Transfer blama

Daško Milinović je na anfifašističkom mitingu u ponedeljak u Novom Sadu dobro poentirao kada je rekao da „ako nešto dobro može da proistekne iz onoga što se dogodilo u petak, to je da se pošalje poruka da to što sam ja vidljiviji bi trebalo da posluži da mi svi obratimo više pažnje na one koji su na meti fašista, na one koji nemaju nikakvu zaštitu“.

Nažalost, iskustvo nas uči da i oni koji su vidljivi, poput karikaturiste Marka Somborca, nisu povlašćeni po tom pitanju. Dokaz je činjenica da šest meseci nakon upada huligana na izložbu u zemunskoj Staroj kapetaniji nema vidljivih pomaka u istrazi. Tužilaštvo je otvorilo istrage protiv N. N. lica i desničarskog udruženja „Levijatan“, uputilo je zahteve i očekuje izveštaj o postupanju. Krivična prijava protiv bivšeg resornog ministra Vladana Vukosavljevća je odbačena.

Rezigniranost Marka Somborca, jednog od autora izložbe, razumljiva je i zato ne čudi da više ne želi da govori o ovom incidentu: „Doživljavam transfer blama. Sramota me je gde živimo i kako sve to funkcioniše. Zovu me tri meseca posle incidenta da im dam podatke koje sam im već jednom dao. Kada se preti nekome iz vlasti, odmah se pronađe ta osoba. Ovako… Em nema rezultata, em ne reaguju i kad im mi šaljemo dokaze, opise, IP adrese“.

Iz sopstvenog iskustva znam da je zamorno prolaziti kroz zamršenu proceduru koju mora da prođe svako ko se našao na udaru ili kome je prećeno. Zato smo uveli „SOS telefon“, aplikaciju „Bezbedni novinari“ i kontakt tačke kako bi u stresnim momentima pomogli koleginicama i kolegama koji se nađu u takvoj situaciji. Želim da verujem da opravdanu frustraciju Marka Somborca ne dele oni koji su se silom prilika od marta ove godine obratili za pomoć i savet preko „SOS telefona“.

Izgleda da nekima nije dovoljno da je Novi Sad u petak bio poprište desničarskog napada na Daška Milinovića, pa su počeli sa lepljenjem plakata sa porukom „Autonomaši, ovo je Srbija“, od kojih su neki okačeni ispred sedišta Radija 021, istaknute članice ANEM-a. Desničarska organizacija „Tradicionalisti“ javno se pohvalila lepljenjem plakata. Iako nisu direktno pominjali medijsku kuću 021, organizatori su naveli da su „poslali jasnu poruku svim autonomašima“, kao i da „osuđuju svako delovanje separatističkih organizacija na prostoru severa Srbije“ i da će „uraditi sve da spreče ciljeve tih organizacija“. Medijska kuća 021 smatra ovakav potez činom pritiska na nepristrasno izveštavanje njihove redakcije, zbog čega su kontaktirali nadležne organe. Slažem se njihovom ocenom da ovaj čin prevazilazi okvire pretnji na društvenim mrežama, jer su desničari poslali jasnu poruku da znaju gde se nalazi sedište 021, u kojoj je meta ovoga puta bio zid, a sutra neko drugi sa kim se ne slažu, poput Daška Milinovića.

Bitno je da postoji konstantna osuda ovakvih pojava koje ne smeju da dobiju legitimitet nepostojanjem jasne osude, relativizacijom i nečinjenjem nadležnih organa. Kratak je put od govora mržnje do pretnji i napada. Na to ukazuje i izveštaj Saveta Evrope koji poručuje da „govor mržnje u najvećoj meri koriste javne ličnosti i političari, koji treba da pronose ideju tolerancije“. Profesorka Ivana Krstić, koja je načinila izveštaj, sa pravom ukazuje da prema govoru mržnje mora da postoji „nulta tolerancija“.

Zato je valjda toliku regionalnu popularnost dobio spot „Hejt Sloveni“, u kome glume tri zvezde Jugosfere i koje pokazuju da, iako živimo u različitim državama, imamo iste probleme na koje putem ove odlične kampanje ukazuje banjalučka Buka.

Reditelj spota Peđa Ličina režirao je i legendarni predzborni spot za Milorada Pupovca.

Ovo me je najviše podsetilo na duh i humor Feral tribjuna u Hrvatskoj i nekadašnjeg B92 u Srbiji, koji su zbog toga bili na udaru nacionalista, šovinista, desničara i fašista. Neke se stvari nikada ne menjaju. I ne prolaze. Nažalost.