Tužilac Keljmendi: Svedoci zločina nad novinarima biće zaštićeni

Prema Zakonu o krivičnom postupku, tužilaštvo ima takvu obavezu, kao i da na tri meseca obavesti glavnog tužioca dokle se došlo u svakom predmetu i koji su budući potezi. Ako nema dokaza da su tužioci EULEKS-a obavljali takve razgovore, onda oni baš ništa nisu uradili. S druge strane, budite sigurni da su podaci iz vaših tekstova pružili važne informacije koje sam prosledio nadležnim tužiocima, kaže tužilac kosovskog Specijalnog tužilaštva i koordinator za slučajeve napada na novinare, Besim Keljmendi, odgovarajući na pitanje šta je zatekao u fasciklama koje su iz misije vladavine prava EU došle do nove adrese za istragu – kosovskog tužilaštva.

Tužilac Keljmendi poziva sve građane koji imaju informacije u vezi sa kidnapovanjem i ubistvima novinara na Kosovu da se jave tom tužilaštvu ili istraživačima Udruženja novinara Srbije (UNS), garantujući da će njihov identitet biti zaštićen. Podvlači i da zakon omogućava i amnestiju od zločina onima koji pristanu da budu svedoci tužilaštva.

Istrage UNMIK-a za krivičnu odgovornost, EULEKS-a za nevericu

Posle godina bez istraga u mandatu UNMIK-a, a potom EULEKS-a, sve predmete ubistava i kidnapovanja novinara preuzelo je kosovsko tužilaštvo u decembru 2018. godine. To je prvi put da jedno tužilaštvo ima kompletiran spisak svih istraga na istoj adresi, ali i da sve istražne radnje, kreću, po treći put – iz početka.

Na konstataciju da porodice ubijenih i kidnapovanih novinara tvrde da ih tužioci EULEKS-a nisu zvali i obaveštavali, Keljmendi podvlači da “to nije normalno”.

– Tužilac mora da bude u stalnom kontaktu sa oštećenima, spreman da ih primi, sasluša i traži od njih informacije. Ako me pitate da li sada to rade naši tužioci, znam da su u nekoliko predmeta preduzeli neke istražne radnje. Poslao sam im i neke informacije koje sam dobio od novinara iz Srbije (prim. aut. podaci iz istraživanja UNS-a). Danas imam tačnu adresu na koju prosleđujem informacije, ali kao tužilac nisam zadovoljan dok ne vidim rezultate. Ako je ubistvo izvršeno tokom rata, veoma je teško doći do dokaza. Zato smatram da bi bilo važno ako bi se nadležni u Prištini i u Beogradu sreli i razmenili informacije.

Posle 1999. godine, podseća tužilac, bilo je situacija kada su uviđaje obavljali vojnici KFOR-a.

– Kako vojnik, bez adekvatnog znanja, može da izvrši uviđaj za ubistvo? Nismo imali profesionalnu policiju, ni dobre istražne sudije, ni tužioce za profesionalne uviđaje. Sve to utiče na uspeh i naših tužilaca koji su, 20 godina kasnije, dobili te predmete. Većinu ubistava, među njima i novinara, nije izvršila jedna osoba. Neki su tu bili, kao na primer vozači i svi će jednoga dana biti u ratu sa dušom. Optimista sam i nadam se da će se pojaviti i reći, tako je bilo, ovo su dokazi, ili da nam kažu put do dokaza.

Međutim, u istrazi koja je uključivala i kidnapovanje Ljubomira Kneževića, svedok je zbog pretnji odbio da se u sudnici sretne sa osumnjičenim i ispriča šta je video. Kada mu sud nije ostavio drugu opciju, svedok je promenio iskaz. Komentarišući ovu situaciju, naš sagovornik upućuje na aktuelni zakon o krivičnom postupku koji omogućava da svedok ponovo bude saslušan, a njegova izjava uvažena kao dokaz, iako je ranije bila odbačena.

