Tužilac odgovarao na pitanja optuženog – zvuči li ovaj paradoks jednako paradoksalno i Predragu Milovanoviću od kada zastupa optužbu u slučaju paljenja kuće novinaru portala Žig Info Milanu Jovanoviću? Na poslednjem ročištu pre mesec dana optuženi Dragoljub Simonović, doskorašnji predsednik opštine Grocka i član Gradskog odbora SNS, javno mu je pretio u sudnici – pa šta je onda sledeće što može da se desi?
„To što je optuženi izgovorio, u krivičnopravnom smislu, nije pretnja. Ipak, to što je rekao da sam zloupotrebio svoj položaj, da će se on pozabaviti i sudskim putem radom javnog tužilaštva, da sam montirao proces protiv njega te da neću biti tužilac kad se završi postupak – jeste atak na javnotužilačku organizaciju. Ali ja znam da se nosim sa pritiscima i to nije jedini primer“, rekao je tužilac Predrag Milovanović.
Druga strana odgovara – rad tužioca biće predmet naše posebne pažnje u daljem toku postupka. Advokat Dragoljuba Simonovića poručuje i da se stvara atmosfera u kojoj se do osuđujuće presude želi doći na osnovu, kako kaže, opšteg ubeđenja javnosti o krivici okrivljenog, a ne na osnovu zakonito pribavljenih dokaza u sudskom postupku.
„Smatram vrlo pretencioznom i neprikladnom izjavu postupajućeg tužioca u kojoj se navodi iz odbrane okrivljenog koji se odnose na zakonitost postupanja jednog tužioca, proglašavaju kao „atak na celokupnu javnotužilačku organizaciju“. Davanje jedne sasvim druge dimenzije iznesenoj odbrani gospodina Simonovića predstavlja, upravo, atak na samog okrivljenog“, naveo je Simonovićev advokat Viktor Gostiljanac.
Iz Državnog veća tužilaca poručuju da iako je po Ustavu tužilaštvo samostalno, ono je postavljeno tako da tužioci odgovaraju Narodnoj Skupštini – ona ih bira na predlog Vlade, ona ih i razrešava, a u istrazi su upućeni na policiju. Pritisci, su kažu, logični.
„Naravno da su najopasniji oni uticaji koji dolaze sa najviših nivoa vlasti. Ako odgovarate nekome ko ima instrument da vas smeni ili unapredi, i kada dolazi neka vrsta uticaja sa tih strana, naravno da to može vrlo negativno da se odrazi na postupanje tužioca u konkretnom postupku“, kaže Radovan Lazić, član Državnog veća tužilaca.
Tužioci koji ne žele da ćute kažu da je slučaj „Grocka“ samo jedan u nizu primera koji ukazuju da je tužilaštvu jača garancija samostalnosti preko potrebna. Tužioci koji ne žele da ćute kažu da oni ne mogu da budu ustrojeni po vojnom, sovjetskom, a da se postupci vode po anglosaksonskom modelu. A najviši tužilac u zemlji Zagorka Dolovac – ćuti.
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.