„Suđenje Kokanoviću moglo bi da ima dalekosežne posledice po celo društvo“: Analiza advokata Luke Jovanovića

Iako bi neupućeni posmatrač mogao da stekne utisak kako se ovde radi o jednom u nizu krivičnih postupaka koji se vode protiv Kokanovića u Novom Sadu i otpisati ceo događaj kao još jednu uobičajenu epizodu u ličnim sukobima Kokanovića sa kolegama predstavnicima u organima Advokatske komore Vojvodine, ovaj postupak je sve osim da je uobičajen.

Naprotiv. Suđenje Kokanoviću bi moglo da po celokupno društvo ima značajne i dalekosežne posledice, koje prevazilaze okvire bilo kakvog ličnog sukoba koji postoji između njegovih učesnika, i koje zbog toga i zahteva nepodeljenu pažnju i stručne i šire javnosti.

Da bismo razumeli zbog čega je ovaj postupak toliko značajan dovoljno je da razmotrimo samo dva pitanja na koja će tokom ovog postupka morati da bude pružen odgovor – bilo tokom samog postupka, bilo odlukom kojom se taj postupak okončava. Jedno od njih odnosi se specifično na ulogu i poziciju advokature u zemlji, dok bi drugo moglo da ima nesagledive posledice po Ustavom garantovana prava na slobodu misli i izražavanja, kao i na slobodu medija.

Prvo glasi: Kako će sud da tretira dokaze do kojih je PU Novi Sad došla prilikom pretresa sedišta advokatske kancelarije Čedomira Kokanovića?

Ranije sam već pisao o mogućim problemima koji se odnose na pitanje zakonitosti naredbe na osnovu koje je pretres ovih prostorija sproveden.

Naime, iako je i policiji i sudu taj podatak morao biti poznat, pošto o tome u okviru svojih javnih ovlašćenja evidenciju vode advokatska strukovna udruženja, narečena naredba za pretres ne naglašava da se radi o sedištu advokatske kancelarije.

Ovo je značajno zbog toga što Zakon o advokaturi nameće posebne obaveze koje se odnose na tačno određivanje spisa, predmeta ili dokumenta koji predstavljaju predmet naredbe za pretres tih prostorija.

Međutim, ova ograničenja nisu poštovana prilikom donošenja naredbe za pretres 26. januara što je za posledicu imalo oduzimanje celokupne dokumentacije advokatske kancelarije!

Posebno zainteresovane za ovo pitanje upravo bi morale biti same advokatske komore budući da nepovredivost sedišta advokatske kancelarije predstavlja jednu od osnovnih garancija za samostalnost i nezavisnost advokature kao profesije.

Ukoliko bi se tokom postupka olako prešlo preko ove povrede ZOA, to bi moglo ozbiljno da dovede u pitanje i poverenje na kojem se bazira odnos između advokata i njihovih klijenata, a koji nemalim delom počiva na zakonskim garancijama koje sedištu advokatske kancelarije priznaje ZOA.

Drugo pitanje glasi: Da li se javno ukazivanje na potencijalne nezakonite aktivnosti nosilaca javnih funkcija ili privatnih lica može smatrati proganjanjem?

Optužnim predlogom Kokanović se tereti da je u periodu od septembra ‘23. do januara ‘24. godine sa upornošću preduzimao radnje kojima je osetno ugrožavao lični život oštećenih.

Jedna od radnji koju je tužilaštvo kvalifikovalo kao proganjanje Nikole Jovića je i objavljivanje autorskog teksta za novinarski portal Slavija-Info u kojem je autor – Čedomir Kokanović – dokumentovano pisao o finansijskim malverzacijama u poslovanju ustanove koja se finansira iz javnih sredstava, a koje je Kokanović u predmetnom tekstu povezivao upravo sa oštećenim Nikolom Jovićem.

Takve priče same po sebi nisu, nažalost, velika novost u današnjoj Srbiji. Međutim sudska priča o Kokanoviću bi mogla biti jedna od prvih u kojoj bi lice koje je ukazivalo na malverzacije moglo biti osuđeno na kaznu zatvora! I svakako ne bi bila poslednja!

Ovo bi posebno moralo da uzbuni novinare zato što bi u tom slučaju, ukoliko sud potvrdi kako pisanje i objavljivanje takvih tekstova može predstavljati čin proganjanja, posao novinara mogao postati mnogo opasniji nego što već ume da bude!

Novinari onda ne samo da bi morali da se brane od SLAPP tužbi i krivičnih postupaka po privatnim tužbama (poput uvrede), već bi, potencijalno, mogli biti izloženi i krivičnom progonu zbog „proganjanja“ subjekata svojih priča – i to po službenoj dužnosti od strane javnog tužioca!

Krivični zakonik čak ni ne predviđa posebnu zaštitu za novinare u slučaju proganjanja kao što to čini kod uvrede, tako da je veliko pitanje da li bi ih taj status mogao zaštiti u slučaju podnošenja krivične prijave za proganjanje od strane lica „oštećenog“ njihovim izveštavanjem.

U jednom takvom univerzumu strave Predrag Koluvija bi mogao da podnese krivičnu prijavu za „proganjanje“ zbog pisanja o Jovanjici, Nebojša Stefanović bi bio „progonjeni“ pisanjem o Krušiku, a Aleksandar Šapić bi mogao da podnese prijavu za „proganjanje“ protiv novinara na čija pitanja ne želi da odgovara.

Čak bi i Dragan Marković Palma mogao da se oseti „progonjenim“ od strane Marinike Tepić koja je sada davne ‘21. godine iznosila u javnost saznajnja do kojih je došla vezi sa proslavama priređivanim u Jagodini.

Mogućnosti koje se otvaraju pred nama u tom slučaju su istinski nesagledive.

Sve što je potrebno da se probudimo u takvom univerzumu strave je da zatvorimo oči i prespavamo tok suđenja advokatu Kokanoviću koje treba da počne 19. aprila u Novom Sadu.
Previše toga vezano za taj postupak smo, nažalost, već prespavali i ovaj datum zato predstavlja poslednji alarm za buđenje.

Ko je budan, a ko spava, videćemo ovog petka.

Autor je advokat iz Beograda