Svaki napad na novinare počinje rečima

Delegacija Evropske federacije novinara, na čijem je čelu bio Bjeregord, prošle godine nakon posete Srbiji preporučila je vlastima da bezuslovno štite slobodu medija i sve slučajeve ugrožavanja novinara brzo i efikasno procesuiraju. Tada je naglašeno i da socijalni dijalog u medijima mora da bude uspostavljen. Preporučeno je i da novinarima bude omogućen brži pristup informacijama od javnog značaja, da Savet za štampu bude ojačan i da rad na novoj medijskoj strategiji bude organizovan na potpuno transparentan način.

*Prošle godine ste bili u Srbiji i upoznali ste se sa ovdašnjom medijskom situacijom. Da li je sada bolje ili lošije u odnosu na prošlu godinu?

To je veoma teško pitanje. I dalje imamo medijsku situaciju u Srbiji gde je prisutno nasilje, uznemiravanje novinara, kao i pritisci. Upravo sam pročitao Izveštaj iz 2018. godine i stiče se utisak da nema velikih, odnosno značajnijih promena u odnosu na prethodnu godinu.

Razlika u odnosu na ono što sam video i saznao prošle godine jeste to što je danas veći fokus na probleme s kojima se suočavaju novinari. I vlasti su svesne da moraju više da se fokusiraju na probleme u ovoj sferi kako bi se rešili određeni slučajevi i samim tim unapredila medijska situacija.

*U kojim oblastima je došlo do poboljšanja, a u kojim do pogoršanja?

Poboljšanje se ogleda, kao što sam već rekao, u većem fokusu na probleme u medijima. Ipak, i dalje postoje slučajevi koji nisu rešeni. Nedavni slučaj novinara čija je kuća zapaljena u Grockoj pokazuje da može da se otkrije i dođe do organizatora. To je važan korak napred u poboljšanju stanja medija u Srbiji. S tim što to mora da se uradi i u drugim slučajevima. I dalje očekujem da vidim da i prethodni slučajevi budu rešeni. To nedostaje. Uostalom, to je i jedna od preporuka koja je data prošle godine. Uprkos tome, to se i dalje ne dešava. Imamo i nove nerešene slučajeve u 2018. godini. U tom smislu neophodno je naći način da se spreče takve pojave. A dobar način da se to uradi jeste da se otkriju organizatori.

*Prošle godine ste dobili obećanja izvesnih srpskih političara. Jesu li ona ispunjena?

Moram da priznam da ima i napretka po pitanju slobode medija u Srbiji. I to je svakako za poštovanje. Ipak, na primer, u razgovoru sa srpskim novinarima shvatio sam da obećanje koje sam dobio prošle godine da će se intervjui davati svim medijima nije ispunjeno. To je nešto što nedostaje da bi napredak bio evidentniji. Napredak je svakako to što su napravljeni izvesni pomaci po pitanju Medijske strategije. U međuvremenu, nacrt tog dokumenta je promenjen i poboljšane su stvari koje su bile loše definisane. No, nezavisno od nekih pomaka, činjenica je da je dug put pred nama kada pričamo o kompletnoj medijskoj situaciji.

*Nedavno je srpski predsednik Aleksandar Vučić izjavio da je glavni problem polarizacija medija. Šta su po vašem mišljenju glavni problemi?

Glavni problem medija u Srbiji, po mom mišljenju, jeste to što novinari ne mogu da se ponašaju tako kao da imaju potpunu slobodu medija. Polarizacija medija postoji u brojnim zemljama, o njoj se uvek može razgovarati. Ipak, smatram da je jedan od glavnih problema u ovom regionu što imamo medije koji su u vlasništvu oligarha, a često se i odnos oligarha i političara reflektuje u tim medijima. Takođe, kao jedan od problema u Srbiji vidim i nedostatak slobodnih lokalnih medija. Drugim rečima, suviše je jednostavno da se kaže da je glavni problem u Srbiji polarizacija medija. Ne vidim to kao glavni problem.

*Pojedini srpski novinari smatraju da je glavni problem u Srbiji verbalna agresija političara. Kako se boriti protiv toga?

Izuzetno je važno da se prijavi svaki napad, to se odnosi i na verbalne atake. Verbalni napadi visokih političkih zvaničnika veliki su problem jer vlast postavlja standarde i kreira okruženje u kojem novinari rade. Ukoliko zvaničnici verbalno napadaju novinare, onda novinari u tim slučajevima nemaju zaštitu. Suština je da kada političar verbalno napada novinara – on ga “edukuje”. Oni ne treba da edukuju novinare već da obezbede njihovu zaštitu. Svaki ozbiljan napad ili ubistvo novinara počinje rečima, verbalnim napadima. Zato se svaki verbalni napadi razmatra ozbiljno.

*Utisak je da pojedini evropski političari ignorišu problem medijske slobode u Srbiji. Šta vi mislite?

Mislim da ne ignorišu probleme vezane za medijsku slobodu u Srbiji. Evropski parlament i njegovi članovi svakako će zahtevati da za učlanjenje u Uniju budu ispunjeni svi kriterijumu koji se tiču medijske slobode. U svakom slučaju, moj je utisak da Unija ozbiljno razmatra ovaj problem. Naravno da bih želeo da postoje jasnije poruke iz Brisela Balkanu po pitanju novinarske slobode i onoga što su evropski standardi. Unija mora da ostane pri svim zahtevima u vezi sa slobodom medija jer nema demokratije bez toga. Ako Srbija želi da budete članica Unije, onda mora ozbiljno da se bavi pitanjem slobode medija.

*Kako doći do tih standarda?

