Tereza Ribeiro o suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije: Prekinuti opasan krug zločina i nekažnjivosti

Cenzolovka: U aprilu je 24 godine od kada je ubijen novinar Slavko Ćuruvija. Sudski proces je počeo pre osam godina. Kako vidite to što je bilo potrebno 16 godina da se napiše optužnica i suđenje počne, pa onda još osam godina da suđenje dođe do završnice na Apelacionom sudu?

Ribeiro: Vreme potrebno za pravdu nekada drugačije od percepcije vremena u drugim dimenzijama naših života. Ipak, pravda mora biti brza i mora stvarno imati efekta, u suprotnom će posejati nepoverenje u institucije.

Naročito u slučaju kao što je ovaj – poslaće pogrešnu poruku da će nekažnjivost na kraju nadjačati. Veoma je važna brza pravda koja ima efekta i da budemo sigurni da su svi počinioci i oni koji su zločin isplanirali – kažnjeni. Da prekinemo krug nekažnjivosti.

Cenzolovka: Mislite li da sudije mogu da sude nezavisno i nepristrasno u ovom slučaju – kada je deo srpske tajne službe pokazao moć da opstruiše istrage čitavih 16 godina i da očigledno zastrašuje svedoke, uništava dokaze…?

Ribeiro: Nisam u poziciji da to prosuđujem, ne znam sistem tako detaljno, ali se nadam da će to biti slučaj. Ovo suđenje će definitivno biti snažan test za sistem. I to je dodatni razlog što sam pozvala na potrebu da se osigura efikasna pravda – da izbegnemo sejanje nepoverenja i diskreditovanje institucija i sistema, u ovom slučaju – pravosudnog sistema. Ne mogu da komentarišem detalje pravosudnog sistema u Srbiji iz očiglednih razloga… Ali se nadam da će to biti prelomna odluka.

Kada vladavina prava podbaci, demokratija se dovodi u pitanje

Cenzolovka: Kakva su Vaša očekivanja? Kakve posledice će imati ova presuda – ne samo za slučaj ubistva Slavka Ćuruvije, već i za stanje u pravosuđu i demokratiji u našoj državi?

Ribeiro: Kada je reč o ovako velikom slučaju, u koje je srpsko društvo usmerilo pažnju, moramo osigurati da pravda ide u dobrom pravcu. Ukoliko ne, definitivno može da dođe do nepoverenja u čitav pravosudni sistem i institucije. Vladavina prava je snažna podrška demokratiji – kada podbaci, demokratija se dovodi u pitanje. Zato je veoma važno poslati prave poruke.

Cenzolovka:  Optuženi za ubistvo Ćuruvije, Miroslav Kurak, nalazi se u bekstvu. Otkriveno je da je u vreme podizanja optužnice bio u Africi. Kakve su, po Vama, posledice po kredibilitet pravosudnog sistema ukoliko se osoba osumnjičena da je direktni izvršilac, ubica novinara, ne privede pravdi?

Ribeiro: Ne znam detalje, ne znam šta je sve trebalo da bude urađeno kao i šta je zaista urađeno, ali u ovakvim slučajevima potrebno je uložiti sve neophodne napore kako bi se osiguralo da se počinioci privedu pravdi. To je veoma važno – da uradimo sve neophodno da privedemo počinioce pravdi, da budemo sigurni da neće biti nekažnjivosti.

Čak iako ne znam sve detalje, u ovakvim situacijama trebalo bi da bude preduzeto sve da osiguramo da na kraju pravda prevagne.

Ključna je politička volja

Cenzolovka: Ukoliko se zločinci kazne simbolično ili im se ukinu kazne, to će pokazati da su zločini protiv novinara u Srbiji nekažnjivi. Da li to može da ohrabri one koji žele da onemoguće novinare u njihovom radu čak i na taj najbrutalniji način?

Ribeiro: Ubistvo novinara je ekstreman slučaj i naravno da kazna mora biti u skladu sa tim. Moramo osigurati da na kraju pravda ne bude simbolična, već da kazna bude proporcionalna ozbiljnosti zločina. Veoma je važno da se osigura da, pre svega, sudstvo bude nezavisno, da je u stanju da obezbedi pravdu i da finalni rezultat bude adekvatna kazna.

To nije oruđe za osvetu, već proporcionalna kazna koja uzima u obzir ozbiljnost ovakvog zločina – a to je ubistvo novinara. Ne mogu da komentarišem koje su napore preduzele različite vlade u Srbiji ili ukupni pravosudni sistem. Nemoguće je da to procenim.

Cenzolovka: Osim ubistva Slavka Ćuruvije, bilo je još nekoliko slučajeva ekstremnog nasilja nad novinarima. Za ubistvo novinara Milana Pantića iz 2001. godine još nema optužnice, mada postoje jasne indicije da je zločin povezan sa državom i privatizacijom jedne fabrike. Okolnosti smrti novinarke Dade Vujasinović još nisu razjašnjene. Niko nije osuđen za pokušaj ubistva novinara Dejana Anastasijevića postavljanjem bombe na prozor njegovog stana. Suđenje za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića je ušlo u petu godinu i nije završeno. Šta to govori o odnosu države Srbije i njenog krivičnopravnog sistema prema novinarima?

Ribeiro: Svi ovi slučajevi su veoma zabrinjavajući, moraju biti u potpunosti istraženi i moramo biti sigurni da će pravda biti efikasna i obezbeđena za one koji su stradali i za njihove porodice. To je veoma jasno.

