Sud odbacio zahtev tužilaštva da u dokaze uvrsti izjave dva načelnika Službe, ključnih svedoka praćenja Ćuruvije na dan ubistva

Sudsko veće Specijalnog suda za organizovani kriminal, koje vodi ponovljeni postupak za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, danas je objavilo odluku da u predmetu ostaju izjave Milorada Lukovića Legije, braće Miloša i Aleksandra Simovića, kao i drugih pripadnika zemunskog klana.

Odbrana je tražila da se izbace ova svedočenja, u kojima su oni rekli da je Ćuruvija ubijen po direktnom nalogu tadašnjeg šefa srpske tajne policije Radomira Markovića, a da su ubistvo neposredno izvršili operativci DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak.

Odbačene izjave načelnika koji su najviše znali o praćenju Ćuruvije na dan ubistva

Sud je takođe doneo odluku da odbaci i zahtev tužilaštva da se u predmet uvrste izjave niza pripadnika Službe date u istrazi 2001. godine, među kojima neke podupiru optužnicu i smeštaju Ratka Romića i Miroslava Kuraka na mesto ubistva.

U pitanju su najranija svedočenja operativaca koji su neposredno učestvovali u praćenju Slavka Ćuruvije, svakako mnogo autentičnija od onih iznetih pred sudom 16-17 godina kasnije, kada je bilo očigledno i da mnogi govore pod pritiskom, i kada su iskoristili priliku da kažu kako se slabo čega sećaju.

Sud se u svojoj odluci pozvao na ranije rešenje Apelacionog sudu, u kome se kaže da ova svedočenja nisu uzeta po zakonu koji je tada važio.

Odbijene su i izjave Cvijetina Milinkovića, koji je u danu ubistva bio dežurni načelnik u beogradskom centru Resora DB, i Zorana Pavića, načelnika Devetog odeljenja, šefa ekipe obaveštajaca koji su pratili Ćuruviju. Reč je o načelnicima koji su o praćenju Ćuruvije najviše znali, ali su oni u međuvremenu preminuli.

Milinković je na dan ubistva bio u stalnom kontaktu sa optuženim Milanom Radonjićem, tada novim načelnikom beogradskog centra RDB-a, koji je preko njega izdao nalog za nagli prekid praćenja Ćuruvije. Kako je Milinković zapisao u dnevnik dežurstva, Radonjić mu je tada rekao da će prema novinaru biti preduzete „neke druge mere“.

Tako će, i pored toga što su oni o ovom slučaju dali izjave – i to 2001. godine, u vreme kada je sećanje na ovaj zločin bilo još sveže – za konačnu odluku suda one ostati irelevantne.

Romić: Tužilac nema dokaza da sam učestvovao u ubistvu

Inače, danas je na sudu svoju odbranu izneo Ratko Romić, bivši operativac RDB-a, okrivljen da je bio neposredni saučesnik ubistva i da je drškom pištolja udario u glavu Branku Prpu nakon što je Miroslav Kurak ispalio rafal u Slavka Ćuruviju.

On je, kao i njegovi prethodnici – prvooptuženi Radomir Marković i drugooptuženi Milan Radonjić prethodnog dana – ponovio da nije kriv, da nema nijednog dokaza ili svedoka koji dokazuju njegovu krivicu, da, naprotiv, postoje dokazi koji je negiraju.

„Optužnica nije bazirana na dokazima, puna je protivrečnosti i izmišljotina, a tužilac je prekrajao događaje, dodavao ono što se nije desilo, a izbacivao ono što se desilo. Iskazi svedoka su menjani i prilagođavani optužnici. Neki nemaju veze sa onim što su svedoci izneli. Tužilac se količinom dokaza kojima je zatrpao sud poslužio da bi prikrio da nema jasnih, argumentovanih dokaza da sam uradio ono što mi se stavlja na teret. Nema forenzičkih dokaza, DNK, otisaka prstiju, snimaka, oružja, a cilj optužnice nije da rasvetli ubistvo nego da se ceo Resor DB-a optuži da je kriminogena organizacija“, rekao je između ostalog Ratko Romić.

On se u svom izlaganju posebno zadržao na odbacivanju činjenica koje su u optužnici navedene u vezi sa vremenom ubistva i vremenom kada je koristio službeni beli golf.

Odbijene su i izjave Cvijetina Milinkovića, koji je u danu ubistva bio dežurni načelnik u beogradskom centru Resora DB, i Zorana Pavića, načelnika Devetog odeljenja, šefa ekipe obaveštajaca koji su pratili Ćuruviju. Reč je o načelnicima koji su o praćenju Ćuruvije najviše znali, ali su oni u međuvremenu preminuli

Iznosio je pretpostavke o navodnoj manipulaciji dokazima sa baznih stanica. Ti podaci govore o tome da je njegov mobilni telefon lociran u blizini mesta ubistva – što, kako on takođe tvrdi, nije tačno.

Rekao je da se ne seća gde je tačno bio u vreme ubistva Slavka Ćuruvije, jer, kako je naveo, „niko ne može da se seti šta je radio u nekom trenutku pre dva meseca, a kamoli pre 22 godine“. Ratko Romić je nekoliko puta promenio svoj iskaz o tome gde je bio 11. aprila 1999. godine oko 17 sati.

