Tribina: Sloboda govora traje dok ne uđe Sima Spasić sa megafonom

U organizaciji Zadužbine Milana Mladenovića sinoć je u punoj sali KC Grada održana tribina ”Stvaran svet oko mene: Sloboda govora ili kultura ćutanja“. Gosti su bili Marko Šelić Marčelo, pisac i muzičar, Milena Minja Bogavac, dramaturškinja i pozorišna rediteljka, Radmila Petrović, pesnikinja, Andrej Josifovski, arhitekta i ulični umetnik.

Na početku tribine nije mogla da se izbegne aktuelna tema, a to je zabrana protesta povodom murala posvećenom Ratku Mladiću u Njegoševoj ulici. Ali i to je priča o slobodi, koja se poklopila sa Međunarodnim danom borbe protiv fašizma .

Obrnuli smo igricu

Dramaturškinja Milena Bogavac rekla je da taj dan dočekujemo iz godine u godinu u sve gorim uslovima.

“Čini mi se da smo počeli globalno da zaboravljamo na ovaj dan, kao i na mnoge druge važne dane. Obično na one koji se odnose na našu antifašističku tradiciju. Nije u pitanju samo naša neodgovornost, već gomila informacija koja nam se plasira. I kao da smo tim haosom od informacija bukvalno obrnuli igricu. Mi danas moramo ponovo da govorimo o kulturi govora, a dok se ona nekako ne osvoji, imamo prava na kulturu ćutanja. Potpuno je nemoguće reći bilo šta što ima značaj u ovom društvu. Postoji čitav niz govornika koji su zabranjeni, postoji oko 40 posto ljudi u ovom društvu koji su zabranjeni, to su ljudi koji su izloženi svakodnevnom govoru mržnje i svemu onome što smo i u filmovima gledali kako počinje fašizam.”

Na RTS-u može o ekologiji, inače te prekinu

Ulični umetnik Andrej Josifovski se dotakao teme kroz svoja gostovanja na režimskim televizijama.

“Sloboda govora je da odeš na bilo koju televiziju i kažeš ono što jeste i ono što misliš. Ja imam gomilu intervjua koji nikada nisu objavljeni. Izdvojio sam svoje vreme, otišao, govorio i to se nikada nije pojavilo. Ili su isekli i napravili od mene debila u intervjuu, koji je odgovorio na polupitanje. Ako me zovu na RTS, oni me zovu da pričam o određenim temama, čim krenem da pričam nešto drugo, odmah mi uskaču u reč. Nema dalje priče. Može da se priča o ekologiji, o portretu Jovana Memedovića od flaša u reci, itd… Jednostavno ne postoji sloboda govora.”

Živimo u glavi jednog čoveka

Muzičar Marko Šelić Marčelo je rekao da mi u Srbiji živimo u glavi jednog čoveka i ovo što živimo je svet iz njegove glave.

“I sav taj cinizam se izdrao po nama i to su sada pravila življenja. I ajde sad da pravimo od govora mržnje slobodu govora. Čovek ima pravo da nacrta mural koji god hoće, ali nemaš prava da gađaš jajima taj mural, jer te hapse. Sloboda govora ovde traje dok ne uđe Sima Spasić da te prekine. On uđe sa megafonom i prekine ti slobodu govora i onda to bude vest. Mi stalno vodimo raspravu o činjenicama, a o činjenicama se ne raspravlja. Kad upadneš u opštu relativizaciju, onda, tobož, ništa nije sigurno i o svemu mora raspravljati iznova. Onda smo mi prinuđeni da pravimo ovakva geta gde se skupljaju istomišljenici, dok ne upadne ovaj sa megafonom i ne prekine sve.”

Narod ne zna šta je istina

Mlada pesnikinja Radmila Petrović je ispričala da se ne oseća slobodno kada je ova tema u pitanju, a ni ime ime Ratka Mladića joj nije blisko, jer to nije nešto što ona prati.

“Ja uvek istražim po internetu kada je neka tema u pitanju, a onda pitam i svoje roditelje šta o tome misle. Pitala sam tatu ko je Ratko Mladić, a on mi je rekao: “Kako ko je Ratko Mladić, on je naš vojskovođa, on je branio našu zemlju.” A ja sam ga pitala, kako kad je osuđeni ratni zločinac u Hagu, moj otac je rekao: “Sve su njih tamo oterali, oni hoće da nas unište. Zar ti ne vidiš, svi su protiv nas, sve to ima na televiziji”. Narod ne zna šta je istina. Ja ne znam detalje o ratovima 90-ih, ali osećam veliku tenziju oko toga i zato biram da se dodatno ne informišem. Nešto treba preduzeti da se očistimo od te mržnje, koju i danas svi osećamo kao samodestrukciju”, zaključila je Radmila Petrović.

Tribina u KC Gradu je prenošena preko live stream-a na Fejsbuku i Jutjubu, a organizovana je uz podršku EU u Srbiji, Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Grupe 484 i Fondacije Jelena Šantić.