Tužilac o pretnjama Dragoljuba Simonovića: Atak na javno-tužilačku organizaciju

„To što je optuženi izgovorio, u krivičnopravnom smislu, nije pretnja. Ipak, to što je rekao da sam zloupotrebio svoj položaj, da će se on pozabaviti i sudskim putem radom javnog tužilaštva, da sam montirao proces protiv njega te da neću biti tužilac kad se završi postupak – jeste atak na javnotužilačku organizaciju. Ali ja znam da se nosim sa pritiscima i to nije jedini primer“, rekao je Milovanović, zamenik tužioca u Drugom osnovnom tužilaštvu u Beogradu za Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

Milovanović zastupa optužbu u slučaju paljenja kuće novinaru portala Žig Info Milanu Jovanoviću, a na poslednjem ročištu optuženi Dragoljub Simonović, doskorašnji predsednik opštine Grocka i član Gradskog odbora SNS, javno mu je pretio u sudnici, tvrdeći da će se pozabaviti njegovim radom i „da on možda više i ne bude tužilac“.

Milovanović je istakao da je saradnja sa policijom tokom istrage u slučaju paljenja kuće novinaru Milanu Jovanoviću bila korektna, ali i da je on, uvidevši težinu postupka i njegov značaj u javnosti, sam učestvovao u svim saslušanjima i drugim prikupljanjima dokaza, lično potpisujući sve zapisnike sa saslušanja.

Milovanović je govorio i o sistemskom vojnom ustrojstvu tužilaštva koje, praktično, funkcioniše između zakonodavne i izvršne vlasti, i podsetio na to da tužioce bira Narodna skupština (zakonodavna vlast), a da je ono, u istražnom postupku, direktno upućeno na policiju koja predstavlja izvršnu vlast.

„Kad radite na nekom predmetu koji ima i političku dimenziju, za koji su zainteresovani nosioci javne vlasti, a imate ovakav sistemski položaj tužilaštva, vi praktično možete, da se kolokvijalno izrazim, jednim klikom tastera držati ceo sistem pod kontrolom. Zato je važno reformisati tužilaštvo i uvesti sistem horizontalne odgovornosti u ovaj organ“, objasnio je Milovanović.

On je podsetio na poređenje koje su drugi tužioci iznosili ranije u javnosti naglašavajući da je tužilaštvu otežan rad jer je ustrojeno po sovjetskom modelu, dok se postupak vodi po američkom, tj anglosaksonskom modelu, zbog relativno modernog Zakona o krivičnom postupku koji je na snazi.