Foto: Medija centar Beograd
Tužilac Goran Ilić kaže da zabrinjava to što prvostepeni sud donese jednu odluku, a posle toga apelacija – potpuno drugačiju. Takvih primera je na stotine što, zaključuje, govori o krizi u sistemu.
On ne veruje da je i u slučaju postupka za ubistvo Slavka Ćuruvije reč o namernoj grešci ili nezakonitostima.
„Pre bih mogao da zaključim da se radi o jednom formalizmu koji je zavladao našim sudovima, da se usko i dogmatski posmatraju neki instituti iz našeg krivičnog zakonodavstva. Mnoge sudije nemaju osećaj da rade u javnom interesu i da njihove odluke, osim što moraju da prođu test zakonitosti, moraju da prođu test činjenice da su donete u javnom interesu. Javni interes se ne unapređuje niti osudom nevinog, niti zaštitom moćnog. Javni interes se unapređuje samo pravilnom i zakonitom odlukom“, kaže Goran Ilić.
O zakonitosti odluke odlučuje se u posebnom postupku ali, kako sada stvari stoje, ni taj proces, u slučaju Ćuruvija, ne može da garantuje zaštitu javnog interesa.
Sagovornik Markera smatra da je neophodna ozbiljna debata unutar društva o funkcionisanju pravosuđa. Jedno od mogućih rešenja je, kaže, promena sistema ocenjivanja sudija; smatra da bi Vrhovni savet sudstva, u ocenu sudija Apelacionog suda, morao da uključi i to kako se o njihovim odlukama izjasnila viša instanca – u ovom slučaju Vrhovni sud Srbije koji ocenjuje zakonitost postupka.
„Šta bi moglo da se u buduće uradi? Da prosto sudije Apelacioniog suda sa više opreznosti i manje formalizma pristupaju odlučivanju u krivičnom postupku. Moglo bi recimo da se predvidi da odluka apelacionog suda, ukoliko povodom te odluke na vrhovnom sudu bude konstatovano da je pored zakon, da to utiče u skor ovrednovanju sudija u, da kažem, pred odgovarajućim organima visokog saveta sudstva. Naime, mi imamo sistem vrednovanja sudija i taj sistem obuhvata kvantitativne i kvalitativne elemente. Međutim, kada su u pitanju sudije drugostepenog suda odluka više instance ne ulazi u skor njihove stručnosti i uspešnosti, već se samo procenjuje u kom vremenu je doneo odluku sudija koje je postupao u nekom predmetu“, objašnjava naš sagovornik.
Jednom presudom, funkcioneri DB osuđeni su na ukupno stotinu godina zatvora, a pravosnažnom presudom su oslobođeni. Ko je sve napravio propust pa za isto krivično delo dva različita suda donesu dijametralno suprotne odluke. Četvrt veka posle ubistva novinara – za to ubistvo niko nije kriv. Činjenica je da bi posle svega moralo da se utvrdi da li je, gde i zašto nastala greška – slučajna ili namerna.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.