Suđenje Dragoljubu Simonoviću pretvoreno u iživljavanje nad žrtvama

Suđenje bivšem predsedniku Opštine Grocka i visokom funkcioneru SNS-a Dragoljubu Simonoviću za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića u decembru 2018. godine, nastavljeno je danas u Drugom opštinskom sudu svedočenjem novinarove supruge Jele Deljanin i sudskog veštaka građevinske struke Vojislava Popovića. 

Četiri sata, koliko je trajalo ovo ročište, obeležio je mučan osećaj da se sudi žrtvama zbog načina na koji su ih Simonovićevi advokati ispitivali, a koje je tužilac nazvao „iživljavanjem“ i „inkvizicijom“, a sudija „vređanjem inteligencije“.

Traume i gobleni

Jela Deljanin, koja i dalje oseća posledice traume iz noći kada im je kuća spaljena i leči se zbog toga, iznela je svoje iskustvo iz noći u kojoj je „lavovskom snagom“ uspela da izvuče poluonesvešćenog muža (koji je znatno viši i teži od nje) iz zapaljene kuće, u kojoj je bosa ostala u dvorištu kuće u plamenu, bez imovine koju je sticala celog života i bez ušteđevine „za starost, što kažu ljudi, za sahranu“. 

A zatim je bila suočena sa pitanjima advokata odbrane o broju zavesa, garnišni i goblena koje je prijavila da su izgoreli u podmetnutom požaru, a koji su advokati osporavali.

„Pre požara sam bila potpuno zdrava, a danas pijem gomilu lekova. Psihički sam se razbolela. Od te noći ne mogu da spavam. Lečim se na psihijatriji. Na svaki šum se uznemirim, trčim na terasu, imam osećaj da će mi to ponovo uraditi. Psihički sam totalno propala“, ispričala je, između ostalog, ova medicinska sestra u penziji.

Stojim tako, plačem, bedna, jadna. U momentu sam imala želju da uletim u tu vatru. Da izgorim sa tom kućom. Odjedanput ostanete bez igde ičega. Samo u pidžami, bosa, u dvorištu (Jela Deljanin)

Iako je sudija Slavko Žugić hteo da je poštedi svedočenja, obrazloživši to potrebom da rad suda bude efikasan, na insistiranje advokata odbrane, Jela Deljanin je ispričala sve čega se seća da se dogodilo tog „običnog, mirnog dana“ u kom su ona i Milan Jovanović registrovali svoja kola, podigli penziju i vratili se kući da bi „otišli mirno da spavaju jer nikom ništa zlo nisu uradili“.

Zatim je usledila noć iz koje su se jedva izvukli živi. Ona je ispričala da je u noći, oko tri ujutru, 12. decembra, čula dva praska, kao da su pukle petarde, i da je zbog toga izašla na terasu i videla da se neki automobil udaljava, ali nije videla registarske oznake i marku automobila. 

Zatim je ugledala garažu u plamenu. Pojurila je niz stepenice do prizemlja, gde je spavao njen muž. Po njenom svedočenju, sve je bilo puno gustog dima koji je „opio“ Milana, tako da nije mogla da ga probudi.

„Dobila sam lavovsku snagu da ga uspem izvući iz kreveta“, svedočila je Jela Deljanin. „Ispred kuće on i ja, u pidžamama, bez papuča. Htela sam da se vratim u kuću po dokumenta i pare. Milana su odvezli u Hitnu pomoć. Ostala sam tu u strahu i neverici šta se događa. Kuća gori. Pomislim, jao, bože, postali smo beskućnici, u tuđem ćemo stanu živeti. Novac za stare dane, što kažu ljudi, za sahranu, penzije, dokumenta, sve je izgorelo. Stojim tako, plačem, bedna, jadna. U momentu sam imala želju da uletim u tu vatru. Da izgorim sa tom kućom. Odjedanput ostanete bez igde ičega. Samo u pidžami, bosa, u dvorištu“, ispričala je Jela Deljanin.

Kako ste imali duplo zavesa nego prozora? Da li ste držali duple zavese na prozorima? Da li ste imali i duple garnišne i čuvali ih na tavanu? Bacate nove televizore, a garnišne čuvate? Ako toliko voli goblene, zašto ih drži u ormaru? (pitanja i opaske Simonovićevog advokata)

Ona je, prema svom priznanju, toliko bila pod stresom da nije uspela da odgovori na pitanja policajaca koji je datum rođenja njen i Milana Jovanovića.

Nakon požara, ona i Milan Jovanović, pošto se on vratio iz bolnice, proveli su u gostima kod komšija, zatim su živeli u iznajmljenom stanu na Banovom brdu. U svoju kuću su se vratili u maju 2019. godine. 

Kuću su renovirali, kako kaže, uz pomoć dobrih ljudi, Slavko Ćuruvija fondacije i novinara koji su skupljali dobrovoljne priloge za pomoć novinaru koji je napadnut zato što je pisao kritičke tekstove o korupciji u opštini Grocka. 

Jela Deljanin se na sudu zahvalila svima koji su im pomogli. Ostaće upamćeno da im država nije pomogla materijalno i da su čak prošle godine dobili uplatnicu da plate porez za spaljenu kuću.