Istraga ubistva novinara Šefkija Popove, pokazuje da je policija UNMIK-a iz kuće odnela sve što se moglo smatrati potencijalnim dokazom. Podaci iz UNS-ovog istraživanja ukazuju da je istraga ometana tokom mandata pravosuđa UN, a onda u procesu primopredaje nadležnosti ova dokumentacija nije stigla u EULEKS. Postavlja se pitanje šta se dogodilo sa dokazima iznetim iz kuće Popove.

UNS: Kada neko kaže da je zagubio dokaze da li prvo pomislite da je to namerno?

Keljmendi: To je ometanje pravde, nema šta drugo. To je krivično delo. Onaj ko je sakupio dokaze, a sada ne zna se gde su, mora biti krivično odgovoran, bez obzira odakle je.

Svaki dokaz sudija uvodi u registar, a ako se ne zna ko je to mogao da skloni iz predmeta, onda je sudija odgovoran. Sa UNMIK-om smo imali dosta problema, a oni su se pozivali na međunarodni imunitet što je apsurd. Ako imaš nadležnost sudije ili tužioca na Kosovu, onda moraš biti uvek odgovoran, odakle god da si.

UNS: Ne čujete prvi put za ovakve situacije, da se zagube dokazi, predmeti?

Keljmendi: O tome pričamo javno, svuda i sa svima, bez ikakvog straha. Tačno je da se to desilo i u drugim predmetima, a naročito u predmetima u kojima su žrtve novinari.

UNS: Da li je danas ovim istragama najveća prepreka politika ili nešto drugo?

Keljmendi: Vreme je najveći problem, jer je već prošlo 20 godina. Politika je sasvim drugačija u odnosu na 1999. i ne može da utiče baš u meri koje bi se sprečavale istražne radnje. Nekada nismo smeli da spominjemo neka imena, a sada ih vidimo kao okrivljene na sudu. Nismo smeli da spominjemo neke političare, a danas su osuđenici. Tužioci i sudije su mnogo nezavisniji, kao i policija.

Kada je reč o istragama ubistava novinara, tužilac Keljmendi kaže da je važno da se svedoci jave.

Keljmendi: Pozivam sve građane, gde god da su: ako imaju neke informacije neka ih pošalju, a garantujem da će njihov identitet biti zaštićen i da niko neće saznati od koga su te informacije potekle. Mogu nam se direktno javiti ili preko vas, da počinioci krivičnih dela bili izvedeni pred sud.

Važno je da prenesete da naš zakon o krivičnom postupku omogućava da čovek koji je bio prisutan prilikom izvršenja krivičnog dela, a možda i malo umešan, jer je bio na mestu zločina ili je morao biti na mestu zločina, bude izuzet od krivičnog gonjenja. Mogu biti zaštićeni svedoci saradnici i mi ih možemo zaštiti od pretnji i potencijalnih krivičnih dela. Ako nemaju poverenja, neka dođu kod mene lično, a ja im garantujem da javnost nikada neće saznati ko su. Mnogo mogu pomoći i posle toga mirno spavati.

Informacije iz UNS-ovog istraživanja izuzetno važne za istragu zločina nad novinarima

Prvi put imamo potvrdu da je podatke, objavljene u trogodišnjem istraživanju UNS-a, tužilaštvo prihvatilo kao važne za istragu.

Keljmendi: To su veoma važne informacije. Mi smo u obavezi da sve informacije koje nam pomažu u istragama verifikujemo preko policije. I uvek ono što piše u medijima šaljem policiji. Policija nam onda piše izveštaj, koji koristimo zajedno sa informacijama koje smo dobili iz vaših tekstova. Budite sigurni da su vaše informacije veoma važne za nas. Želeo bih da podvučem i da predmeti koji se odnose na ubistva novinara ne zastarevaju i svaka nova informacija i dokaz pomažu da krenemo napred.