Svedočenje optuženog za organizovanje paljenja kuće novinara: Iz straha pristao da pomogne Simonoviću

„Meni je Dragoljub Simonović rekao da pronađem neko lice u koje imam poverenja da opomene Milana Jovanovića, te da je potrebno da mu se zapali automobil, kao opomena. Meni je Simonović objašnjavao zašto mu je to potrebno, spominjao je neki sukob sa njim (…) on mi je objasnio (…) gde se nalazi kuća Jovanović Milana, da je u pitanju automobil marke ’mercedes’ A klase, sive boje, te da je automobil parkiran u garaži.“

Ovo je deo priznanja bivšeg policajca Vladimira Mihailovića sa saslušanja 24. januara 2019. godine i ključni dokaz optužnice protiv Dragoljuba Simonovića, bivšeg predsednika opštine Grocka i visokopozicioniranog funkcionera Srpske napredne stranke.

Tužilac, na osnovu ovog priznanja, tvrdi da je Simonović glavni pokretač kriminalnog dela, napada na novinara koji umalo da se završi smrću Milana Jovanovića i njegove supruge Jele Deljanin u požaru u kojem im je izgorela životna imovina, i traži za njega kaznu od osam godina zatvora.

Mihailović menja iskaz: Hteo da se pohvali Simonoviću (!?)

Mihailović je tačno godinu dana posle zločina, na ročištu 12. decembra 2019. godine, tokom suđenja za paljenje kuće novinara portala Žig info, promenio svoj iskaz.

Od tada Mihailović tvrdi da mu Simonović nije tražio da zapali automobil parkiran u garaži, već da je sam došao na ideju da se „polupa staklo na automobilu“ kako bi kasnije time mogao da se pohvali pred Simonovićem i da mu traži unapređenje za suprugu, zaposlenu u opštini.

Simonović je, podupirući ovu verziju, rekao na suđenju:

„Je l’ vi mislite da neki šonja može da bude predsednik opštine. Vladimir je tražio da mu napreduje supruga. Bože moj, prirodno.“

Priznanje Mihailovića su advokati odbrane osporavali tvrdeći da je dobijeno pod pritiskom i da je iskonstruisano kako bi se vlast obračunala sa Simonovićem.

Kome će sudija Žugić poverovati?

Sudija Slavko Žugić, koji će 23. februara objaviti svoju presudu u ovom slučaju, treba da odluči u koju će od ove dve Mihailovićeve suprotne verzije da poveruje.

Da li da poveruje u priznanje bivšeg policajca, koji u to vreme ima besprekornu karijeru, nema finansijskih problema, ima sređen porodični život, dvoje male dece? Kome je, ako ne posluša zahtev predsednika opštine da nađe nekog da zapali automobil Milana Jovanovića, problem to što mu supruga radi u opštini i što bi mogla ostati bez posla? Supruga mu je, inače, kuma i drugarica Simonovićeve ćerke.

Ili će sudija Žugić da poveruje u drugu verziju, po kojoj Vladimir Mihailović, željan da njegova supruga napreduje u opštini, sam dolazi na ideju da nekog angažuje da „polupa staklo“ na kolima novinara i tako se umili predsedniku Grocke.

Ako Milan Jovanović nije bio novinar, kako tvrde advokati odbrane, i ako Simonoviću nije bilo stalo da ga po svaku cenu spreči da piše o korupciji u opštini, kako je Vladimir Mihailović došao na ideju da organizuje da se „polupa staklo“ na automobilu baš Milana Jovanovića?

Da li će sudija da poveruje da je Mihailovićeva namera bila da se umili predsedniku opštine, koji, kako je to rekao Simonovićev advokat Ivica Vuković, „nije imao nikakav povod da četiri godine nakon što su objavljeni tekstovi na portalu Žig info“ počini takvo krivično delo, jer – „zašto tada, a ne odmah?“

Ako Milan Jovanović nije bio novinar, kako tvrde advokati odbrane, i ako Simonoviću nije bilo stalo da ga po svaku cenu spreči da piše o korupciji u opštini, kako je Vladimir Mihailović došao na ideju da organizuje da se „polupa staklo“ na automobilu baš Milana Jovanovića? U kojoj to priči slomljeno staklo postaje argument za napredovanje supruge?

