Suđenje činjenicama

Sudija Apelacionog suda Dušanka Đorđević, koja je bila u veću koje je oslobodilo optužene čelnike DB-a za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, i njen suprug advokat Aleksandar Đorđević, visoki funkcioner DB-a iz devedesetih godina, traže zatvor za novinare KRIK-a. U krivičnom postupku traže 10 meseci zatvora i zabranu rada dve godine za novinarku Bojanu Pavlović i urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića zbog navodne nedozvoljene obrade ličnih podataka, iako ne spore da se u bazi sudija koju je objavila ova istraživačka mreža nalaze javno dostupni podaci iz katastra o nepokretnostima koje supružnici Đorđević poseduju.

U toj bazi za sudiju Đorđević osim pobrojanih nepokretnosti, gde naravno nisu navedene adrese, nalazi se i takođe javno dostupan podatak u kojim postupcima je sudila.

Sudija Đorđević koja je zadužena za organizovani kriminal i korupciju u Apelacionom sudu u Beogradu je u ovom postupku preko advokata predložila dokaz za koji je ranije utvrđeno da je laž. Naime, njen zastupnik je naveo da je Dojčinović „opasna ličnost“ i kao dokaz priložio tekst iz Informera koji je baš zbog tog pamfleta izgubio pravosnažno sudski spor od urednika KRIK-a. Zanimljivo je da je taj tabloid u tom postupku otkrio i povezanost sa BIA tražeći da podatke objavljene o Dojčinoviću sud proveri u tajnoj službi u kojoj je pre četvrt veka sudijin suprug bio načelnik uprave za obezbeđenje. Imao je, između ostalog, zaduženja u obezbeđenju predsednice zloglasnog JUL-a Mirjane Marković i tada ministra spoljnih poslova Srbije Milana Milutinovića. On je bio i državni funkcioner od jula 2013. do maja 2014. kao član nadzornog odbora Istraživačko-razvojnog instituta „Kirilo Savić“, po izboru Vlade Srbije.

Kao advokat Đorđević je učestvovao u postupku protiv zemunskog klana i branio је Aleksandra Zdravkovića  optuženog za ubistvo Slobodana Radosavljevića Bulke, koji je pravosnažno oslobođen 2009. Trinaest godina kasnije njegova supruga bila je u apelacionom veću koje je tom istom Zdravkoviću  povećalo kaznu  sa devet na 13 godina zatvora  za pokušaj ubistva biznismena Milana Beka. Tom presudom je stavljena tačka na slučaj u kome nisu otkriveni nalogodavci i motiv.

Njegova supruga je na prvom ročištu 13. juna kao predlog za „pomirenje“ predložila da se KRIK izvini, izbriše podatke koji su inače javno dostupni i nikada više ne spominje nju, koja je javni funkcioner i predstavnik sudske vlasti, kao i njenog supruga koji kao advokat postupa u javnim suđenjima. Inače, za bazu podataka imovine i postupaka sudija, gde je obrađen 51 sudija, KRIK je dobio međunarodne nagrade za novinarstvo, a takve baze postoje u mnogim evropskim državama, od suseda Srbije, pa do Poljske i Ukrajine. To nije sprečilo zastupnicu advokata Đorđevića da se na drugom ročištu suđenja KRIK-u 26. septembra obrati prisutnim predstavnicima ambasada Švedske, Norveške, Holandije, Švajcarske, Velike Britanije i Nemačke, kao i predstavnicima EU delegacije sa pitanjem: „Da li tako nešto postoji u vašim državama?“. Pokušali smo da nađemo primer da se nekada desilo, ne samo u Srbiji nego i u evropskim državama, da je neki sudija tražio za novinara zatvorske kazne, ali nismo uspeli. U odvojenom parničnom postupku supružnici Đorđević traže odštetu od čak 760.000 dinara, a nudili su „pomirenje“ u krivičnom postupku ne navodeći da bi odustali od parničnog.

Slap tužbe i reč sudija

Ovo su samo neke činjenice koje bi u većini zemalja Evrope bile samo umetničko izražavanje apsurda, ali su u Srbiji nažalost stvarnost. I ta stvarnost je veoma opasna za novinarsku profesiju u Srbiji. Osim parničnih takozvanih slap suđenja, KRIK je sada izložen i nastranoj novotariji slap krivičnom postupku. Krivični postupci, takođe, kao i parnični, novčano iscrpljuju redakcije, a donose i vremensko iscrpljivanje, jer je za razliku od parnice obaveza okrivljenih da budu prisutni na svakom zakazanom ročištu. Uz to u krivičnom postupku preti i daleko ozbiljnija kazna. Ovaj krivični i parnični postupak protiv jedne od najnagrađivanijih redakcija u Srbiji može biti i deo organizovanog progona, jer KRIK trenutno ima čak 16 parničnih postupaka. Od 16 su dva pred poslednjim instancama u Srbiji, Vrhovnim sudom, gde KRIK traži reviziju za osuđujuće presude. Sudska praksa je poslednjih godina promenjena i postala je obeshrabrujuća za profesionalne novinare. Tako je KRIK izgubio prvostepeno postupak od sadašnjeg ministra odbrane Bratislava Gašića, koji ih je tužio zbog prenošenja činjenice sa suđenja grupi Zorana Jotića Jotke. Naime, na suđenju je kao dokaz izveden presretnuti zvučni razgovor optuženih, gde govore da Jotić nema koga da se plaši, pa sagovornik doslovno kaže: „Pa Bratislav Gašić je kod njega na kazanu“. Srbija je tako postala zemlja u kojoj se ne samo sudi zbog činjenica, već možete da budete i osuđeni zbog iznošenja činjenica.

Za krivični postupak protiv KRIK-a pitali smo i jedne od najuglednijih sudije u Srbiji, nekadašnju predsednicu Vrhovnog suda Vidu Petrović Škero, koja je prva u sudsku praksu uvela evropska pravila čiji je potpisnik Srbija, i nekadašnju sudiju Vrhovnog suda Radmilu Dragičević Dičić, koja je sudila u najtežim postupcima, ubistvima Zorana Đinđića, Ivana Stambolića, zemunskom klanu…