampanju optužbi protiv vlastodržaca koji gaze Ustav i ne poštuju zakone, i da pogleda malo šta se sve o tim istim vlastodršcima govori i piše po raznim zidnim novinama, po vašarskim tribinama, partijskim listovima, društvenim mrežama i sličnim medijima javne komunikacije. Posebno je tom takozvanom novinaru zapelo za oko ono što ja pišem u Danasu ili izgovorim u svojoj emisiji Sportska galaksija, pa je zatražio da Tužilaštvo podnese krivičnu prijavu protiv mene.

Znajući da ste prenatrpani poslom i ne želeći da vas dodatno zamaram, ja ću gospodo tužioci napisati krivičnu prijavu sam protiv sebe. Jer moja svest nije sužena gotovo do nivoa animalnog , kao kod tog kolege i njemu sličnih, koji traže od vas da radite i prekovremeno takoreći 25 sati dnevno. Ja se kao i hiljade mislećih ljudi, slobodnih novinara, javnih i političkih ličnosti, umetnika i intelektualaca, i te kako osećam odgovornim za sav taj nacionalističko-kriminogeni i tabloidni društveni glib u Srbiji koji nam je došao do grla i koji preti da nas vrlo brzo udavi.

Ustvari kad bolje razmislim treba me bez suda i suđenja strpati u zatvor. Jer ja sam direktan krivac za pogibiju dvojice radnika u čardaku ni na nebu ni na zemlji, koji vi zovete Beograd na vodi. Takođe i za rušenje celog zida koji je ubio čoveka na građevini u centru Beograda. Isto tako i za obrušavanje purpurnog, pardon, potpornog zida na Koridoru 10. Vaše je samo da napišete zatvorskim vlastima koliko je to godina robije. Ne dam našu ministarku građevinarstva, nije ona kriva – kriv sam ja.

Kad to odrobijam, prijavljujem se da takođe bez suđenja, produžim zatvorski život na onoliko godina koliko je potrebno za sva gotovo svakodnevna nerazrešena ubistva i likvidacije po Beogradu i širom naše zemlje ponosne. Nije kriv ministar policije i ne dam ga. Kriv sam ja.

Savest me peče i zato prijavljujem sebe kao odgovornog što sam protivustavno oteo penzionerima deo nepovredivog vlasništva kao što su penzije i što sada hoću da taj nakaradni privremeni pravni akt ozakonim za sva vremena. Tražim da idem u zatvor bez obzira na podršku Partije udruženih penzionera Srbije (PUPS). Jer vlast mora od nečega da živi a nije kriv i ne dam ministar finansija – kriv sam ja.

I pored nedostatka dokaza, priznajem da sam ja taj „kompletni idiot“ koji je rušio Savamalu. Ja sam takođe pravio tajne ugovore za izgradnju Beograda na vodi, zatvorio staru i pustio u pogon nepostojeću novu železničku stanicu. Ja sam obio Železnički muzej i devastirao jednu od najstarijih lokomotiva na svetu. Priznajem da sam pod samo meni znanim uslovima, prodao Francuzima Beogradski aerodrom i zbog toga oteo Nišlijama niški. Prodao sam i PKB Arapima iz Iriga. Nije kriv ministar za privatizaciju i ne dam ga – kriv sam ja.

Moram u zatvor i zbog onoga što sam uradio u Ministarstvu sporta. Od direktne krađe 1,200.000 evra iz budžeta Vlade Srbije, do papirološkog odobravanja uzurpacije javnih dobara Crvene zvezde i Partizana od strane samoproglašenih delegata u njihovim skupštinama, profesionalnih navijača. Nije kriv ministar sporta – kriv sam ja.

Najzad, ali ne i na poslednjem mestu, moram u zatvor jer sam bez ikakvih dozvola na prirodnom krovu Srbije u nacionalnom parku Kopaonik na Pančićevom vrhu, uz samu granicu sa Kosovom, napravio graničnu karaulu u vidu luksuznog hotela i restorana. I gore od toga. Kada je neovlašćeni i protivustavni pregovarač za sudbinu Kosova naredio da se ta divlja gradnja sruši, ja sam mu drsko i bezobrazno zapretio: Ako ti srušiš moju graničnu karaulu, ja ću srušiti tebe. I sada smo egal.

A kada je o Kosovu reč, ja sam taj koji se javno svađa a tajno sarađuje sa „ratnim zločincem“ Haradinajem i pravi Vladu Kosova sa njim. Priznajem, za sve oko Kosova pitao sam se ja, jer Ministarstvo spoljnih poslova pretvoreno je u pevačko društvo i praktično ne postoji.

Znam da ima i onih koji će reći: Sve navedeno nije za zatvor nego za streljanje. Prihvatam i da me streljaju, ali pod jednim jedinim uslovom. Da javni tužilac podnese krivičnu prijavu protiv čoveka koji se gotovo svakodnevno javno kune da on i njegova porodica, nikada nikome ništa nisu ukrali.

Možda i nisu pokrali nikoga pojedinačno ali gospodo javni tužioci, taj čovek je glavni organizator najveće krađe u istoriji ove zemlje, jer kod njega ne može ništa biti drugačije nego istorijski.

LJudi moji, to je čovek koji nam je kao nekakav politički Alibaba sa svojih četrdesetak razbojnika, ukrao parlament, vladu, sudove, medije, fudbal… dakle ukrao nam je državu. A kada se država ukrade, onda je haos blaga reč jer u društvu dominiraju kriminal i teror, lopovluk svake vrste, nasilje, neznanje i primitivizam. Usred takvog života kao razbojništva, normalan čovek ne može pisati i govoriti o bilo čemu drugom, pogotovu ne o tricama i kučinama.