Cenzolovka je imala uvid u dva zapisnika o saslušanju drugooptuženog Vladimira Mihailovića: u glavno priznanje dato 24. januara 2019. i u dopunjeno od 19. februara iste godine, kojim je potvrdio sve što je priznao.

Javnost je do sada imala prilike da samo posredno sazna za neke delove Mihailovićevog priznanja i važni detalji su ostali nepoznati.

Podsećamo da je u pitanju najdrastičniji slučaj napada na novinare u Srbiji još od eksplozije bombe na prozoru stana Dejana Anastasijevića 2007. godine i da zbog toga postoji ogroman interes javnosti da sazna sve detalje o ovom zločinu.

Budući da je u pitanju ključni dokaz koji tereti Dragoljuba Simonovića, kao i zbog toga što su u ovom priznanju opisani do sada javnosti nepoznati detalji planiranja napada na novinara, Cenzolovka je odlučila da Mihailovićev iskaz objavi.

Uzimanju izjave 19. februara prisustvovali su zamenik javnog tužioca, advokati Mihailovića i drugih okrivljenih, kao i oštećeni Jovanović sa svojom advokaticom. Tada je Mihailović pred svima ponovio i da ostaje pri svemu što je rekao dajući izjavu 24. januara.

Ovo svedočenje osporava tvrdnje advokata odbrane, pošto je iz njega jasno da Mihailović nije imao nikakve lične motive da organizuje napad na novinara, da čak nije znao ni ko je Milan Jovanović, da se povinovao moćnom autoritetu predsednika opštine, da nije imao finansijskih problema – jer je iz svog džepa finansirao napad – da materijalnih dokaza o komunikaciji nije moglo biti jer je koristio aplikaciju Viber i resetovao svoj telefon nakon toga, da je postojao video-snimak na kome on plaća Igoru Novakoviću „uslugu“ paljenja…

Naredba izdata u restoranu „Mirovica“

„Priznajem da sam učestvovao u određenom segmentu u onome što se dogodilo 12. 12. 2018. u ranim jutarnjim časovima u Vrčinu (…) molim da imate u vidu olakšavajuće okolnosti na mojoj strani, jer ste me prethodno poučili da se priznanje smatra olakšavajućom okolnošću shodno odredbama KZ RS.“

– Krajem septembra ili početkom oktobra 2018. ja sam sa svojom porodicom bio na rođendanskoj proslavi u restoranu „Mirovica“ koji se nalazi u Boleču, a koju proslavu je organizovala ćerka predsednika opštine Grocka Dragoljuba Simonovića. Na toj proslavi je bio i Dragoljub Simonović. Ovde bih želeo da pojasnim otkud ja na toj proslavi…

Simonovićeva ćerka Jelena je kuma moje žene. Mislim da su se okumile još u srednjoj školi. Njih dve su se dogovorile da moja supruga krsti dete Simonovićeve ćerke. Njih dve su u svakodnevnom kontaktu, a ja sam ponekad u posrednom kontaktu sa njom preko žene. Moja supruga je zaposlena u opštini Grocka na radnom mestu u kabinetu zamenika predsednika opštine. Ona je zaposlena tamo od 2012.g. i koliko mi je poznato, mislim da joj je kuma pomogla da se zaposli tamo.

