U evidenciji kosovskog tužilaštva 11 slučajeva nestalih novinara

Matića je angažovala Misija OEBS-a na Kosovu kao nezavisnog eksperta na stvaranju modela organizacije na Kosovu koja bi se bavila nekažnjivošću ubistava i kidnapovanja novinara.

– KFOR sada nema nadležnost za ovu vrstu posla. Misija Euleksa okončana je u junu i oni će u ovoj oblasti ostati kao neka vrsta posmatrača kontrolora, dok su svi slučajevi, dosijei poslati Tužilaštvu Kosova, naglašava Matić i dodaje su od Tužilaštva Kosova „dobili evidencione brojeve i određenu vrstu potvrde da o njima podatke ima i Tužilaštvo Kosova“. Kako objašnjava, sada će biti veoma važno da se tim dosijeima priključe svi raspoloživi podaci, „gde god da postoje“.

– Svakako bi lokalna i međunarodna kampanja protiv nasilja nad novinarima i protiv nekažnjivosti ubistava novinara na Kosovu pomogli da se podigne svest o tome koliko je opasno ignorisati ovakve situacije, odnosno koliko je za slobodu medija i novinara važno rešavati stare slučajeve kidnapovanja, ubistava, nasilja nad novinarima … Jedino to će pomoći da se shvati koliko je važno stvarati preventivne mehanizme da se obeshrabre svi oni koji bi nekažnjeno kroz nasilje nastojali da zaustave slobodu govora i medija, ističe Matić.

* Da li će doći do međunarodne saradnje, tačnije da li će ljudi iz međunarodne policije i organizacija učestvovati u istragama?

– Mislim da je najvažnije da su se udruženja novinara na Kosovu ujedinila oko neophodnosti da se istrage sprovedu. Udruženja novinara iz Srbije, takođe, i to je proizvelo rezoluciju Evropske federacije novinara. Udruženje novinara Srbije i Jelena Petković, ali i niz drugih medija, napravili su do sada najviše kroz novinarska istraživanja, kidnapovanja i ubistava novinara, tekstove i emisije. To je bilo od ključnog značaja za rezoluciju i sve ono što će uslediti. Misija OEBS-a na Kosovu, na čelu sa ambasadorom Janom Bratuom, već godinu i po dana radi na senzibiliranju javnosti na Kosovu za borbu protiv nekažnjivosti ubistava novinara, i protiv nasilja nad novinarima. Ta debata između lokalnih aktera je vrlo važna kako bi inicijative bile lokalne i kako ne bi bilo nekog osećaja nametanja.

Paralelno sa ovim procesom, animirane su i druge međunarodne organizacije. Naime, do prošle godine nije bilo ni strukturiranog popisa ubijenih i nestalih kolega novinara na Kosovu. Sada imamo evidentiranih pet kidnapovanja srpskih novinara, dva ubijena, osam ubijenih albanskih novinara, od čega je samo kažnjen ubica prevodioca ruske TV ekipe profesora Šabana Hotija na suđenju u Haškom tribunalu. Ima još nekoliko slučajeva ubistava stranih novinara na čijim slučajevima se radi u okviru UNS projekta i uskoro će se pojaviti priče o tim slučajevima. Obavio sam komunikaciju sa Tužilaštvom na Kosovu i dostavio sam im sva istraživanja koja su do sada napravljena i koja su podeljena po nadležnim tužilaštvima na Kosovu, kako mi je preneto od strane Besima Keljmendija, zamenika tužioca Kosova, zaduženog za pitanja vezana za ubistava novinara i nasilje nad novinarima. Sa proširenjem mandata Komisije za istraživanje ubistava novinara u Srbiji i izborom novih članova Komisije iz Tužilaštva za ratne zločine i Službe za ratne zločine MUP-a, stvoreni su uslovi da se objedini raspoloživa dokumentacija, naročito za pet slučajeva do juna 1999. godine, do kada je postojala nadležnost srpskih-jugoslovenskih istražnih organa na ovom prostoru. Verujem da je to prvi nivo na kojem se može očekivati pomak u istragama o ovim slučajevima.

* Koliki je značaj međunarodne saradnje i na koji način oni mogu da pomognu u istrazi?

– Kao što sam naveo, na ovom prostoru ima daleko najviše nerešenih slučajeva kidnapovanja i ubistava novinara, a do sada nije bilo ozbiljnijih istraga. Zbog toga je neophodna sva moguća snaga, ujedinjene medijske zajednice na Kosovu, u regionu, i na međunarodnom nivou. Našoj Komisiji je od izuzetnog značaja bila stalna podrška Kancelarije OEBS-a za slobodu medija Dunje Mijatović, kontrola na svakih šest meseci od strane Evropske komisije o napretku u radu, podrška UN, UNESCO, Saveta Evrope.

Ideja je da objedinimo sve te snage sada i u stvaranju mehanizma i modela permanentnog dugoročnog delovanja da istrage budu efikasno i istrajno vođene. Verujem da će biti neophodan veći i praktični međunarodni angažman kako bi se pomoglo u kapacitetima za uspešne istrage. Naravno, na prvom mestu su potrebe lokalnih institucija. Svakako bi sa njima trebalo pronaći optimalan model. Nikako ne bi pomogli neki pritisci bez razumevanja problema i potreba.

Najviše upravo Misija Euleksa okončana u junu mesecu i oni će u ovoj oblasti ostati kao neka vrsta posmatrača, kontrolora, dok su svi slučajevi, dosijei poslati Tužilaštvu Kosova, mogu uraditi uz pomoć unutrašnjih snaga, naravno uz svu podršku koja bude potrebna. Zbog toga je važna deklaracija EFJ iz juna ove godine, na koju se nadovezuju obaveze međunarodnih organizacija. Svakako velika obaveza biće i utvrđivanje razloga zbog čega istrage do sada nisu vođene ili su samo formalno vođene, ili su brzo zatvarane, a bile su u potpunosti u rukama međunarodne policije, međunarodne uprave.