U rešenju tužilaštva, u koje je UNS imao uvid, stoji da ne postoji osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo ugrožavanja sigurnosti. Iako je novinar Stojanović u svom iskazu naveo da mu je porodica zbog tog događaja bila „potrešena“, navodi se u rešenju, ne postoji niti jedan dokaz da su mu osumnjičeni uputili „ozbiljnu pretnju“.
Novinar Stojanović podneo je prijavu zbog verbalnog napada gradskog većnika Zaječara Lakićevića i Kovijanića, koji su ga sprečili da uđe u Domu kulture u selu Vratarnica gde je bio zakazan predizborni skup liste SNS-SPS-Boško Ničić.
U prijavi stoji da su mu prišli i zajedno dobacivali: „Šta glumiš? Ajde da vidimo kako ćeš da uđeš“. „Rekao sam im da je moje novinarsko pravo da prisustvujem javnom skupu, naročito kada sam video da su i druge novinarske ekipe ušle. Cilj mi je bio da poslednjih dana kampanje na svom portalu obavestim šta su kandidati na skupu kazali“, navodi se u prijavi Stojanovića.
Dodaje se da mu je Lakićević u jednom trenutku rekao: „Ajde objavi ovo, ako smeš“, te da novinar vodi hajku na njegovu porodicu, jer je pisao o njegovom bratu. Novinar mu je pak odgovorio da to nije pisao, već da je reč o saopštenju policije, koje je samo preneo na sajt. Lakićević mu je potom kazao: „Ajde, još jednom pipni moju porodicu“.
U rešenju tužilaštva, međutim, piše da su Lakićević i Kovijanić rekli da novinaru tog dana nisu ni pretili, niti zabranili da prisustvuje skupu, te da su se sa njim pozdravili i rukovali.
U prijavi, u koju je UNS imao uvid, Stojanović je naveo da su zbog onoga što mu se desilo u selu Vratarnica bili uznemireni i njegovi roditelji, supruga i on.
Bio je zaprepašćen ponašanjem Lakićevića i Kovijanića, s obzirom na to ih zna od ranije. „U Srbiji se svakodnevno dešavaju napadi na novinare, a ja prolazim kroz ovo od ljudi koje smatram poznanicima“, navodi se u prijavi Stojanovića.
Novinar Stojanović kaže za UNS da je takav odnos prema novinarima u Zaječaru svakodnevan. Dodatno im je rad ugrožen što se ne pozivaju na konferencije lokalne vlasti u Zaječaru, a ostaju uskraćeni i za sredstva na medijskim konkursima u tom gradu, posebno za vreme pandemije kada su lokalni mediji dodatno finansijski pogođeni.
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Filmovi o novinarima i za novinare
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Poštovanje. Ja sam Milan Đokić iz Užica. Do povrede nožem na KZN bio sam član redakcije nedeljnika „Užička nedelja“ koji više, osim na internetu, ne postoji. Da sam na vašem mestu učinio bih sledeće. Pre ulaska uključio bih diktafon i stavio u unutrašnji deo sakoa, jakne ili nečeg sličnog. Sve bih snimio i objavio. Potom mi napisao nadnaslov, naslov i podnaslov. Nakon toga putaču preko cele strane ili video snimak gde je samo crna boja. Ako je u pitanju video snimak stavio bih gore datum kada je konferencija bila, mesto gde je bila i šta je bilo. Dole bih otkucao „Zbog zabrane da uđemo nije izveštavao (ime i prezime)“. Ispod „Zbog zabrane nije snimio (ime i prezime)“. Ispod „Zbog zabrane nije izmontirao (ime i prezime)“
U odjavi bih rekao ili otkucao sledeće: „Bila je to konferencija sa predizbornog skupa liste SNS-SPS-Boško Ničić (ili koga već).
Nasmešite se i pokažite zube. Oni pošteni prema vama onda i vi prema njima i obrnuto. Da se vrabaca plašimo praćku bi nosili. Kažite im da se ne šire kao vrabac na gimnaziji jer ničija sveća ne sija do zore. neka se sete kako su završili Slobodan Milošević i njegova samozvana elita. Puna podrška i izdržite. Znaju i oni onu narodnu poslovicu „ko drugeme jamu kopa fizički je radnik“.