Meni je u jednom trenutku tokom proslave, kada smo ostali nasamo, prišao Dragoljub Simonović i pitao da li mogu da mu pomognem jer ima neki problem sa Jovanović Milanom. Nije spomenuo da se radi o novinaru, niti sam ja znao o kom se licu radi, to sam posle saznao nakon što se odigralo paljenje njegove kuće. To sam saznao od Igora Novakovića. Meni je Dragoljub Simonović rekao da pronađem neko lice u koje imam poverenja da opomene Jovanović Milana, te da je potrebno da mu se zapali automobil, kao opomena. Meni je Simonović objašnjavao zašto mu je to potrebno, spominjao je neki sukob sa njim, ali mene to uopšte nije interesovalo, tako da nisam ni zapamtio sve detalje razgovora u pogledu razloga zbog kojeg mu je moja usluga potrebna, on mi je objasnio, ono što je meni bilo bitno da prenesem, a to je gde se nalazi kuća Jovanović Milana, da je u pitanju automobil marke „Mercedes“ A klase, sive boje, te da je automobil parkiran u garaži koja se nalazi do ulice Grobljanska 21. Simonović je u mene imao poverenje, a ja sam mu rekao da ću pokušati da pronađem osobu koja bi to mogla da učini.

1.000 evra da zapali auto Milana Jovanovića

U periodu koji je usledio ja sam imao određenu vrstu poznaničkog odnosa sa Novaković Igorom koga poznajem iz komšiluka, čak smo išli zajedno u teretanu, znam ga jer je radio u GSP-u kao vozač, imao sam poverenje u njega, jer smo pre toga pokušavali da napravimo pravni posao oko kupovine njegovog placa, na kome sam ja želeo da zidam kuću, gde mi je on tražio 10.000 evra za tu površinu, međutim ja nisam bio u finansijskoj mogućnosti da to ispratim, a njemu je otac u međuvremenu preminuo, pa smo od toga odustali. Sećam se da sam mu u jednom trenutku, dok smo razgovarali oko tog placa, spomenuo, mislim da je to bilo početkom decembra 2018.g., da imam neki posao za koji mi je potreban čovek od poverenja, objasnio sam mu o čemu se radi, tačnije da je potrebno da on nađe neko lice da opomene Jovanović Milana, tako što će mu zapaliti auto. Naravno ja sam mu objasnio gde se nalazi taj auto, ukazao sam mu da se ta kuća nalazi na 200 metara od njegove kuće, što mi je poznato jer obojica poznajemo Vrčin. Igor Novaković mi je rekao da njemu nije poznato lice Jovanović Milan, tačnije da to lice živi na toj adresi. Ja njemu nisam postavio nikakve rokove, ostalo je na dogovoru da se čujemo, te da će me on obavestiti da li je nekog našao, koga i koliko novca to lice traži.

„Imao sam određenu dozu straha kada sam pristao da pomognem Simonoviću, jer moja žena radi u opštini, bojao sam se da ako ne pristanem, da se to može odraziti na njen posao i da ćemo na taj način ostati bez jedne plate u kući“

Posle par dana ja sam prolazio pored njegove kuće, moguće je da smo se našli ispred njegove kapije, kao i za prethodni razgovor, gde je on meni rekao da je našao čoveka, nije mi rekao njegovo ime, niti mi je pružio neke odrednice o kom licu se radi, samo mi je rekao da je to lice spremno da zapali automobil i da za tu uslugu traži novac u iznosu od 1.000 evra. Ja sam pristao na to. Inače, meni je Simonović rekao još u restoranu „Mirovica“ da će za paljenje automobila tog Milana, za koga sam posle saznao da se preziva Jovanović, dati do 1.500 evra, te da će taj novac on meni dati mesec do mesec i po dana nakon obavljenog posla, kad se situacija smiri. Napomenuo bih da ja sa Dragoljubom Simonovićem, nakon proslave u restoranu „Mirovica“, nisam imao nikakvu neposrednu ni posrednu komunikaciju. Mi smo se možda videli u prolazu, jer ja kad idem na posao prolazim pored njegove kuće…

