Krivičnu prijavu Čongradin je podnela nakon serije tekstualnih, audio i video poruka koje joj je Čolić u oktobru prošle godine poslao preko društvene mreže Fejsbuk. U porukama je Čolić između ostalog poručivao Čongradin da je “ona njegova briga”, kao i da će poslati “svoje pirane” na nju.
Prilikom davanja iskaza pred tužilaštvom Čongradin je rekla da poruke u početku nije shvatala ozbiljno imajući u vidu da se kao novinarka često suočava sa uvredljivim i pretećim porukama. Ipak, kada je od Čolića primila audio-video poruku na kojoj se vidi kako rukom zamahuje na televizoru na kojem se emitovala njena izjava i kako joj upućuje niz uvreda i psovki, zaključila je da se radi o zaista agresivnom licu i osetila se veoma uplašeno.
Tužilaštvo je, međutim, prijavu odbacilo navodeći da navedene poruke, iako odstupaju od društveno prihvatljive komunkacije ne sadrže neposrednu, konkretnu i ozbiljnu pretnju po život oštećene ili njoj bliskog lica.
Milena Vasić, iz Komiteta pravnika za ljudska prava – JUKOM koja zastupa Snežanu Čongradin ističe da je podnela prigovor na rešenje o odbacivanju krivične prijave.
– Tužilaštvo je na izuzetno uzak način tumačilo pretnju u konkretnom slučaju, nerazumevajući njenu multimedijalnost. Pretnja ne mora da bude verbalna, već može da bude izražena i gestom što je ovde i bio slučaj. Ovakvom odlukom tužilaštvo je poslalo veoma pogrešnu poruku kako novinarima tako i onima koji bi da im prete. Ta poruka glasi, ako pronađete odgovarajuću formu možete novinarima da pretite nekažnjeno, kaže Vasić dodajući da se znatno drugačiji standardi koriste kada se ocenjuje nivo ugroženosti javnih funkcionera.
Porukama koje je Čolić slao Snežani Čongradin prethodilo je njeno gostovanje u emisiji “Kvaka 23” u produkciji agencije Fonet. U emisiji je Čongradin govorila o presudama međunarodnih sudova za ratne zločine što je isprovociralo Čolića. Kako je ispričao prilikom saslušanja u tužilaštvu, njega je posebno pogodila izjava da je Republika Srpska genocidna tvorevina, pošto je bio prinuđen da izbegne iz Bosne i Hercegovine gde je živeo do početka rata.
– Štaviše, imajući u vidu dosadašnju praksu državnih institucija u odnosu na intezitet pretnji koji se novinarkama i novinarima upućuju u ovdašnjoj javnosti, iznenađujuće je bilo to da su uopšte reagovali na prijavu protiv ovog nasilnika koji je očigledno opsednut mojim radom, kaže Čongradin.
Ona napominje da tvrdnja da su srpske snage počinile genocid u Srebrenici nije stvar slobode govora čije privilegije kao novinarka koristi, već presuda Haškog tribunala koji država Srbija priznaje.
– Da će da „pusti svoje pirane“ na mene zbog tvrdnji o ovoj sudski dokazanoj činjenici, koju, ponovimo, priznaje država Srbije, a time i njen predsednik, Aleksandar Vučić, takođe, nije sloboda govora već direktna pretnja koja ugrožava moju fizičku bezbednost. Bizarno je, ali da nema ovakvih napada, u javnosti se verovatno ne bi ni ovoliko malo pominjala odgovornost političara zbog krivotvorenja činjenica u ratu, usled pokušaja da operu svoju savest isprljanu ratno huškačkom retorikom, koja podjednako pogađa i građane Srbije kao i sve druge narode na koje je usmerena, navodi Čongradin.
Pored toga što je zaključilo da u radnjama Marka Čolića, menadžera u FSS-u nema elemenata krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti, tužilaštvo je u rešenju navelo da nema ni elemenata krivičnog dela proganjanje. Kako su istakli u obrazoženju rešenja kojim je odbačena prijava, poruke koje je Čolić slao Čongradin pisane su u toku jednog dana, dodajući da on ni pre ni nakon toga, nije pokušao da direktno, ili na bilo koji drugi način, stupi u kontakt sa njom. Samim tim, naveli su u obrazoženju, u konkretnom slučaju se radi o incidentnom događaju situacione prirode.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.