Tomanović: Mora se sumnjati u nepristrasnost suda kada za to postoje razlozi

Debata UNS-a „Novinarstvo i pretpostavka nevinosti“ organizovana je posle intervjua koji je predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić dao Cenzolovci o toku suđenja optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije. Taj intervju je bio povod da reaguju Društvo sudija Srbije, Visoki savet sudstva i deo Advokatske komore Beograda koju predstavlja Jugoslav Tintor. Drugi deo AKB, koju vodi Vladimir Gajić, podržao je Matićeve stavove o suđenju za ubistvo Ćuruvije.

Tintorova Advokatska komora Beograda je pokrenula inicijativu da se u krivični zakonik uvede novo krivično delo koje bi za kršenje pretpostavke nevinosti predviđalo kaznu zatvora do tri godine.

„Reakcije sudija neadekvatne, a advokata neprimerene“

Tomanović je poručio da je politička elita u Srbiji neguje kulturu laži, a da su reakcije sudija na Matićev intervju neadekvatne, a advokatske komore neprimerene.

– Dugi niz godina pravosuđem de fakto vlada politička elita, nema nezavisnog pravosuđa, smatra Tomanović.

– Novinar ima obavezu i dužnost da se bavi svim razotkrivanjima ako postoji sumnja da je pod izgovorom državnog razloga ugrađen interes male društvene grupe, poltički ili lični, rekao je Tomanović i ukazao da je stvarnost pokazala da je u Srbiji politička elita ta koja je ovladala svim institucijama prava i obezvredila ga.

Posle 18 godina govorimo da je Branko Crni, sada član Odbora za bezbednost Srpske napredne stranke, više puta razgovarao sa svedocima. Bilo bi me sramota da ne pišem o tome (Vuk Cvijić)

Tomanović je ukazao da zadiranje u prava optuženih mora imati balans i legitimno je ako postoji sumnja da je država organizator najtežih krivičnih dela i da svojim razvijenim mrežama utiču na sudski postupak.

Tomanović, koji je bio branilac Slobodanu Miloševiću, naglasio je da njegov branjenik nigde nije imao pretpostavku nevinosti.

– Pravo nikada nije imalo manju važnost, imamo kontinuitet potpune poltizacije svih institucija i u tom kontekstu kada posmatrate stvari potpuno je legitiman i pravno opravdan cilj ići tamo gde postoji sumnja da država čini, neguje, prikriva ili zataškava zločin, predočio je Tomanović.

Jedan od dva predsednika Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintor je poručio da sloboda izražavanja nije apsolutna, niti je apsolutno pravo građana da budu informisani.

Tintor je rekao da je intervju Verana Matića bio momenat da se otvori pitanje suštinskog nerazumevanja novinara kada izveštavaju o sudskim postupcima.

Prema njegovim rečima, sam je osetio šta znači kada vam mediji i štampa presude istog dana.

Cilj inicijative koja je pokrenuta je da se zaštiti pravo okrivljenog od zloupotrebe državnih organa i medija, smatra Tintor.

Tomanović je ukazao da zadiranje u prava optuženih mora imati balans i legitimno je ako postoji sumnja da je država organizator najtežih krivičnih dela i da svojim razvijenim mrežama utiču na sudski postupak.

Tintor je rekao da nema istu težinu kada se o nekom sudskom postupku izjašnjava Matić, kao predsednik Komisije čiji su članovi i pripadnici MUP i BIA, ili neki trivijalni tabloid.

– Niko novinarima, rekao je Tintor, ne oduzima pravo da prisustvuju suđenjima, ali treba dobro da paze da izrazi koje koriste ne navode na zaključak da li je čovek kriv pre pravosnažne presude.

Rak rana srpskog novinarstva je kako novinari počinju i okončavaju postupke i kako sudije imaju strah, rekao je Tintor.

Tintor smatra da novinari moraju biti kontrolor političara i kada prenose njihove verodostojne izjave.

– Novinari su saučesnici. Imate javnu tajnu i simbiozu policije i novinara i ona funkcioniše u stvarnosti. Cure informacije, a novinama se dižu tiraži, rekao je Tintor i naglasio da nikoga za to nije briga, osim ako na optuženičkoj klupi nije novinar.