Da, vi još imate sve te slučajeve u Srbiji ali uprkos tome – i kada ovo kažem ne pokušavam da minimalizujem ozbiljnost slučajeva koje je potrebno istražiti – videla sam neke dobre korake koje je preuzela Vlada (Srbije). Ali – da li je to dovoljno, to je pitanje. I zašto nije dovoljno, zašto ne radi dovoljno brzo kako bi trebalo, to je takođe pitanje.

Imamo incijative kao što su Komisija za istraživanje ubistava novinara, imamo Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara Vlade (Srbije), Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara – puno inicijativa, one su veoma pozitivne, ali moraju biti efikasne, što znači da iza i van ovih inicijativa mora postojati politička volja.

Ako ne postoji politička volja, možete kreirati veoma interesantnu koreografiju, ali ako ne uložite napor da dođete do rezultata – nećete uspeti. Potrebne su nam složne akcije, dobre inicijative i politička volja. Bez sva ova tri elementa – neće uspeti.

Isto tako, bila sam u Srbiji, imala sam puno sastanaka sa vlastima na različitim nivoima, uverili su me da postoji snažna politička posvećenost kada je reč o istrazi svih ovih slučajeva i bezbednosti i zaštiti novinara.

Moj posao je da pažljivo ispratim šta se dešava, ne samo u Srbiji, jer je nažalost bezbednost novinara problem u mnogim državama članicama OEBS-a. Kao i da pratim da li ima pomaka kada je reč o inicijativama koje su države članice usvojile u različitim oblicima i modelima. Ali, najvažnija je, naravno – politička volja.

Štitimo novinare zato što štitimo demokratiju

Cenzolovka: Udruženja novinara neprestano upozoravaju na pretnje i fizičko nasilje nad novinarima u Srbiji. Jeste li upoznati sa tim podacima? Ako jeste, šta Vam oni govore o stanju istraživačkog i kritičkog novinarstva u Srbiji?

Ribeiro: Da, jesam. Baza podataka i registrovanje svih slučajeva napada je veoma dobra inicijativa. Pretpostavljam da je baza podataka javna. Možda morate da budete veoma glasni kada je reč o tim bazama i javno zastupate i ističete ozbiljnost podataka koja su udruženja novinara prikupila. Da objasnite građanima zašto je ovo ozbiljno za zdravu demokratiju i budućnost funkcionalne demokratije koja je, sigurna sam, težnja građana Srbije.

Cenzolovka: Ali, kada pogledate te podatke, da li Vam oni govore da nešto nije u redu?

Ribeiro: Situacija zaista zaslužuje pažnju. Na vlastima je da obrate pažnju i da osiguraju da se situacija popravi. Imamo sada projekat za bezbednost novinara i ideja je da se sakupe najbolje prakse, obezbede vodič i preporuke za države članice, kako bi one osigurale zaštitu novinara na pravi način. To je u skladu sa njihovim obavezama prema OEBS-u i zaštiti novinara.

Ministarski savet OEBS-a je 2018. godine usvojio Odluku o bezbednosti novinara. Vreme da se to i uradi. Nažalost, sveukupna situacija u mnogim državama članicama OEBS-a se ne poboljšava, ali bi morala. To je ozbiljna politička obaveza, usvojena konsenzusom i oni moraju da osiguraju da se implementira, da novinari budu zaštićeni.

Cenzolovka: Imate li neke konkretne podatke o ispunjavanju obaveza iz te Odluke o bezbednosti novinara?

Ribeiro: Nemamo, ali prema našem monitoringu u 57 država članica znamo da situacija nije dobra. To je veoma povezano sa nazadovanjem demokratije i medijskih sloboda. Štitimo novinare zato što želimo da zaštitimo demokratiju. Ukoliko želimo da zaštitimo demokratiju, moramo da zaštitimo novinare. U suprotnom, ne možemo da imamo zdravu i funkcionalnu demokratiju.

Cenzolovka: U nekoliko država članica EU poslednjih godina su ubijeni novinari. Kako su države EU reagovale u ovim slučajevima? Da li će ubistva novinara u Slovačkoj, na Malti, u Holandiji biti do kraja rasvetljena?

Ribeiro: Svako ubistvo koje nije rešeno je strašna poruka koja se prenosi u celom regionu, i u tome ste aposlutno u pravu. To nije samo poruka u određenoj zemlji, već je poruka koja se širi – ako oni ne mare za novinare, zašto bismo mi to radili? Takva poruka pojačava problem. Svaka situacija koja nije rešena uvećava problem novinara i slučajeva napada na novinare.

Spomenuli ste slučajeve u EU. Insistiram kod svih država članica OEBS-a, ne samo kod članica EU, da mobilišu sve resurse kako bi brzo rešili slučajeve. Nekada je veoma sporo, nekada i veoma komplikovano – zato sam na početku rekla da je vreme potrebno za pravdu malo drugačije od vremena u drugim oblasti našeg društvenog života.

Ipak, ne možemo da ostavimo ovakve slučajeve da se povlače po sudovima, istrage bez napretka i bez plaćanja visoke cene za one koji počine takav zločin.

Cenzolovka: Šta OEBS preporučuje kada je reč o nekažnjivost zločina prema novinarima? Koja su preporuke državi, a koje novinarima?

Ribeiro: Moja najjača preporuka je da ne možemo dozvoliti sebi da, umesto pravde, nekažnjivost bude pravilo. To nije prihvatljivo. Moramo da prekinemo opasan krug zločina i nekažnjivosti jer je duboko štetan za naša društva i naše demokratije.