„Sve me podseća na Nemačku 30-ih godina prošlog veka“: Zašto u Šapcu ne sme da se održi promocija knjige novinara Hanibala Kovača?

Knjiga tekstova i kolumni „Kamo sutra“, autora koji je javnosti poznat po svom „britkom peru“, i dnevnopolitičkim temama, o kojima piše „bez dlake na jeziku“, sadrži zapise i kolumne koje je Hanibal Kovač, objavljivao u Danasu i drugim listovima, poslednjih deset godina.

Stranice su obogaćene radovima Predraga Koraksića – Coraxa, čija karikatura se nalazi i na koricama izdanja, dok je jedna od recenzentkinja dr Sandra Rašković Ivić.

Sve ovo, čini se, uticalo je da knjiga ne dobije svoju šabačku pomociju, budući da je iz Kulturnog centara Šabac, Kovaču zvanično saopšteno da su „svi termini do kraja godine popunjeni“, dok je „nezvanično“, dobio priznanje da se radi o direktivi iz vrha gradske vlasti i lokalnog SNS-a.

– Knjiga je izašla iz štampe sredinom februara, pa smo urednik Ivica Radanovć i ja, kao autor, zatražili od Kulturnog centra (KC) Šabac, termin za njeno predstavljanje, budući da je višedecenijska praksa da se u ovom prostoru održavaju promocije knjiga, publicističkih izdanja i izložbi – kaže Hanibal Kovač za Danas.

Iako je reč o Velikoj sali, koja je uglavnom slobodna, Kovaču je stigao odgovor da su „svi termini popunjeni“ i to „do kraja godine“.

– U odgovoru piše da „na žalost“ na moj zahtev ne mogu da odgovore pozitivno. Direktor KC Uroš Lukić, nezvanično mi je rekao da „što se njega tiče, nije nikakav problem“, ali da mu je naloženo iz Gradske uprave da napiše odgovor kakav je napisao, objašnjava Kovač.

Dodaje da je Lukiću rečeno „da sam smisli odgovor“ ali da ni po koju cenu ne sme da dozvoli da se knjiga promoviše.

– Jasno je da će dobiti otkaz ako bude iskočio iz tog nekog, unutrapartijskog SNS dogovora ukoliko ne bude poslušao. On je dečko protiv koga ja stvarno nemam ništa protiv, napisao je taj mejl i objasnio da, navodno, do kraja godine nemaju termine, kaže Kovač.

Direktor Kulturnog centra Šabac, u telefonskom razgovoru, na pitanje Danasa da li je tačno da su u Kulturnom centru Šabac svi termini popunjni, rekao je da “nema komentar”.

Isti odgovor dao je i na pitanje, da li je dobio direktivu da ne dozvoli promociju knjige.

Šabački novinar kaže da mu je jasno da u svom gradu neće moći da održi promociju.

– Ne smem kod svojih prijatelja u kafiće ili restorane, gde ima veći prostor, jer će im već sutradan doći inspekcija i naći “nešto” zbog će ih zatvoriti na mesec dana, kaže Kovač.

Podseća da se slično već dešavalo, kada su se vlasnicima ugostiteljskih objekata, koji su učestvovali na protestima, sutradan na vratima pojavile finansijska, tržištna ili neka druga inspekcije, i zatvorile im objekte.

– Iz tog razloga mislim da nije pošteno da druge ljude uvlačim u ovu problematiku, tako da sam svestan da se knjiga verovatno i neće promovisati u Šapcu. U Zrenjaninu hoće, preko “Zone optimizma” i naravno u Beogradu, verovatno u Medija centru – kaže naš sagovornik.

Objašnjava da reč o još jedanom dokazu da je Šabac, posrnuo i pao na lestvici slobodarskih i kulturnih gradova Srbije, Balkana, pa čak i Evrope.

– Šabac je postao kasaba, po sredi je klasična cenzura, zbrana svih vrsta delovanja, a idu dotle da su zabranili i rok muziku. Šabaki letnji fetival (ŠLF) ukinut je, posle 20 godina postojanja, gde je učešće imala rok scena sa prostora bivše Jugoslavije, iz Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, objašnjava on.

Podseća da su u Šapcu, dolaskom SNS-a na vlast 2020. godine, smenjene i direktorke kulturnih institucija.

– Oterana je Milena Minja Bogavac, koja je bila na čelu Šabačkog pozorišta, inače dobitnica Sterijene nagrade. Oterana je i Nela Tonković, sa mesta direktorke Narodnog muzeja. Dakle, sve ono što se ne uklapa u stereotipe Zadruge, Pinka i primitivizma, koje nam odašilje SNS sa vrha države, pa piramidalno naniže, jednostavno mora biti zabranjeno i iskorenjeno, ili će se raditi po njihovim standardima i uzusima ili nas neće biti, objašnjava sagovornik Danasa.

Hanibal kaže da ga sve podseća na Nemačku 30-tih godina prošlog veka, kada su spaljivane knjige neistomišljenika i uništavano sve što se nije uklapalo u njihove estetske, moralne i političke kanone.

– Mi sada moramo da tražimo alteranativne puteve i da se borimo protiv tog medijskog mraka, jednoumlja, primitivizma i žestoke regresije u društvu. Treba tražiti mesta i načine gde i kako da prikažemo ono što mislimo i u šta verujemo. Različito mišljenje mora u jednom demokratskom društvu da bude saslušano, upravo tako i počinje moja knjiga, citatom Votera: “Ne slažem se sa tim što govoriš, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da to svoje mišljenje kažeš”- poručuje Kovač.