Tintor je ocenio i da je produkcija Insajder „pod šapom“ državne bezbednosti, jer se u informacijama u tim emisijama dolazi direktno ili indirektno uz saglasnost bezbednosnih struktura.

Tri godine zatvora zbog prenošenja izjave predsednika?

Ovakvi stavovi Tintora izazvali su negodovanje novinara u publici, ali i nekih drugih učesnika, a posebno redakcije Insajder koji su odbacili kao uvredljive takve insinuacije i objasnili da se nikada ne pozivaju na anonimne izvore. Tražili su odgovor na pitanje da li mediji treba pre objavljivanja da proveravaju verodostojnost izjava predsednika Srbije i ministara. 

Novinar N1 Nikola Radišić je pitao da li će ići tri godine u zatvor ukoliko uživo sa konferencije za novinare prenese izjave kao što je ona kada je Aleksandar Vučić rekao da je Dragoslav Kosmajac najveći narko-diler u zemlji.

Tintor je rekao da je izjava u kameru ili diktafon dovoljan izvor, a ne pozivanje na nezvanične izvore, na šta mu je ukazano da to nije ono što je govorio samo nekoliko trenutaka ranije.

Jugoslav Tintor je poručio da sloboda izražavanja nije apsolutna, niti je apsolutno pravo građana da budu informisani.

Novinar nedeljnika NIN Vuk Cvijić upitao je advokatsku komoru i Društvo sudija zašto su reagovali na Matićev intervju, a nisu reagovali na izjave ministra policije o ubistvu „nesrećne žene, pevačice“, ili na izjavu predsednika Republike kada je novinar Stefan Cvetklović nestao, pa pronađen, „da se saslušava i da laže“.

– Govorimo o vremenu kada su ljudi ubijani zbog drugačijeg mišljenja, o vremenu Slobodana Miloševića, kada je država ubijala i to piše u pravosnažnim presudama, ukazao je Cvijić.

– Posle 18 godina govorimo da je Branko Crni, sada član Odbora za bezbednost Srpske napredne stranke, više puta razgovarao sa svedocima. Bilo bi me sramota da ne pišem o tome, poručio je Cvijić.

Podsećajući na italijanski zakon, Cvijić je rekao da je odbrana čoveka jedna stvar, a odbrana zločina nešto sasvim drugo, jer je to saučešće.

Zamenik predsednika Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović smatra da je pretpostavka nevinosti ograničenje za slobodu izražavanja.

– Smete da kažete sve što mislite, ali vodite računa da to ne stvara utisak da je izjava data sa idejom da sud treba da osudi optužene, rekao je Hadžiomerović.

– Mi smatramo da sud treba da sudi po zakonu, rekao je Hadžiomerović, koji je smatra da bi sudije trebalo da objasne zašto su samo dva ročišta mesečno i zašto suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije dugo traje.

Cvijić je rekao da se slaže sa Hadžiomerovićem da bi sudije trebalo da javno objasne neke važneprocesne dileme, ali je naveo i primer sudije Vladimira Vučinića i podsetio šta mu se dogodilo kada je pokušao nešto da razjasni.

– Počela je kampanja vlasti, sud je spoveo postupak i isterao sudiju koji je hteo nešto da objasni, zaključio je Cvijić.

Matić: Pritisak na sudsko veće vrši druga strana, a ne ja

Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, odbacio pretpostavke koje su se pojavile u javnosti da nastupa kao političar ili kao deo izvršne vlasti, da je Komisija nezavisno telo u kojoj niko ne dobija nikakvu nadoknadu. Podsetio je da je ideju o osnivanju Komisije najpre izneo Borisu Tadiću 2009, ali da je nju prihvatio nekoliko godina kasnije Aleksandar Vučić, te da je Komisija telo u koje su delegirani predstavnici novinara, policije i BIA-e.

Marić je rekao da smatra da pritisak na postupajuće sudsko veće koje sudi optuženima za ubistvo Ćurvije nije izvršila Komisija, već „druga strana“, odnosno neki predstavnici državne bezbednosti kojima se sudi.

Ukazao je i na to da sudsko veće ima istoriju čudnih sudskih procesa, kao što su oslobađanja Stanka Subotića Caneta i Luke Bojovića, naveo je Matić.

Matić je rekao da Komisija od početka tvrdi da se sudski postupak vodi neadekvatno, što se tiče vladavine prava i slobode medija.