Inače, ubistvo Slavka Ćuruvije, koga je (po svedočenju policijskog inspektora Dragana Kecmana čija je istraga presudno dovela do optužnice) režim Slobodana Miloševića označio kao „neprijatelja broj 1“, jedan je od onih šokantnih događaja koji urezuju jasno sećanje na taj dan.

U novijoj istoriji Srbije postoji nekoliko događaja zbog kojih svi koji imaju iole dodirnih tačaka sa njima tačno znaju da kažu gde su bili i šta su radili u tom trenutku. Među takve tragične događaje, kao što su ubistvo premijera Zorana Đinđića ili ubistvo kosovskog političara Olivera Ivanovića, spada i ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije.

Romić je odbacio navode tužilaštva o vremenu ubistva Ćuruvije:

„Očigledno je tužilac zanemario sve dokaze o vremenu ubistva da bi ih uklopio sa izveštajima sa baznih stanica“, rekao je Romić i ukazao na to da se vreme ubistva navedeno u optužnici ne podudara sa vremenom koje je navedeno u drugim dokumentima, kao što su krivična prijava ili potvrda o smrti, a da je manipulisano i izveštajima sa baznih stanica mobilne telefonije da bi se sve uklopilo.

„Posebno izdvajam svedočenje Dragana Kecmana o kasetama za koje je izjavio da su čuvane u sefu i da ih niko nije dirao, a u izveštaju od 12. februara 2018. godine, koji je napisao sam Kecman, kaže se da su kasete presnimavane sve u cilju da se izvrši uvid u njihov sadržaj. On je pokušao da prikrije i da je UBPOK pokušao da manipuliše tim kasetama“, izjavio je Romić i istakao da se u vreme ubistva nije nalazio u blizini mesta ubistva, kao ni Kurak, i da oni tada i nisu bili zajedno.

Tužilac je prekrajao događaje, dodavao ono što se nije desilo, a izbacivao ono što se desilo. Iskazi svedoka su menjani i prilagođavani optužnici. Neki nemaju veze sa onim što su svedoci izneli (Ratko Romić)

Romić je insistirao na tome da su sadržaji razgovora policajaca koji su pratili Ćuruviju, a koji su zabeleženi u optužnici, nepoznati.

Što se tiče belog golfa, Romić je ponovio raniji iskaz da je taj automobil preuzeo dan ranije nego što je u optužnici navedeno, tačnije 8, a ne 9. aprila, tako da, kako je rekao, nije mogao imati šifarnik koji je neophodan da bi se razumela komunikacija policajaca koji su Ćuruviju pratili. On se pozvao i na svedočenje sekretarice u RDB-u Ljiljane Zarubice da je taj automobil razdužio pre ubistva Ćuruvije.

„Niko nije izjavio da je viđen beli golf na licu mesta ili da je video Kuraka i mene na licu mesta“, rekao je Romić.

Romić se i danas u svojoj odbrani pozvao na svedočenje Branke Prpe rekavši da nema nijednog svedoka koji ga optužuje, a da je ona jedini svedok „koji decidirano kaže da ni Kurak ni ja nismo izvršioci“.

„Tužilac jedinog svedoka pokušava da minimalizuje. Te pale su joj naočare, te bila je uplašena za svoj život. Zaprepašćuje da se zanemaruje ovo svedočenje, a glorifikuje se svedočenje pripadnika zemunskog klana i manipulativno se u javnosti stvara utisak da su oni ključno doprineli rasvetljavanju ubistva“, rekao je Romić i podsetio da je Branka Prpa svedočila da je videla samo jedno lice na mestu ubistva, a „ne dvojicu izvršilaca“.

„Nema dokaza da sam ja, a ima dokaza koji osporavaju navode optužnice“, rekao je Romić.

On je hteo da sudu predoči novi dokaz, koji je, kako je naveo, odbrana nedavno pribavila i koji se tiče odluke da BIA u decembru 2013. godine veštači izveštaje o telekomunikacijama sa baznih stanica, a da su u veštačenju učestvovala dvojica pripadnika BIA koji nisu učestvovali u pravljenju prvog izveštaja. Sud mu to nije dozvolio uz obrazloženje da u ovoj fazi sudskog procesa to nije moguće.

Ponovljeno suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije nastaviće se listanjem svih ročišta i izjava svedoka koji su saslušani u prvostepenom postupku koji je trajao četiri godine. Očekuje se da ovo ubrzano čitanje dosadašnjih dokaza u predmetu prođe brzo, a tempo će zavisiti od broja pitanja i komentara okrivljenih i njihovih advokata koji imaju mogućnost da se ponovo izjasne o tome. Nakon toga će se preći na završne reči.

Za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u prvostepenom postupku osuđeni su, na ukupno 100 godina zatvora, kao naručilac ubistva Radomir Marković, šef tadašnjeg republičkog DB-a, kao neposredni organizator Milan Radonjić, šef tadašnjeg beogradskog DB-a, a kao neposredni egzekutori Ratko Romić i Milan Kurak. U toku je ponovljeno suđenje nakon što je ova presuda prošle godine pala na Apelacionom sudu.