Tomić: Glavni urednik većine medija stoluje u Predsedništvu

Novinari, predstavnici medija, organizacija civilnog društva i građani okupili su se u Beogradu u organizaciji Grupe za slobodu medija i potpisali zajednički „Proglas o slobodi medija“ koji sadrži osnove načina na koji žele da se bore za slobodu medija.

U proglasu se traži „prestanak političkog, fizičkog i finansijskog ugnjetavanja medija“, da se novinarima omogući da se svojim poslom bave pošteno, bez ugrožavanja slobode i egzistencije, da se na medijskoj i javnoj sceni poštuju Ustav, zakoni i ljudska prava, da su ljudi ravnopravni bez obzira na njihova opredeljenja, u kojoj nema podele na podobne i nepodobne.

Traži se i da se omogući „pravo novinara da rade, govore i misle“, da im se „ne ugrožava bezbednost, pa i opstanak“, „da ne strepimo šta ćemo o sebi pročitati na naslovnim stranama režimskih medija, a kojim će nam se uvredama obratiti ovaj ili onaj državni funkcioner ili stranka“.

Profesionalih medija ima i odličnih novinara ima, ali ili ne mogu da rade svoj posao zbog kontrole unutar samih medija ili rade u medijima s malim tiražima koji ne mogu da dobace do šire javnosti, kaže Tomić.

„Ja mislim da u Srbiji treba da dođe do radikalnog razdvaja države i svih nivoa vlasti i medija. U narednih 7 do 10 godina treba da dođe do ukidanja budžetskog finansiranja medija i projektnog finansiranja lokalnih medija, i oglašavanja javnih preduzeća u medijima“, navodi gost Novog dana.

Dodaje da, uz to, treba da se nađe model za javni servis, koji mora da postoji.

Neka opstanu oni koji rade i vrede, kaže Tomić i dodaje da smatra da tada neće biti privilegovanih, i da se neće pojavljivati fantomski mediji koji će uzimati, na taj način, pare građana.

Većina novinara juče je na ovom skupu na pitanje „verujete li da će vaš medij postojati za godinu dana“, odgovorilo s „ne znam“.

Osvrćući se na to, Tomić konstatuje da je situacija neizvesna za većinu medija u Srbiji, ali da su i na globalnom nivou klasični emiteri programa i klasični mediji u krizi. Samo što kod nas postoji malo tržište s previše državne intervencije, koja se pretvara u političku manipulaciju, dodaje.

„Ne tražiti od države da pomogne, nego tražiti od države da se povuče“, ističe Tomić.

Na pitanje da li treba apelovati na međunarodnu javnost i EU, i da li bi veći efekat bio da je protest novinara održan ispred kancelarija Delegacije EU u Beogradu, a ne ispred Vlade Srbije, upitao je – a zašto ne ispred Predsedništva Srbije.

„Pošto glavni urednik većine medija stoluje u Predsedništvu, ne u Vladi, Vlada je obespravljena u nekom smislu reči… Po meni je to adresa“, ističe.

Nije EU tu da rešava naše unutrašnje konflikte i da umesto nas gradi tradiciju slobode medija i demokratije, kaže Tomić i dodaje da se postavlja pitanje da li apelovati na birokrate u Briselu, ili probrati od tih 28 članica one koje su senzibilne po pitanju slobode medija. Nije isto Švedska i Mađarska, kaže gost N1, dodajući da su za slobodu medija tradicionalno više zainteresovane zemlje na severu Evrope.

Ceo tekst pročitajte na sajtu televizije N1.