U subotnjim izdanjima centralnog Dnevnika na Radio-televiziji Srbije emitovano je više od 27 minuta sadržaja o protestima „Jedan od pet miliona“, koji se već gotovo četiri meseca organizuju u Srbiji, pokazao je monitoring Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
Dnevnik je u subotu, 8. decembra, počeo vešću o „Žutim prslucima“ u trajanju od 245 sekundi (Radule Perović)
Novi monitoring BIRODI-ja, koji se fokusirao samo na Drugi dnevnik RTS-a koji se emitovao subotom, od 8. decembra 2018. do 23. marta 2019. godine, kada se dešavaju protesti na ulicama Beograda i drugih gradova, pokazao je i da izveštaji nisu nijednom bili udarna vest, te da su se oni uglavnom emitovali posle 15. minuta te informativne emisije. Analizom nije obuhvaćeno izveštavanje o protestima u Trećem dnevniku, kao ni u ostalim informativno-političkim emisijama javnog servisa.
Praćeno je izveštavanje sa 16 protesta u glavnom gradu, dok je u izveštajima napomenuto da su protesti održani i u drugim gradovima Srbije. Najkraći prilog bio je o prvom protestu (trajao je 73 sekunde), dok se o protestima najduže govorilo 5. januara, ukupno 150 sekundi.
„Neke procene urednika mogu da budu za diskusiju, na primer to što je prilog o koncertu Svetlane Ražnatović u Kosovskoj Mitrovici bio ispred priloga o protestima. Srdžbu opozicije izazvala je i situacija da su se u vreme prva dva beogradska protesta odvijali i protesti ‘Žutih prsluka’ u Francuskoj, te da su ti protesti našli mesto u najavama i 8. i 15. decembra. Dnevnik je u subotu, 8. decembra, počeo upravo vešću o ‘Žutim prslucima’, i to u trajanju od 245 sekundi“, kaže za Cenzolovku Radule Perović iz BIRODI-ja, koji je analizirao izveštavanje javnog medijskog servisa.
Izveštavanjem RTS-a o protestima „Jedan od pet miliona“ nije zadovoljna ni opozicija, koja zahteva više prostora, ali nisu zadovoljni ni pojedini predstavnici vlasti ni prorežimski tabloidi. Dok je za tabloide naklonjene vlasti RTS „previše žut“, za opoziciju je on „radio-televizijski razglas Aleksandra Vučića“.
Najkraći prilog bio je o prvom protestu (trajao je 73 sekunde), dok se o protestima najduže govorilo 5. januara, ukupno 150 sekundi
Prema Perovićevim rečima, ukoliko se govori o analiziranom uzorku, prostor koji je dobijen za proteste jeste u okviru onoga što izveštaj na televiziji zahteva. Ipak, on smatra da je problematična pozicija na kojoj se nalaze prilozi o protestima i ističe da su na samom početku sigurno zavređivali bolju najavu i poziciju u centralnoj informativnoj-političkoj emisiji.
„Mislim da je opozicija, kada govorimo o vestima o protestu, u pravu u onoj meri u kojoj bi ti izveštaji bili kvalitetniji i donosili širi kontekst u kojima se protesti odvijaju. Ovako dekontekstualizovani izveštaji stvaraju sliku kao da se to odvija u nekoj susednoj zemlji. Ako govorimo o vremenskoj zastupljenosti, ti dnevni izveštaji su u okviru onoga što televizija kao medij pruža. Problem nastaje kad se pogleda šira slika, koja pokazuje da opozicija van izveštaja o protestu skoro apsolutno ne postoji u medijima u konstruktivnom afirmativnom ključu“, dodaje naš sagovornik.
RTV: O protestima više u Dnevniku na mađarskom
Nakon što su predstavnici protesta „Jedan od pet miliona“ na sastanku sa rukovodstvom Radio-televizije Vojvodine izneli svoje zahteve koji se tiču izveštavanja pokrajinskog javnog servisa o protestima u Novom Sadu i drugim gradovima, RTV je odgovorio sopstvenim monitoringom.
U Vojvođanskom dnevniku, koji je emitovan u 22 sata od 8. decembra 2018. do 21. marta ove godine, o protestima u Novom Sadu, Beogradu i ostalim gradovima govorilo se nešto više od 16 minuta. Samo dva puta izveštaji su bili duži od minut, 1. marta izveštaj je trajao minut i tri sekunde, a 16. marta više od dva minuta.
Više pažnje protestima posvećeno u Dnevniku na mađarskom jeziku
Perović ocenjuje da je to premalo vremena koje je posvećeno protestima, ali ukazuje i na to da je u Vojvodini specifična situacija, jer građani gledaju Dnevnik RTS-a, a potom mogu da gledaju i Vojvođanski dnevnik u 22 sata.
Zanimljivo je da je više pažnje protestima posvećeno u Dnevniku na mađarskom jeziku, gde su, osim izveštaja sa protesta, emitovane i reakcije, koje bi u nekim slučajevima trajale i duže nego izveštavanje o samom protestu.
Podsetimo, predstavnici protesta „Jedan od pet miliona“ tražili su da im se u centralnoj emisiji, Dnevniku u 17 časova, koji se emituje i na RTS-u, omogući da u vremenu ne kraćem od pet minuta predstave zahteve građana koji mesecima protestuju, te da ta informacija bude preneta i u ostalim informativnim emisijama na svim platformama RTV-a.
Rukovodstvo RTV-a poručuje da takvi zahtevi „predstavljaju mešanje i pritisak na uređivačku politiku kuće i svakog urednika ponaosob“, a pozivaju se i na kršenje kodeksa novinara i medijskih zakona.
Treba da znamo da je u toj poročnoj zlobnoj Francuskoj loše, da se narod buni … zbog sitnica koje mi ne bismo ni registrovali u vestima, taman i da su nam saopštene (nije samo kod nas nepodnošljivo), a protesti kod nas… su ionako samo za unutrašnje, srbijansko potkusurivanje između nacionalista i centralista sa jedne i fašista, odnosno klero-fašista s druge strane. To još ne živimo, tek ćemo.