Rekonstrukcija ubistva Slavka Ćuruvije (grafika: N1 TV)
TV N1 je analizirala o čemu deo tih spornih dokaza govori.
Nedeljno popodne 1999. U Srbiji, koju su bombardovali, proslavljao se Uskrs. Centrom Beograda, novinar Slavko Ćuruvija, sa suprugom Brankom Prpom, hodao je ka kući u Svetogorskoj ulici. Duž te, i u okolnim ulicama bilo je raspoređeno 27 agenata Državne bezbednosti. Pratili su svaki korak novinara. To pokazuje i dnevnik dežurstava, tadašnji radnik DB-a Cvijetin Milinković, u 16.07 zapisao je:
„Zove NC. Nalog – javiti mu odmah ako krenu kući, možda primenimo i neku drugu meru“.
Jedina zakonita „druga mera“ u tim uslovima moglo bi biti hapšenje ili privođenje onog ko se prati. Slavko Ćuruvija je, međutim, nekih pola sata kasnije ubijen. Bazne stanice mobilne telefonije pokazuju gde su bili optuženi i njihovi saradnici tog 11. aprila.
U 16:25 načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić naredio je – praćenje se prekida!
Dok su ostali agenti odlazili, jedan je ipak krenuo za Ćuruvijom i Prpom. Ratko Romić hodao je iza njih, ispred ulaza u zgradu čekao ih je Miroslav Kurak.
Nekoliko minuta kasnije, izmedju 16.39 i 16.45 sati, Slavko Ćuruvija je ubijen. Po optužnici, u njega je pucao Kurak, a Romić je Prpu udario pištoljem po glavi.
Podatke sa baznih stanica sudije Snežana Jovanović, Vladimir Mesarović i Dragan Milošević, prema rečima novinara koji šest godina prati to suđenje Vuka Cvijića, jedva su uvrstile u dokaze.
„Pa tek iz drugog, praktično trećeg puta, tročlano veće je na insistiranje Apelacionog prihvatilo, jednom su čak i uprkos tome oborili, pa su prihvatili dokaz“, kaže Cvijić.
Video prilog TV N1 pogledajte OVDE.
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.