U prvoj polovini godine UNS zabeležio 45 slučajeva ugrožavanja novinara

U prvoj polovini 2024. godine zabeleženo je ukupno 20 slučajeva onemogućavanja rada novinarima, dok je u prvih šest meseci prošle godine bilo 12 ovakvih slučajeva. Kada su u pitanju pretnje, UNS je od januara do juna prošle godine evidentirao ukupno 16 slučajeva pretnji, dok je u prvom polugodištu 2024. godine zabeleženo 12 pretnji.

Dok je UNS u prvih šest meseci prošle godine evidentirao 21 pritisak, ove godine ih je evidentirano za 16 manje. Osim toga, zabeležena su i dva napada na imovinu medijskih kuća, kao i pokušaj hakovanja Instagram profila novinarke Ivane Milosavljević, koja je pred decembarske izbore istraživala rad kol centra Srpske napredne stranke.

Fizičkih napada dvostruko manje – kolega napao kolegu

Iako je fizičkih napada dvostruko manje nego prethodne godine, valja istaći da su ovoga puta napadane novinarke, kao i to da je kolega napao kolegu.

Kako je UNS-u rekao Vuk Cvijić, prošlog meseca ga je u Kosovskoj ulici prvo vređao, a zatim i pesnicom u glavu udario direktor „Srpskog telegrafa“ Milan Lađević.

Cvijić je rekao UNS-u da je prolazio Kosovskom ulicom, kada su u kafiću sedeli Lađević i novinar kome se javio. Cvijić je dodao da ih je tada pozdravio i pitao kako su, a da je zatim Lađević ustao i počeo da ga vređa, unosi mu se u lice. U jednom momentu je, kako je naveo, čak došlo i obezbeđenje koje se postavilo između Lađevića i njega.

„On im se obratio i rekao ne brinite, mi smo kolege“, rekao je Cvijić UNS-u.

Zatim se obezbeđenje udaljilo, a Cvijić je, kako je objasnio, napadnut.

„Udario me pesnicom u glavu. Zatim mi se uvredljivo obratio i rekao ‘šta, nećeš da se biješ?`. Rekao sam da ću pozvati policiju. A on je uzvratio: `Reci im da sam gore u redakciji`“, ispričao je novinar „Radara“ UNS-u.

Cvijić je postupio u skladu sa uputstvima Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) i napad prijavio policiji i članu SRG Veranu Matiću, koji je odmah došao u Kosovsku ulicu.

UNS je osudio ovaj napad, dok je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija saopštilo da je zabrinuto zbog „incidenta do koga je došlo u Beogradu, a u kome su učestvovali novinari Vuk Cvijić i Milan Lađević“.

Ovog meseca su zabeležena dva fizička napada na novinare koji su izveštavali sa lokalnih izbora. Novinar Ugljeđa Bokić napadnut je dok je snimao mlade ljude koji su izlazili iz prostorija Novosadskog sajma. Tada mu je nepoznat muškarac prišao uzeo telefon i udario ga pesnicom u grudi, rekao je on UNS-u.

Bokić je, kako je naveo, sa sobom imao istaknutu legitimaciju dnevnog lista “Danas”, te je istakao da veruje da je osoba koja ga je napala znala da se radi o novinaru. On je nakon napada primljen u Urgentni centar, gde mu je konstatovano nagnječenje grudne kosti. Iz Urgentnog centra su pozvali policiju i Bokić je napad prijavio.

Istog izbornog dana na  „Mašina.rs“ objavljeno je da je kourednik ovog portala Marko Miletić napadnut u Zemun Polju ispred sedišta SNS u Ulici Dušana Korčagina.

Početkom godine pripadnik Opštine Inđija odgurnuo je novinarku portala „In medija“ Vericu Marinčić. Ona je u zgradu Opštine ušla kako bi ispratila sastanak zvaničnika Inđije i mesnih zajednica Čortanovci i Beška.

Tada ju je, kako kaže, u hodniku video šef kabineta predsednika opštine koji joj je rekao da napusti zgradu jer nema akreditaciju. Odgovorila je da joj akreditacija nije potrebna za tu vrstu događaja i da su druge kolege nenajavljeno ušle.

Pripadnik obezbeđenja ju je tada uhvatio za ruku i gurao, kako bi je izbacio iz zgrade.

U međuvremenu je, dodala je, dala izjavu policiji i prijavila incident. UNS je ovaj fizički napad na novinarku osudio i tražio da vinovnik bude kažnjen.

Radonjić i Kurak tužili Slavko Ćuruvija Fondaciju

Bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić i Miroslav Kurak, koji su bili optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije, a zatim oslobođeni presudom Apelacionog suda, tužili su Slavko Ćuruvija Fondaciju zbog objavljivanja saopštenja u kome je izrazila nezadovoljstvo ovom presudom.

„Zbog povrede ugleda i časti, Radonjić i Kurak od Fondacije traže odštetu od po 500.000 dinara“, navela je fondacija.

Inače, Apelacioni sud je u februaru u ponovljenom postupku preinačio prvostepenu presudu Specijalnog suda kojom su Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora i pravosnažno ih oslobodio.

Polovina ukupnog broja slučaja onemogućavanja rada zabeležena na KiM

Novinarima je u prvoj polovini godine onemogućavan rad tako što im je bilo zabranjeno izveštavanje sa događaja, prelaženje administrativnog prelaza ili pak tako što su izbacivani iz redakcije.