Jedan od mehanizma za postizanje toga je ovaj pokušan i u Srbiji, reč je o osnivanju radnih grupa koje bi se bavile bezbednošću. To nije uspelo tada, ali mislim da je veoma dobra i važna inicijativa. U tom kontekstu najvažnije je da postoji dijalog između različitih strana. To je jedan od ključnih uslova da se pronađe rešenje. Svi koji su deo problema moraju da budu i deo rešenja.

*Shvataju li pojedini političari Trampovo ponašanje prema medijima kao “odobrenje” da se i oni loše ponašaju prema novinarima?

Da, naravno da pojedini političari to vide tako. Kada lideri država napadaju novinare i javno daju ocene različitih medija i novinara, onda oni ne poštuju slobodu medija. Svako ima pravo na svoje mišljenje i da slobodno govori. Predsednici imaju posebnu ulogu u društvu. A ona se odnosi i na zaštitu osnovnih postulata demokratije, a to je i sloboda medija. Za nas novinare važno je da poštujemo etičke standarde, da postoji pluralizam, kao i da imamo posao, ali ne trebaju nam predsednici da nam objašnjavaju kako da radimo svoj posao. Mi od njih tražimo da rade svoj posao i da nas puste da mi radimo svoj. U tom kontekstu, deo novinarskog posla je da bude kritičan i da postavlja pitanja. Svakako, ta pitanja se neće uvek sviđati političarima.

*Utiče li trenutna medijska situacija u SAD na medije širom sveta?

Naravno da utiče. Kada se govori o fenomenu “fake news”, originalna verzija se odnosila na ono što se desilo kada su napravljene “fabrike” za ovu vrstu vesti u Makedoniji i kada su mladi ljudi iskoristili mogućnost da tako zarade novac. Danas želim da se otarasimo te reči jer ona obuhvata sve – od propagande do laži, s tim što se ona često koristi da bi se neke stvari etiketirale. Kada se govori o uticaju američkog predsednika na medije, može se govoriti u kontekstu promene same definicije “fake news”. Sada je dovoljno da se nekom političaru ne dopadne neka informacija i on je odmah naziva “fake news”. Naravno, ne rade to svi političari, ali pojedini svakako. To je taj uticaj.

*Vraćaju li se ljudi polako profesionalnim medijima?

Postoje ozbiljne promene u SAD po pitanju medija. Iz medijskog ugla posebno je interesantno to što se povećala prodaja novina u SAD-u u odnosu na prethodni period. Ljudi očigledno žele da dobiju informacije od profesionalaca.

Internet i autorska prava

Neophodno je doneti propis kako bi današnje internet okruženje u kontekstu autorskih prava bilo regulisano, a autori više ili manje zaštićeni jer aktuelno stanje nije dugoročno održivo, ocenjeno je u utorak na konferenciji NUNS-a o slobodi medija i autorskim pravima, u čijem je radu učestvovao i Mogens Bliher Bjeregord.

Na prvom panelu konferencije o autorskim pravima advokat Dragan Milić je rekao je da je EU na dva fronta krenula da reguliše ovu oblast, jedna se tiče zaštite podataka o ličnosti, a druga je copyright direktiva, koja bi trebalo da reguliše odnos medija i proizvođača sadržaja s velikim internet gigantima.

Predstavnik organizacije Wikimedia Germany Dimitar Dimitrov rekao da će se prema novoj EU regulativi plaćati licenca i za delić teksta ili samo naslov, a to, smatra on, nema nikakvog smisla jer bi to bilo isto kao “kada biste uzeli jak antibiotik za prehladu”.

Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić ocenio je da je autorsko pravo potpora ekonomiji i kulturnom razvoju svakog društva, pa i srpskog.

NUNS: Prošle godine 102 “slučaja” u Srbiji

Prošle 2018. godine zabeležena su 102 slučaja pritisaka i napada na novinare i druge medijske radnike, objavilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije. Prema njihovim podacima, u 2018. godini novinari su fizički napadnuti sedam puta, a zabeležena su 72 slučaja pritiska i 23 verbalne pretnje. Posebno zabrinjava trend povećanja pritisaka na novinare, koji su u odnosu na 2016, kada su zabeležena 33 takva slučaja, bezmalo utrostručeni.

Medijska sloboda između države i novinara

“Važno je da nosioci moći i vlasti štite novinare i medije bez postavljanja ikakvih uslova zato što imamo sve češće situacije, i ne samo u Srbiji, da se vođe obračunavaju s novinarima, čime šalju poruku da je dozvoljeno napadati medije i vršiti pritisak na njih”, poručio je Bjeregord na drugom panelu konferencije o slobodi medija u Beogradu.

Drugi panel konferencije odlikovao se živom diskusijom predstavnika države, s jedne strane, i nevladinog sektora i medija, sa druge strane. Nakon predstavljanja podataka NUNS-a o napadima na novinare, predsednik Komisije za istrage ubistava novinara Veran Matić podsetio je da suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije posle 20 godina ulazi u završnu fazu i da se uskoro očekuju presude, a da postoje pomaci za poslednji slučaj teškog napada na novinara – kada je Milanu Jovanoviću iz Grocke spaljena kuća, gde je “nalogodavac uhapšen, što je pohvalno, ali da je važno da se sad završi sudski postupak”.

O predstavljenim podacima NUNS-a državna sekretarka MUP-a Biljana Popović Ivković i tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković rekli su da se razlikuju od evidencije države. “Pritisci na novinare nisu krivično delo, zato ih ovde nismo uzimali u obzir”, istakla je Popović Ivković.

Izvor: Novi magazin