Isplata u dvorištu

Za paljenje automobila i kuće oštećenog koja je stradala usled dejstva požara, saznao sam od Igora Novakovića, što je bilo 12. Ili 13. decembra 2018, poslao mi je poruku da se vidimo. Ja sam poruku primio preko viber aplikacije na moj broj 065… Telefon sam resetovao tako da ta poruka nije ostala u memoriji telefona. Napominjem da sa Igorom nisam imao neposrednu telefonsku komunikaciju, mahom smo komunicirali preko društvene mreže viber. Ja sam odgovorio da mogu da se nađem sa njim i po dogovoru smo se našli ispred kapije njegove kuće. On me je pitao da li sam čuo šta se dogodilo, ja sam mu rekao da nisam, on mi je rekao da sve novine pišu o tome, pitao me je kad ću mu dati novac koji sam rekao da ću mu dati, jer taj momak koji je to uradio traži novac. Nisam ga pitao o kome se radi. Samo sam mu rekao da ću mu dati novac u iznosu od 1.000 evra, te da mogu da mu dam taj novac odmah, samo je potrebno da dođe do mene kući, on je došao nakon nekih 15-tak minuta i ja sam mu dao taj novac u dvorištu svoje kuće. To je bilo oko 22.00–23.00 časa uveče. Bili smo sami.

Ja nisam hteo da se ugrađujem u ovaj posao, nisam želeo nikakvu korist za sebe od svega ovoga, tako da sam dao samo novac u iznosu od 1.000 evra, a ne od 1.500 evra koliko je meni Dragoljub Simonović rekao da će mi dati po urađenom poslu.

Snimak sa kućne kamere

Kad smo se nas dvojica našli drugog puta ja sam mu odmah na licu mesta dao 1.000 evra u toj valuti, nakon čega sam mu rekao da ću mu dati još 1.000 evra po obavljenom poslu. Pošto ste mi predočili i deo odbrane u kome okrivljeni Novaković Igor navodi da smo se on i ja slučajno sreli nakon 4-5 dana u odnosu na predmetni događaj u centru Vrčina, da se događaj nije tako odigrao, već na način kako sam ja to opisao, što bi moglo da se potvrdi uvidom u moj risiver na kome ostaju video snimci koje je kamera zabeležila ispred moje kuće u dvorištu gde sam mu predao novac, što je bilo 12. Ili 13. decembra. Nisam siguran, moguće je da je presnimljeno sa novom sadržinom. Spreman sam da risiver predam na zahtev istražnih organa, kako bi se iz toga potvrdila moja odbrana. Risiver se nalazi u dnevnoj sobi na komodi.

Na Vaše posebno pitanje odgovaram, da sam se za Igora Novakovića opredelio da ga pitam za tu uslugu zato što mi je poznato da on poznaje mnogo ljudi po Vrčinu, između ostalog i ljude koji bi mogli da obave taj posao, pretpostavljao sam da će naći nekog iz kriminogene sredine. Ja jesam čuo da se priča po Vrčinu da se Igor Novaković bavi „zelenašenjem“.

Strah ako ne pomogne Simonoviću

Na posebno pitanje branioca, ja sam imao određenu dozu straha kada sam pristao da pomognem Simonoviću, jer moja žena radi u opštini, bojao sam se da ako ne pristanem da se to može odraziti na njen posao i da ćemo na taj način ostati bez jedne plate u kući. To je bio jedan od razloga što ja po saznanju da je zapaljen auto nisam odlazio kod njega i odmah mu zatražio novac koji je rekao da će da mi da, pa sam ja dao svoj novac.

Na Vaše posebno pitanje odgovaram, da ja nisam bio motivisan da pomognem Dragoljubu Simonoviću novčanim koristoljubljem, moj jedini motiv zbog čega sam posredovao u svemu ovome što sam Vam ispričao je bio isključivo taj što sam bio svestan pozicije koju Dragoljub Simonović ima u društvu, bio sam svestan njegove društvene moći, pa sam računao s tim da mi nešto može pomoći u mom životu i životu moje porodice.

Na vaše posebno pitanje odgovaram, da ja o svojoj ulozi u predmetnom dešavanju nisam nikad, nikome ništa rekao… Na Vaše posebno pitanje odgovaram da ja nisam ni u kakvim finansijskim problemima, nisam sklon bilo kakvom poroku, ne koristim narkotike…

Iskreno mi je žao. Kajem se… Nisam ni slutio šta može proizaći iz mog posredovanja… Želim da se izvinim oštećenima i da na ovaj način doprinesem rasvetljavanju ovog krivičnog događaja.