O stanju renovirane kuće, ona kaže da „to još nije sređeno“. „Kad zatvorimo prozore, sve još miriše na paljevinu.“

Iživljavanje

Advokat Dragoljuba Simonovića Ivica Vuković ispitivao je Jelu Deljanin o broju kompjutera i televizora koje su imali, tražio da navede svaki komad i vrstu nameštaja koji je postojao u kući, a posebno se zadržao na broju zavesa i garnišni, kao i na dva kreveta/kauča koje su Milan i Jela izneli iz kuće u dvorište i, na zahtev radnika koji su radili na raskrčivanju paljevine, poklonili jednom od njih. 

Vuković je doneo fotografije jednog plavog i jednog bež kreveta i tražio od Jele Deljanin da potvrdi da li su to komadi nameštaja koji su navedeni u odštetnom zahtevu. 

Deljanin je ispričala da su kreveti bili natopljeni dimom i vodom. Iako nije mogla da precizira kad su nastale fotografije i da li su oba kauča baš ta iz njihove kuće, bila je očigledna namera advokata da pokažu kako su kauči bespotrebno bačeni. Sa slika se ipak nije moglo utvrditi i da li još smrde na paljevinu. 

Isti postupak se ponovio i oko pitanja o broju Vilerovih goblena za koje je Jela Deljanin rekla da ih nije držala na zidu, već u kesi, u ormaru, sa namerom da ih pokloni deci.

„Koliko ste imali prozora? Koliko ste imali zavesa? Kako ste imali duplo zavesa nego prozora? Da li ste držali duple zavese na prozorima? Da li ste imali i duple garnišne i čuvali ih na tavanu? Bacate nove televizore, a garnišne čuvate? Ako toliko voli goblene, zašto ih drži u ormaru?“, samo su neka od pitanja i opaski Simonovićevog advokata.

Dva sata pokušaja diskreditacije nalaza veštaka

Pokušaj diskreditacije svedoka ponovio se i kad je svedočio sudski veštak građevinske struke koji je, po naredbi tužioca Predraga Milovanovića, veštačio stanje kuće posle požara 13. februara 2019. godine. 

Sudskog veštaka je u ime odbrane ispitivao veštak Aleksandar Đorđević, koga su kao savetnika angažovali Simonovićevi advokati. 

Pre požara sam bila potpuno zdrava, a danas pijem gomilu lekova. Psihički sam se razbolela. Od te noći ne mogu da spavam. Lečim se na psihijatriji. Na svaki šum se uznemirim, trčim na terasu, imam osećaj da će mi to ponovo uraditi. Psihički sam totalno propala (Jela Deljanin)

Sudski veštak Vojislav Popović je u svom izveštaju naveo da je garažu, odakle je krenuo požar nakon što je u Jovanovićeva kola ubačen Molotovljev koktel, potrebno srušiti, kao i da kuća može da se renovira, jer temelji nisu ugroženi, ali podovi, stolarija, zidovi, stepenište i druge stvari moraju da se detaljno poprave. 

Na primer, zaključio je da malter mora da se obije kompletno, a sanitarije i kompletne pločice u kupatilu i WC-u moraju da se zamene jer su „ispucale“ i „uništene“. 

Odbrana je tokom dva sata ispitivanja, prezentovanja fotografija sa policijskog uviđaja i iznošenja rezultata svog veštaka, dokazivala da su pločice mogle samo da se operu, da su sanitarije ostale netaknute, a malter je bilo potrebno menjati samo na pojedinim mestima. 

Ključni dokaz za osporavanje nalaza sudskog veštaka bile su fotografije na kojima se videlo da toalet-papir na veš-mašini nije izgoreo, iako veš-mašina jeste. Takođe, odbrana je insistirala na još jednom detalju, ispod lavaboa bila su dva plastična kanistera koja takođe nisu izgorela. 

Pitali su kako plastika nije izgorela, a jesu keramičke pločice, inače otpornije na toplotu. Tvrdili su da je sve to bilo moguće samo oprati i osporavali su nalaz veštaka koji je u ukupnu odštetnu sumu uneo zamenu keramičkih pločica i sanitarija.

Sudija Žugić: Da li vi kod kuće tako radite?

Sudija Žugić je odbranu podsetio da iza pločica postoji lepak koji drugačije reaguje na toplotu, a na primedbe o potrebi da se malter samo delimično obije i zameni, revoltirano je reagovao i upitao:

„Da li vi to tako kod svoje kuće radite? Niko nikad nije obio malter samo sa jednog dela zida.“

Advokati odbrane su postavljali pitanja o tržišnoj vrednosti kuće. Od sudskog veštaka su tražili da se izjasni da li šteta za popravku kuće stare 30-40 godina može da bude veća nego što je tržišna vrednost cele kuće sa okućnicom. Veštak je odbio da se izjasni, a umesto njega odgovorio je sudija:

„Šteta se utvrđuje na osnovu toga koliko je potrebno uložiti da bi se imovina vratila u pređašnje, a ne u tržišno stanje. Ne može da se ugradi greda stara 30 godina, mora nova. Nemojte da nam vređate inteligenciju“, rekao je sudija Žugić.

Sudski veštak građevinske struke koga je tužilac angažovao na proceni vrednosti radova za kuću ostao je pri svojim dosadašnjim nalazima.

Sledeće ročište, na kome će biti ispitani veštaci elektro i komisione struke, zakazano je za 1. jul.