Sve predsednikove dijagnoze

Vučić je rekao da je posetio dve novinarke u bolnici, i naveo da je Gordana Uzelac dobila udarac između brade i uha i potres mozga, dok Mara Dragović ima naprsnuće rebra”.

Ovakvu vest emitovala je novinska agencija Tanjug 17. septembra ove godine. “Na pitanje o napadu na novinare na inauguraciji ispred Skupštine, Vučić je rekao da je bilo i drastičnijih napada na novinare.

-Imali smo drastičnije napade na novinare, koje volite da prenebregnete zato to ne dele vaše političke stavove. Pa se nadam da oni neće biti odvojen slučaj, a tu su napadi pesnicama u glavu i vrat damama samo zato što drugačije misle, naveo je predsednik, aludirajući na letošnji incident kod TV Pink u Beogradu”.

Ovu vest emitovao je takođe Tanjug pre otprilike 20 dana.

Da je, recimo, posle sopstvene inauguracije predsednik rekao: “Siledžijsko ponašanje ne može da prođe, siledžije i batinaši ne mogu i neće biti budućnost Srbije”, sve bi bilo u savršenom u redu zato što je svaki siledžija u suštini siledžija, bio on opunomoćeni član Dveri ili opunomoćeni član SNS. Isto važi i za novinare – svaki novinar je u suštini novinar, bio on sa Pinka, bio on iz Danasa, NIN-a, Insajdera ili sa N1.

Predsednik, međutim, poseduje jednu malu manu, ma koliko delovao kao čovek bez mana: ima mnogo više razumevanja za svoje novinare, nego za takozvane tuđinske, ali je mnogo veći problem što ima mnogo više razumevanja za svoje siledžije, nego za tuđe siledžije.

-Naše siledžije su momci za primer, sportisti, ne piju, ne puše, ne pišu, obožavaju reforme, i vi ih ne volite samo zato što drugačije misle. Mi smo ponosni ne samo što imamo siledžije za primer, nego i što imamo siledžije koji misle. Misle (dugačije), ali postoje. Siledžija koji misli i gleda u budućnost daleko je bolji od zatucanih siledžija koji gledaju u prošlost i ne misle kao mi – ovo nikada nije rekao predsednik, i nije preneo Tanjug, ali nemojte biti ubeđeni da to nije rekao predsednik i da nije preneo Tanjug.

Siledžija iz SNS je neka vrsta Rodenovog “Mislioca”: nabildovan je i zamišljen. Siledžija iz SNS smatra se remek delom umetnosti poznog 19. veka, ranog 20. veka i sedamnaeste godine 21. veka.

Roden bi, da je kojim slučajem u punoj snazi, siledžiju iz SNS, takozvanog “Siledžiju mislioca”, izvajao malo drugačije: ne bi on predstavljao nagog muškarca koji zamišljen sedi s rukom na bradi, već sportski elegantno obučenog muškarca sa naočarima za sunce koji mišićavom levom rukom davi fotoreportera i u tom trenutku razmišlja o svim aspektima bolnih reformi.

A bolne su tol’ko da bol moraju osetiti svi građani i novinari koji taj bol već ne osećaju po difoltu, čim se pomenu reforme.

-Oće da boli kod Čika Zube? – pitaju oni koji idu kod zubara.

-Naravno! – odgovore im sumorni i hrabri tumači zubarske stvarnosti.

-Oće da bole reforme? – pitaju predsednika Vučića oni koji veruju u budućnost.

-Naravno! – kaže hladnokrvno i hrabro predsednik Vučić, koji, eto, ima i siledžije iz vrste Rodenov „Milslilac“ koji marljivo rade na tome da – ako već ne osećate da reforme bole – to ekspresno osetite.

U pitanju je dan kada će predsednik Vučić objaviti knjigu „Sve predsednikove dijagnoze“, gde ćete besplatno moći da saznate – ako vas na primer boli što vas je neki SNS „Siledžija mislilac“ davio zahvatom poznatijim kao „kragna“ – da nije u pitanju ništa strašno, klasičan reformski bol, sličan fantomskom bolu. Boli, a ustvari ne boli.

-Šta je sa vama? – pitaće vas dr Vučić po ulasku u ordinaciju.

-Imam neki fantomski bol! – reći će pacijent.

-A kad ste primetili prve simptome fantomskog bola? – pitaće primarijus dr Vučić.

-Sedeo sam jedne noću svojoj kući u Hercegovačkoj ulici, onda me je neki fantom vezao za banderu, oduzeo mi mobilni i srušio mi kuću – pričaće pacijent, uzbuđeno.

-Vidite, nije to fantomski bol! Mada liči zbog tih fantoma, ali najbolje bi bilo da o tome nikome ne pričate! Proglasiće vas ludim! To vam je, da vam kaže doktor, klasičan reformski bol. Bolelo vas je da bi svima nama bilo bolje, bolelo vas je zbog Savske promenade i Beograda na vodi. Faktički, nije vam ništa! – objasniće predsednik kako izgleda tipičan reformski bol, ključno poglavlje knjige „Sve predsednikove dijagnoze“.

Međum, ako je predsedniku potrebno da dokaže kako je ljudima koji sprovode reforme, uključujući i novinare koji sprovode reforme, daleko teže nego ostalima koji reforme samo trpe, on će dijagnozu postaviti odokativno, na licu mesta.

-Mi imamo potres mozga i naprslo nam je rebro! – reći će predsednik, pa ako neko ikada dokaže da to nije tako, jer su dijagnoze ipak egzaktna stvar, za razliku od reformi, taj će biti proglašen ludim. Iako je ključno pitanje srpskih reformi: „Ko je ovde lud?“