Tajna „japanskog praćenja“: Zbog čega nas gaze vlast i tabloidi

Izgledalo je kao scena iz lošeg sna: tabloid je objavio snimak nepoznatog čoveka kako neuspešno pokušava da uđe u zgradu u kojoj živi Predrag Mali uz naslov „NOVINAR KRIKA MALTRETIRAO MAJKU SA BEBOM“. Taj čovek, u svetloj košulji i sa rancem na leđima, bio je obučen kao naš novinar Pavle Petrović koji se zatekao na istom tom mestu pre više od mesec dana, kada je snimak i nastao – ali se jasno vidi da to nije on.

Usledilo je more optužbi, laži i uvreda koje su tabloidi i funkcioneri izneli na račun moje redakcije, a stizale su i pretnje na društvenim mrežama. Rekli su da se bavimo praćenjem ljudi i da koristimo “japansku metodu” – kada osobi koju pratite jasno stavljate do znanja da ste tu s namerom da je zastrašite. Čak i za pretnje koje su nevezano za ovaj slučaj na tviteru upućene deci predsednika Aleksandra Vučića, potpredsenik vladajućeg SNS-a Milenko Jovanov optužio je KRIK: „Nije ovo krik psihopate, već posledice rada KRIK-a“.

Zatim je policija ponudila nagradu od pola miliona dinara za svakog ko ima informacije o čoveku sa snimka. Tako veliki novac naša policija nije nudila ni za pomoć pri rešavanju mnogo ozbiljnijih slučajeva – poput ubistava  političara Olivera Ivanovića ili advokata Dragoslava Miše Ognjanovića.

Tužilaštvo čoveka sa snimka tereti za „ugrožavanje sigurnosti“, mada nije jasno kako je zaradio to krivično delo. Snimak prikazuje kako pokušava da uđe u zgradu i obezbeđenje ga sprečava. Supruga Predraga Malog, prema tvrdnji tabloida, ispričala je policiji da ju je zaustavio i upitao da li je „majka ili sestra“ bebe koju je gurala u kolicima.

Ozbiljna optužba i akcija protiv ovog čoveka, kao i kampanja koja se vodi protiv KRIK-a napravile su haos u srpskoj javnosti ove nedelje.

Novinari KRIK-a jesu posetili zgradu u kojoj živi Predrag Mali da se uvere da li vozi kola koja su u vlasništvu firme dva domaća tajkuna koji dobijaju državne poslove, a ovaj rutinski novinarski posao sada mediji i političari nazivaju „japanskim praćenjem“ i „špijuniranjem“.

Suština priče, kako to izgleda, jeste da se novinari zastraše da ne rade nešto što je u opisu njihovog posla – odlazak na teren, posećivanje mesta gde funkcioneri žive, obraćanje pažnje na to šta voze, s kim se sastaju.

Hoće da nam oduzmu terenski rad, koji u novinarstvu postoji od vajkada, i zaključaju nas u redakciju iz koje ćemo da zovemo telefonima i šaljemo zahteve institucijama, ali ni slučajno da izlazimo napolje. Tako smo im manja pretnja.

Godinama su se predstavnici vlasti trudili da sve više zatvore institucije i u tome su uspeli – sve manje podataka novinarima stiže zvaničnim putem. Sa druge strane, zastrašili su ljude koji rade po državnim institucijama i ministarstvima i praktično im zabranili da govore s novinarima, pa je sve teže dobiti sagovornika. Sedeći u kancelariji, novinar je ograničen i malo toga može da uradi.

Ima još jedan bitan ugao – sve manje dokaza o korupciji i vezama se nalazi u zvaničnim dokumentima. Analizirajući poslove u koje su umešani korumpirani političari, primetio sam da su dosta napredovali tokom poslednje dve decenije i naučili kako da se što bolje sakriju. Nekada su firme i imovinu vodili na svoje ime, pa su prebacivali na članove svojih porodica, a zatim su u igru su uključili ljude koji naizgled nisu povezani sa njima.

Ali, dok toga u papirima nema, u svakodnevnom životu očuvali su bliske veze sa biznismenima i kriminalcima, sa kojima se i dalje sreću, ručaju po restoranima, idu u kućne posete jedni drugima i razmenjuju kola. Fotografije susreta Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića razotkrile su njihovu vezu, a kola koja vozi razotkrila su vezu Predraga Malog i firme „Milenijum tim“.

Kako bi obezbedili da ih više niko ne uhvati uživo u nezgodnim trenucima, u javnost su uveli termin „japansko praćenje“, a od lika sa snimka napravili su strašilo – primer šta će se desiti svakom kome padne na pamet da poseti kuću ili zgradu u kojoj neki političar živi.

Na novinarima, to jest na ovo malo nezavisnih medija što je ostalo, je da ne prihvate ovu pretnju i ne povuku se sa ulice.