Transparentnost: Zbog uskraćivanja podataka Poreske uprave i MUP-a, nema dokaza da inspekcija pritiska medije

Programski direktor TS Nemanja Nenadić rekao je na predstavljanju rezultata istraživanja „Inspekcija i mediji“ koje je radila ta organizacija, da je cilj bio da se utvrdi da li inspekcija u kontrolama postupa nepristrasno prema svim privrednim subjektima.

„Kako se na osnovu do sada dostupnih informacija ne može izvući potpuno pouzdan zaključak da li inspekcija vrši pritisak na medije, ne može se tvrditi ni da se svi privredni subjekti u kontrolama tretiraju na isti način“, rekao je Nenadić.

Povod za istraživanje je, prema njegovim rečima, bio to što je u prethodnom periodu „bilo više pritužbi i sumnji u vezi s postupanjem inspekcijskih organa, uz ocenu da je reč o pritisku na pojedine medije“.

Istraživanje je obuhvatilo sedam gradova Srbije, a TS je od inspekcije tražila podatke o kontrolama u medijima u prethodne tri godine.
Za pet gradova uzorak je obuhvatio sve relevantne medije i pravna lica koja su učestvovala na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja u prethodnim godinama, a uzorak u Beogradu činilo je 11 najvećih medija.

Uzorak drugih pravnih lica odnosno firmi koje su oglašivači ili su potencijalni oglašivači činile su kompanije iz sektora industrije nameštaja, mesne i mlekarske industrije.

Poreska uprava i MUP nisu dostavili informacije o sprovedenim kontrolama

Podaci o kontrolama zatraženi su od poreske inspekcije, protivpožarne, inspekcije rada i tržišne inspekcije za koje se pretpostavljalo da bi najčešće mogli obavljati kontrole osnivača medija.

TS je, kako je rekao Nenadić, tražene podatke o kontrolama inspekcija uz veći ili manji napor dobila od inspekcije rada, tržišne i veterinarske inspekcije. Uprava za preventivu, u čijoj je nadležnosti protivpožarna zaštita i u sastavu je Ministarstva unutrašnjih poslova nije odgovorila na zahteve, dok je Poreska uprava prvo tražila dodatni rok od 40 dana, a zatim je odbila sve zahteve.

„Poreska uprava je nezakonito odbila da TS dostavi podatke o tome u kojim medijima i koliko dana je tokom 2015, 2016. i 2017. godine vršila inspekcijski nadzor“, rekao je Nenadić.

Dodao je da kada je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti naložio Poreskoj upravi da TS dostavi podatke o kontrolama u preduzećima koja su osnivači ili izdavači deset medija u Boru, TS je od Poreske uprave zatražila i podatke o sprovedenoj kontroli u šest drugih gradova – Beogradu, Čačku, Kikindi, Loznici, Nišu i Vranju.

Poreska uprava je kao razlog za odbijanje zahteva TS navela da se „traži previše podataka“, ali i da je reč o „podacima o poreskim obveznicima“ koje Poreska uprava ne sme da dostavi na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Transparentnost Srbije je, kako je rečeno na predstavljanju istraživanja, za svih sedam rešenja podnela žalbe, a žalba koja se odnosi na medije u Boru je prva koju je Poverenik rešio i naložio Poreskoj upravi da dostavi tražene podatke.

Nenadić je rekao da je Poreska uprava odbila da dostavi čak i planove rada i izveštaje o radu za pojedine godine.

Neispitane tvrdnje da Poreska uprava „disciplinuje“ nezavisne medije

Kako je Insajder ranije pisao, tvrdnje koje predstavnici medija sve češće iznose u javnost su da se kontrole Poreske uprave koriste kao način ekonomskog pritiska na medije koji su kritički nastrojeni prema vlasti. Na to je upozorila čak i Evropska komisija.

Odgovor na pitanje koliko su vanredne poreske kontrole opravdane u određenom momentu, Poreska uprava po pravilu izbegava pozivajući se na član zakona koji nalaže tajnost podataka u poreskom postupku.

Samo jedan od poslednjih primera koji se u javnosti pojavio su i tvrdnje portala Južne vesti da vlast koristi Poresku upravu za ekonomsko iscrpljivanje i disciplinovanje medija, pa i njihovih oglašivača.

Kako je u aprilu ove godine urednik ovog portala Predrag Blagojević rekao za Insajder, njihovo poslovanje samo u ovoj godini proveravale su dve inspekcije po više meseci. Blagojević je rekao i da kontrole nisu bile redovne, već je dolazak inspektora bio iniciran uglavnom anonimnim prijavama.

Kako tvrdi, anonimne prijave, a potom i dolazak inspekcija, poklapao se sa objavljivanjem tekstova Južnih vesti o zloupotrebama na lokalnom nivou.

„Prva anonimna prijava i dolazak poreske inspekcije je usledio nakon našeg teksta o tome da je tadašnji gradonačelnik Niša prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije da ne prima platu kao gradonačelnik, a mi smo utvrdili da je zapravo prima, i to preko 100.000 dinara. Nekoliko dana nakon tog teksta došla je Poreska inspekcija“, rekao je za Insajder urednik Južnih vesti.

Prema njegovim tvrdnjama, još veći pritisak na ovaj portal dogodio se kada su inspektori počeli da zovu rođake vlasnika firmi koji su njihovi klijenti i da im govore da „rade za strane obaveštajne službe“ kao i da proveravaju firme sa kojima sarađuje ovaj portal.

Ove tvrdnje do danas nisu ni dokazane ni demantovane.

Gašenje Vranjskih nakon 23 godine postojanja

Učestale poreske inspekcije dovele su do gašenja nedeljnika Vranjske. Ovaj nedeljnik je takođe bio kritički orijentisan prema lokalnoj vlasti, kao i Južne vesti.

Vranjske su ugašene u septembru prošle godine, a urednik Vukašin Obradović doneo je tu odluku zbog, kako je obrazložio, finansijskih i političkih pritisaka.

Pre gašenja, poreska i druge inspekcije boravile su nedeljama u redakciji Vranjskih, a kako je Obradović nakon gašenja nedeljnika izjavio, naknadno pristigli izveštaj Poreske uprave pokazao je da ovaj mediji nije kršio poreske zakone, utajio porez, niti da je postojala ikakva osnova za podnošenje krivične prijave.

Obradović je, nakon donete odluke o gašenju Vranjskih, uputio otvoreno pismo direktorki filijale Poreske uprave u Vranju.

U pismu je tada navedeno da su po objavljivanju intervjua s bivšim direktorom Poreske uprave filijale u Vranju, novinari Vranjskih dobili neformalne informacije da će uslediti inspekcijska kontrola.