Novinarima je rad onemogućavan i odbijanjem političkih aktera da odgovore na pitanja novinara samo zato što dolaze iz redakcije čije im se izveštavanje ne dopada.

Predsednik privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić započeo je u 2024. godini praksu odbijanja da novinarima televizija Nova S i N1 odgovara na pitanja.

„Nekih sedam dana pre izbora, čini mi se, prekinuo sam komunikaciju sa vašim medijem i nemam nameru da je nastavljam. Niste, prosto, niste dorasli ili ja nisam dorastao vama. Možete da dođete gde hoćete, ali neću vam davati materijala da možete da predstavljate realnost kako hoćete“, rekao je Šapić na konferenciji za novinare, održanoj 27. januara.

Iako su mu novinari televizija N1 i Nova S nekoliko puta nakon toga postavili pitanja, Šapić je svakog puta odbijao da odgovori.  U aprilu je čak novinarima ove televizije rekao da su „lažovi koji su se fizički iskrivili od zla i koje će zlo pojesti„.

UNS je više puta reagovao i pozivao Šapića da ne krši Zakon o javnom informisanju i medijima, odnosno da ne diskriminiše novinare.

Polovina ukupnog broja slučaja onemogućavanja rada evidentirana je na Kosovu i Metohiji.

Novinarima lista „Jedinstvo“ naloženo je da napuste prostorije u severnom delu Kosovske Mitrovice, jer su navodno prodate. Novinari i snimatelji više redakcija na srpskom jeziku i rukovodstvo Udruženja novinara Srbije, zbog toga su mirno protestovali ispred redakcije.

Novinari na KiM su se suočavali i sa drugim vidovima onemogućavanja rada. Na konferencijama za novinare i brojnim sastancima i okupljanjima često im nije bio obezbeđen prevod na srpski jezik, a dešavalo se i da im pristup ovim događajima potpuno bude zabranjen.

U martu je Vjosa Osmani dvaput onemogućavala rad novinarima srpskih redakcija. Početkom marta, većina medija koji izveštavaju na srpskom jeziku nije pozvana na sastanak Vjose Osmani i zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom.

Dve nedelje kasnije, ekipi Medija centra Čaglavica nije dozvoljeno da prati sastanak i konferenciju za novinare Vjose Osmani i pomoćnika sekretara Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika i poslove sporoveđenja zakona SAD Toda Robinsona.

UNS je sa svojim ogrankom Društvom novinara Kosova i Metohije (DNKiM) oba puta pozvao Osmani da ne diskriminiše novinare medija na srpskom jeziku, a dan kasnije novinari Medija centra Čaglavica dobili su svoje novinarske akreditacije.

Novinari na Kosovu i Metohiji suočavali su se i sa napadom na imovinu. Novinarima Radija KiM ukraden je lim sa krova pomoćnog objekta i kotlarnice Kim radija u Čaglavici.

Kako je glavni i odgovorni urednik Kim radija Goran Avramović rekao za sajt UNS-a, kosovska policija je obavila uviđaj. Ipak, kako je dodao Avramović, ne bi ga iznenadilo da policija zbog relativno male materijalne štete ne pokrene istragu.

Novinarima prećeno „da će im biti polomljene kosti“ i „da će biti zaklani“

Novinari su se u prvoj polovini godine često suočavali i sa pretnjama.

Žena koja se se predstavila kao advokat Ane Mihaljice, čije je troje dece, odlukom nadležnih organa, bilo izmešteno iz primarne porodice, rekla je novinarki Tanjuga „da će novinari koji lažu videti svoje“.

Novinarka N1 TV Ksenija Pavkov je nakon izveštavanja sa skupa podrške Ani Mihaljici dobila pretnje u kojima se navodi „da će biti zaklana“, „da će joj biti polomljene kosti“, kao i brojne uvrede. Poručeno joj je „da saučestvuje u zločinu“ i „da je treba šikanirati na svakom koraku“.

Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić Hegediš dobila je pretnje smrću dan nakon gostovanja na televiziji Nova S, gde je komentarisala izgradnju crkve blizu Štranda u Novom Sadu. Tada je rekla „da se pita da li je mesto jednom sakralnom objektu na ulazu u kupalište, gde se ljudi šetaju u kupaćim i japankama“.

Nakon toga, Lalić su na privatni i poslovni telefon stigle brojne preteće poruke, među kojima je i pretnja da će „biti zaklana u centru Novog Sada“.

Pretnje smrću dobio je i programski direktor ovog udruženja Dinko Gruhonjić, kada je objavljen video sa isečcima iz njegovog učešća na tribini festivala Rebedu u Dubrovniku prošle godine. Grafit sa pretećom porukom osvanuo je 21. marta u ulazu zgrade u kojoj živi, a u poruci je napisano „Dinko-Šakiću za večni dom si spreman“, dok je u potpisu pisalo „Srpska Vojvodina“. Iako su građani grafit prekrečili, ponovo se novi pojavio na zgradi dan kasnije.

Kako su naveli iz NDNV-a, do sada su podnete četiri krivične prijave zbog pretnji Lalić Hegediš i Gruhonjiću.

Novinarki Gordani Momčilović Ilić iz Stare Pazove je, posle prikupljanja podataka od opštinskih institucija o zakonitosti postavljanja objekta za ugostiteljstvo na zelenoj površini parka u ovom mestu, pretila supruga jednog od vlasnika.