U četiri meseca ove godine tri slučaja gušenja slobode medija više nego u istom periodu lane

Pretnje i pritisci, kojih je po 13, evidentirani su kao najučestaliji vid gušenja slobode medija. UNS je zabeležio i devet slučajeva onemogućavanja rada, tri fizička napada, tri slučaja zastrašivanja, jedno ugrožavanje privatnosti i jedan napad na imovinu.

Preteće poruke i pozive novinari najčešće dobijali od nepoznatih osoba

Skriveni iza naloga na društvenim mrežama, pojedinci su novinarima najčešće pretili preko Tik Toka, Instagrama, Fejsbuka i Tvitera. Ove pretnje stizale su kao odgovor na svakodnevno obavljanje novinarskih zadataka i profesionalno izveštavanje.

Tako je novinarka dnevnog lista „Danas“ Nina Čolić nakon objavljivanja priloga o zapleni automobila Uroša Panića na redakcijskom Tik Tok nalogu dobila poruke u kojima joj se pretilo smrću.

“Igraš se sa životom”, “Nećeš ti dugo”, “Da si manje pričala”, “Metak”, “Nećeš ti dugo pričat”, “Briši dok vas ne pojede mrak”, „Očekuj snajper“, samo su neke od poruka koje je Nina Čolić dobila.

„Danas“ je pretnje prijavio Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

Tih dana pretnje smrću preko društvenih mreža dobila je i novinarka televizije N1 Žaklina Tatalović.

UNS je u oba slučaja tražio od Tužilaštva za visokotehnološki kriminal da pokrene postupak protiv osoba koje su pretile novinarkama.

Zbog ozbiljnosti pretećih poruka na društvenim mrežama novinar, pisac i autor podkasta „Dobar, loš, zao“ Marko Vidojković, napustio je zemlju. To je učinio uz pomoć svetskog udruženja pisaca PEN intrnešnel, koje je omogućilo da on i njegova porodica budu preseljeni na bezbednu lokaciju.

UNS, ANEM i Koalicija za slobodu medija tražili su od policije i tužilaštva da efikasno istraže sve pretnje smrću upućene Marku Vidojkoviću, pronađu počinioce i pokrenu postupke kako bi bezbedno mogao da živi i radi.

Osim zbog novinarskog izveštavanja, novinari su pretnje dobijali i nakon gostovanja u emisijama. Novinaru KRIK-a Stevanu Dojčinoviću stigla je pretnja smrću na Tik Toku u komenatru na insert iz epizode podkasta Miljane Nešković.

„Daj te jeftinjake da te roknemo“, napisala je nepoznata osoba u komentaru.

U bazi su evitentirane i pretnje novinaru portala Nova.rs Peru Jovoviću, kome je nepoznata osoba sa Tviter naloga @goran63030358 napisala da mu „treba staviti pištolj na čelo i bez trunke savesti ispaliti metak“.

Jovović je nakon pretnje napisao na Tviteru da je ovo slučaj za tužilaštvo, na šta je pomenuta osoba odgovorila da sve pripadnike LGBT populacije „treba poubijati javno“.  Jovović ovakve pretnje dobija godinama, a osobe koje mu šalju ovakve poruke još uvek nisu kažnjene.

Ipak, bilo je i slučaja sa pozitivnim epilogom. Novinarki portala 021 Gorici Nikolin je devetnaestogodišak poslao niz uvreda i pretnji uz link ka njenom tekstu o neregulisanom korišćenju ateljea u Novom Sadu koji je objavljen na portalu 021.

MUP je ispitao okolnosti vezane za prijavu pretnji novinarki Gorici Nikolin i o svemu dostavio izveštaj nadležnom tužilaštvu. Policiji se tog dana sam prijavio devetnaestogodišnji mladić, koji je potvrdio da je on ostavio komentar.  Dodao je da se Gorici Nikolin izvinio zbog nedoličnog ponašanja, a to je potvrdila i sama novinarka.

Osim na društvenim mrežama, novinari su dobijali pretnje dobijali i preko telefona. Bilo je i onih koji svoj identitet nisu skrivali. Novinar Nove S Ivan Ivanović je nakon emitovanja emisije „Četiri i po muškarca“ na ovoj televiziji dobio od Sima Spasića preteću poruku u kojoj se pominju ženski članovi njegove porodice.

Ivanović je tada rekao za UNS da je tužilaštvo pokrenulo postupak po službenoj dužnosti.

Da se pretnje moraju shvatiti ozbiljno, pokazuju situacije u kojima je nakon njih usledio i fizički napad. Takav je slučaj i sa novinarom Foneta Markom Dragoslavićem koga je prilikom izveštavanja sa skupa „Studenti za Kosovo“ fizički napala osoba koja mu je par dana pre toga pretila.  Ova osoba prišla je Dragoslaviću s leđa, navukla mu kapuljaču na glavu i dva puta ga udarila pesnicom u slepoočnicu. Napadaču je određena mera zabrane prilaska Dragoslaviću.

Hapšenja, pritisci i zabeležen kontakt telefon novinara kao razlog za otkaz

U prva četiri meseca ove godine UNS je zabeležio više direktnih i indirektnih pritisaka na novinare u toku i nakon izveštavanja, a posledice su trpeli ne samo članovi njihove porodice već i ljudi koji imaju njihov kontakt telefon.

Radnik  obezbeđenja u Subotica-transu A. I. je otpušten zato što ga je direktor ovog javnog preduzeća sumnjičio da je dostavljao informacije u vezi sa aferom „Starter“ novinaru Branku Žujoviću.

„Pozvali su me danas kod direktora Ljubisavljevića koji mi je oduzeo telefon i izlistao kontakte. Pronašao je broj telefona Branka M. Žujovića u imeniku i rekao mi da zna da smo se čuli, jer je naš razgovor bio presretnut“, rekao je radnik obezbeđenja za portal „Vesti 024“.

U prva četiri meseca ove godine novinari su bili i hapšeni.

Urednik portala „Srbin.info“ Dejan Zlatanović izveštavao je protesta ispred Predsedništva Srbije i bio jedan od govornika na tom skupu. Uhapšen je dok je išao ka stanici policije u Majke Jevrosime jer je saznao da je uhapšen snimatelj portala „Srbin.info“ Miloš Kocoljevac.

Kocoljevac je pušten posle nekoliko sati, dok je Zlatanoviću određeno zadaržavanje od 30 dana. Protiv Zlatanovića je podneta i krivična prijava u kojoj je navedeno da se tereti za krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Sada se u sudskom postupku brani sa slobode.

Predstavnici vlasti su više puta negativno komentarisali rad medija Danas, Nova i N1, nazivajući ih tajkunskim, neprincipijelnim, lažljivim i sramotnim.

Osim od političkih stranaka, novinari su trpeli pritisak i od mnogih organizacija, pokreta, ali i od javnosti nepoznatih ličnosti.

Novinari su se u velikoj meri suočavali sa onemogućavanjem rada, a najčešće je to bio slučaj na Kosovu i Metohiji. Mnoge konferencije za novinare i sastanci zvaničnika održavani su bez prevoda na srpski jezik i poziva za novinare redakcija na srpskom jeziku.

Zbog svega pomenutog, Udruženje novinara Srbije (UNS) pozvalo je koleginice i kolege da prijave UNS-u svaki vid pritisaka, pretnji, napada i onemogućavanja rada kako bi ovakvi slučajevi mogli da budu blagovremeno prijavljeni nadležnim institucijama i kako bi im bila pružena neophodna pravna i druga pomoć.