Tetka iz Kanade i “novinar narkoman”

Svojevremeno je Mirko Marjanović, jedan od Miloševićevih premijera, na molbu novinara B 92 da prokomentariše manjak u budžetu, lakonski odgovorio:”Vi niste Srbi”. I ni reč više.

Izbegavanje odgovora kroz etiketiranje novinara i medija bila je devedesetih uobičajena pojava. Dvadesetak godina kasnije, ministar srpske vlade Aleksandar Vulin, umesto odgovora na pitanja u vezi s njegovom imovinskom kartom, naziva novinara narkomanom.

Kao što je pomenuti Marjanović izbegao da odgovori na pitanje, tako ni Vulin ne daje objašnjenje kako su pare tetke iz Kanade ušle u zemlju, zašto ih nema na računu prodavca stana kao ni na ostala pitanja koja su legitimno postavljena. I sve to Vulin radi nakon incidenta ispred TV Pink, i vrlo žustre, uz, doduše, neprimeren rečnik, odbrane novinarske profesije. Ako je neko posle toga, slučajno, pomislio da Vulin razume ulogu medija, ministar ga je dva dana kasnije razuverio.

Deceniju i po medijski stručnjaci i udruženja pokušavali su da uspostave mehanizme zaštite kako nam se ne bi ponovile devedesete godine, progoni, uvrede, fizička i ekonomska ugroženost… Očigledno da u tome nisu uspeli kad jedan ministar bez straha od mogućih posledica, na ovakav način govori o jednom novinaru.

Srbija je u Miloševićevo vreme bila na dnu lista zemalja s manjkom medijskih sloboda i na vrhu onih koje su se bavile rangiranjem autokratskim režimima u ovom delu sveta. Ta dva pojma su neraskidivo povezana jer gde nema slobode medija, nema ni slobodnog društva. Koliko je danas zapravo tanka linija koja nas deli od povratka u poslednju deceniju prošlog veka. Ako sudimo po Vulinovim istupima, možda smo već tamo.