Tužilac u završnoj reči: Ćuruvija bio patriota koji je kritikovanjem izazvao bes najviših državnih organa (VIDEO)

Tužilac je tada dodao da to pre svega govori činjenica da je ubistvo učinjeno usred bombardovanja Jugoslavije, kad je procenjeno da javnost neće reagovati.

„Slavko Ćuruvija nije bio izdajnik, već patriota koji je svojim kritikovanjem izazvao bes i revolt najviših državnih organa. Njegova hrabrost, na kraju ga je i koštala života“, rekao je tužilac tada.

On je istakao da „ostaje pri svemu“ što se navodi u optužnici za ubistvo Slavka Ćuruvije iz 2014. i to „kako u činjeničnom opisu tako i po pravnoj osnovi izvršenja krivičnog dela“.

“Zato smatram da su optuženi Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak, kao i Ratko Romić u nedelju 11. aprila 1999. u pasažu ispred kućnog praga, iz niskih pobuda, lišili života Slavka Ćuruviju”, rekao je Mandić.

Kako je ukazao, postoje svi zakonski uslovi da se oni oglase krivim za krivično delo teško ubistvo, kao i da treba da budu osuđeni na maksimalne kazne od po 40 godina zatvora.

On se osvrnuo i na tezu koja se, kako je rekao, često mogla čuti u ovom postupku, a to je teza da je Slavko Ćuruvija postupao u najmanju ruku protivpravno, suprotno Ustavu, odnosno da je bio izdajnik.

“Mislim da iz svih ovih okolnosti iz postupka ne samo da to ne stoji, već dokazuje da je bio jako kritičan prema tadašnjoj politici Zapadnih zemalja kao i prema Jugoslaviji. On je jedini novinar koji je odbio da ode na sastanak sa Veslijem Klarkom i Havijerom Solanom. On se izričito protivio bombardovanju i to je pred redakcijom rekao kada je rekao da neće praviti novine za cenzore, ali da su on i njegova redakcija protiv nelegitimnog bombardovanja Jugoslavije”, istakao je tada Mandić.

Govoreći o motivu za ubistvo Ćuruvije, tužilac je rekao da je on više nego jasan i nesporan.

“Potpuno je jasno zašto je skrenuo pažnju na sebe jer možemo reći da je u to vreme bio jedan dominantan novinar i da je imao veliku medijsku podršku. Svako njegovo javno istupanje, kako pred domaćom javnošću tako i pred stranom, on je jasno i bez komprimisa iznosio svoj kako politčki stav, tako i analizu dešavanja i time privukao pažnju Resora državne bezbednosti. To ga je kvalifikovalo da završi kao unutrašnji neprijatelj”, rekao je Mandić i dodao “svi znamo da je Resor DB-a pratio i obrađivao unutrašnje neprijatelje koji su zapravo bili politički neprijatelji režima”.

Dok je to ranije praćenje, prema rečima zamenika tužioca, bilo u granicama propisa, praćenje uoči samog ubistva to nije.

“Jasno je  sada da u vreme bombardovanja, Slavko Ćuruvija nema javna istupanja, njegova medijska aktivnost je bila unišetna, ne izdaje novine…”, kaže Mandić i dodaje da nije utvrđeno koji je operativni i bezbednosni razlog zbog kojeg je Ćuruvija uoči ubistva praćen, osim kako bi “prateći aparat poslužio samo za to da se vide njegove životne navike i da se zatim Ćuruvija liši života”.

On je dodao, da je u vreme ubistva bila anticivilizacijska i protivna svim pravima NATO agresija, bombardovanje Jugoslavije pa postavlja pitanje kako “u tim okolnostima koje iziskuju ogroman broj predvidivih i nepredivih događaja vi nađete vreme da angažujete Resor centra državne bezbednosti da prati novinara koji ide u šetnje ka Kalemegdanu i koji u tom trenutku ne preduzima nikakve aktivnosti, niti izdaje novine?”

Apelacioni sud u Beogradu objavio je juče presudu donetu pre skoro deset meseci po kojoj su okrivljeni za ubistvo Slavka Ćuruvije – Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić oslobođeni krivice.

Sud je preinačio prvostepenu presudu kojom su Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić osuđeni na ukupno 100 godina zatvora za ubistvo Ćuruvije.

Slavko Ćuruvija je ubijen na Uskrs 11. aprila 1999. godine, sa 18 metaka ispaljenih u leđa, u centru Beograda, u ulazu zgrade u kojoj je živeo.