Tužbe protiv profesionalnih medija neće promeniti njihov kritički pristup

Uvrede, pretnje i napadi na novinare koji poštuju standarde novinarske profesije postali su deo njihove svakodnevice – i ne jenjavaju. Novac na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata gotovo je nemoguće dobiti, prihodi od oglašavanja su minimalni, dok su tužbe protiv medija postale sve češće korišćeni vid pritiska, ali i ozbiljna pretnja za opstanak medija.

To naročito dolazi do izražaja kod tzv. SLAPP tužbi, odnosno tužbi protiv javnog interesa, gde, kako to objašnjava advokat Veljko Milić, jedna strana, najčešće velika kompanija ili moćan pojedinac koji su predmet interesovanja javnosti, ne želi da bude predmet interesovanja javnosti i onda upućuje tužbe koje su već na prvi pogled neosnovane.

Tužbe, koje se mogu podneti zbog bilo kakvog objavljenog sadržaja, pa čak i zbog najobičnijeg prenetog saopštenja, naročito teško padaju manjim lokalnim medijima. Ipak, zahvaljujući podršci publike i solidarnosti među kolegama novinarima, profesionalni mediji uspevaju da opstanu.

Rad u takvim uslovima dakako tera novinare na zabrinutost, ali, kako su urednici pojedinih lokalnih medija istakli u razgovoru za Cenzolovku, uprkos svemu ne nameravaju da odustanu od izveštavanja u javnom interesu.

Strika: Prete nam tužbom i pre objavljivanja teksta

Novosadski Radio 021 bio je na meti tužbi. Glavni urednik portala 021 Zoran Strika kaže za Cenzolovku da novinari ovog medija uvek teže da se maksimalno zaštite kada rade na nekoj riskantnoj priči jer nikome nije cilj da provede dve ili tri godine na sudu zbog jednog teksta.

Stalno smo na sudu, ali ostajemo na putu kojim idemo 30 godina – javnost ima pravo da zna, a mi smo samo mogućnost da im to prenesemo (Saša Stojković, Infovranjske)

„Bilo koju priču da radimo, imamo u vidu poštovanje profesionalnih standarda, a to je da se potrudimo da dođemo i do one strane u priči kojoj možda i nije po volji da govori o određenim stvarima. To radimo da bismo publici pružili kvalitetno novinarstvo, ali i da bismo sami sebe što je više moguće zaštitili“, kaže urednik portala 021.

Često se novinarima dešava da kada i kontaktiraju s tzv. drugom stranom, dobiju pretnje tužbom. Ni novinarima portala 021 to nije nepoznanica.

„Sa situacijama u kojima nam neko preti tužbom pre objavljivanja teksta već smo se susretali, tako da ona nije nova ni za nas ni za brojne druge kolege i koleginice koji su se našli u sličnoj situaciji. Ukoliko imamo sva potrebna dokumenta, ako smo proverili sve što je važno i kontaktirali sa svima, tu priču objavljujemo bez obzira na to što neko misli da ima pravnog osnova da nas tuži. Mi se našim radom potrudimo da ih nema“, objašnjava Strika.

JUGpress i Infovranjske: Tužbe zbog prenošenja saopštenja

Međutim, u poslednje vreme nemoguće je predvideti da li će neki sadržaj povrediti nečiji ugled i čast, pa makar to bilo i prenošenje najobičnijeg saopštenja, kao što je bio slučaj sa tužbom Milenijum tima protiv većeg broja medija, među kojima su leskovački JUGpress i Infovranjske.

Iako ovako apsurdna situacija tera na razmišljanje o tome da li će svaki sledeći sadržaj koji bude objavljen moći da bude zloupotrebljen na takav način, urednici ova dva medija se slažu da nema kompromisa kada je javni interes u pitanju.

Profesionalni i lični integritet i sloboda da radite svoj posao profesionalno i odgovorno i da vam je interes javnosti na prvom mestu iznad je pristajanja na kompromise ili, kako nam se to u razgovorima definiše, da „malo otupimo oštricu pisanja“ (Ljiljana Stojanović, JUGpress)

Urednica JUGpressa Ljiljana Stojanović kaže da su svesni da bi im život i rad bili lakši ukoliko bi prestali da kritički izveštavaju.

„Mi nemamo strah da i dalje objavljujemo tekstove koji su za neke ‘problematični’ i ‘nepodobni’, ali i te kako postoji interes javnosti da zna to o čemu pišemo u njima. Naravno, apsolutno smo svesni činjenice da bi nam život i rad bili mnogo lakši, a postojanje Regionalne informativne agencije JUGpress zagarantovano kada bismo pristali da to ne radimo. Smatramo da je profesionalni i lični integritet i sloboda da radite svoj posao profesionalno i odgovorno i da vam je interes javnosti na prvom mestu iznad pristajanja na kompromise ili, kako nam se to u razgovorima definiše, da ‘malo otupimo oštricu pisanja’“, objašnjava urednica JUGpressa i dodaje da će i ovaj trend proći, kao što su prošle devedesete godine prošlog veka.

Urednik portala Infovranjske Saša Stojković smatra da taj medij nigde nije pogrešio i odlučan je u nameri da nastave da rade profesionalno i odgovorno.

„U tom smislu, straha nema, idemo dalje kao da se ništa nije dogodilo. Budući da smo jedini od 50 medija u Pčinjskom okrugu koji izveštava o stvarnosti, što se može proveriti letimičnim pregledom ovdašnjih medija, i to se takođe neće promeniti. Pritisaka ima, stalno smo na sudu, ali ostajemo na putu kojim idemo 30 godina – javnost ima pravo da zna, a mi smo samo mogućnost da im to prenesemo“, ističe Stojković i dodaje: „Sve ostalo je zamajavanje i skidanje kajmaka sa vruće kaše državnih donacija.“

Upozorenje novim generacijama da „ne talasaju“

Bilo koju priču da radimo, imamo u vidu poštovanje profesionalnih standarda, a to je da se potrudimo da dođemo i do one strane u priči kojoj možda i nije po volji da govori o određenim stvarima. To radimo da bismo publici pružili kvalitetno novinarstvo, ali i da bismo sami sebe što je više moguće zaštitili (Zoran Strika, Radio 021)

Prema Globalnom indeksu slobode medija koji su Reporteri bez granica objavili ove godine, Srbija se nalazi na 93. mestu. U delu izveštaja posvećenom Srbiji navodi se da je u pitanju zemlja „slabih institucija“, u kojoj „obećanja nisu ispunjena“, lažne vesti se šire zvaničnim kanalima, a napadi na novinare su svakodnevni.

I pored takvog ambijenta za rad novinara, sagovornici Cenzolovke nameravaju da nastave da se novinarstvom bave profesionalno i odgovorno.

Ovakav tretman prema „neposlušnim“ novinarima može biti upozorenje novim generacijama da „ne talasaju“. Ipak, Ljiljana Stojanović ohrabruje mlađe koleginice i kolege da izveštavaju u interesu javnosti.

„Mlađim kolegama puna podrška i poruka da ne pristaju da budu dvorski novinari bilo kome i da uvek znaju da je novinarstvo, bez obzira na to ko je sve u njemu trenutno, jedna časna i uzvišena profesija. I da se bore za pravo da mogu ovim poslom da se bave profesionalno, odgovorno, u skladu sa novinarskim kodeksom i u isključivom interesu javnosti“, poručuje urednica JUGpressa.