U spaljenoj kući Milana Jovanovića: Preživeo sam samo zahvaljujući supruzi

– Sve, sve… sve je uništeno, sve za šta sam 60 i nešto godina radio… Više nemam ništa – teško dišući ponavlja Milan Jovanović, penzionisani policajac i novinar iz Vrčina, mesta nadomak Beograda, dok nam pokazuje kuću u kojoj su sve sobe izgorele. 

Moja supruga je čula lupanje stakla u trenutku kada su oni razbili prozor da bi ubacili „Molotovljeve koktele“. Čula je i pucnjavu posle toga… Strčala je niz stepenice, uletela u moju sobu, probudila me i izvukla napolje. U poslednjem trenutku, jer sam već počeo da se gušim

One u prizemlju, gde je on spavao, izgorele su potpuno, dve sobe na spratu prepune su pepela i dima ispod kojih se jedva naziru nagorele stvari. 

Garaža, na koju su nepoznate osobe prošle noći bacile dva „Molotovljeva koktela“, izgorela je do temelja, zajedno sa automobilom koji je bio unutra. Još godinu dana će otplaćivati kredit za kola od kojih je ostala samo školjka.

– Nemam više ni odeću, istrčao sam iz kuće u pižami, jaknu i pantalone na meni su mi pozajmile komšije – priča 70-godišnji Jovanović. 

– Ništa nije ostalo. To je užas… Ničeg nema, ni ovde ni na spratu – pokazuje na svoju sobu Jovanović dok pažljivo gazi po razbacanim nagorelim ili uništenim stvarima na podu, koje krckaju pod našim nogama.

Bez lekova za srce i astmu

Sve je na podu izmešano: knjige pocrnelih korica, napola izgoreli papiri, parčići tepiha koji se raspadaju pod težinom koraka, posteljina, ostaci maltera sa zidova, odeća…

– Nemam ni lekove, niti lekarske nalaze. Inhalator je izgoreo. Novac, dokumenta, uspomene, sve, sve… – govori Jovanović dok se bori za vazduh. 

Ima tri bajpasa i bronhijalnu astmu, zbog koje koristi aparat za kiseonik, koji je dobio preko socijalnog osiguranja. I aparat je izgoreo. Jovanović kaže da ga više ne može nabaviti pošto je preskup.

Unutrašnjost gotovo cele kuće je crna ili tamnosiva od pepela i dima. Vatra je oljuštila zidove, otvorila i pocepala plakare, izbila vrata iz ragastova. Svi prozori su popucali i stakla su se razletela po sobama. Tu i tamo nazire se cigla ispod posivelih omalterisanih površina.

Izgorela polica jedva se drži. Knjige potamnelih korica razbacane su po podu. Krevet u sobi gde je Jovanović spavao sada je gomila neprepoznatljivih delova. Metalni okvir police je preživeo vatru, ali sve ostalo je nestalo u dimu.

U kupatilu je sve sivo-crno: i lavabo, i veš mašina, i bojler, i okvir ogledala. Dnevna svetlost koja dolazi kroz prozorčić ne uspeva da osvetli dobar deo kupatila, kada kao da se pretvorila u crnu rupu.

– Ja sam preživeo samo zahvaljujući supruzi. Ovde sam spavao, supruga je spavala na spratu. Ja ništa nisam čuo, pošto sam popio lekove zbog srca i astme, što me je malo ošamutilo. Moja supruga je čula lupanje stakla u trenutku kada su oni razbili prozor da bi ubacili „Molotovljeve koktele“. Čula je i pucnjavu posle toga. Ona je izletela na terasu, videla je dvojicu sa kapuljačama, koji su tada pobegli. Strčala je niz stepenice, uletela u moju sobu, probudila me i izvukla napolje. U poslednjem trenutku, jer sam već počeo da se gušim.

Kako je jedva disao, otišao je najpre u Hitnu pomoć, posle toga u bolnicu.

Kasnije je došla i policija, koja sada ispituje čaure koje je našla ispred garaže, snimke sa okolnih kamera, razgovara sa svedocima…

Kola su, prema Jovanoviću, napadače čekala na krivini ispred kuće. Ubeđen je da su znali za kamere koje ispred kuće ima njegov komšija, pa su se parkirali tako da one ne mogu da snime automobil kojim su došli.

Supružnici Jovanović nisu sigurni da li su vatrogasci stigli posle nekih sat vremena, ili je možda sve to kraće trajalo. Kažu da im se činilo da to traje večnost, ali niko nije gledao na sat i ne mogu da kažu da li su vatrogasci brže stigli.

[povezaneprice]

Preživela dokumentacija

– Ima boga, ima boga – ponavljao je Jovanović jedva dišući, kada je našao dokumenta i fotografije, fasciklu sa tekstovima o kojima je pisao na portalu žiginfo.rs.

– Ovde je sve. Sve, crno na belo – kaže on dok pažljivo otvara ukoričenu dokumentaciju, čiji se nagoreli krajevi raspadaju pod njegovim prstima.

Ima tri bajpasa i bronhijalnu astmu, zbog koje koristi aparat za kiseonik, koji je dobio preko socijalnog osiguranja. I aparat je potpuno izgoreo. Jovanović kaže da ga više ne može nabaviti pošto je preskup

Pisao je, kaže, od kada se penzionisao, dosta tekstova o predsedniku Opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću i protiv njega je podneo dve krivične prijave – za krađu i proneveru opštinskog novca za gasifikaciju na teritoriji Grocke. 

Kaže da je napisao mnogo tekstova i o nelegalnoj gradnji, o krađama novih železničkih pragova u vreme kada je Simonović bio direktor Železnice. Dodaje da je te pragove fotografisao ispred kuće Simonovića 2015. godine i da je on tada pokušao da ga ubije, udarajući ga velikim štapom u glavu. Jovanović kaže da je Simonovića zaustavila supruga, te da su kamere na Simonovićevoj kući snimile taj napad, ali da je policija tada tvrdila da snimak ne postoji i nije pokrenula krivičnu prijavu.

Kaže i da su mu prošle godine „isekli“ kanalizaciju i vodu. Pitao je zašto to rade, pošto je redovno plaćao račune. Dodaje da je inspektorka sačinila lažni zapisnik o tome kako se fekalne vode od njegove kuće izlivaju na javnu površinu (šaht se nalazi nasred asfaltirane ulice ispred njegovog dvorišta). Zbog toga je podneo krivičnu prijavu.

Pokazuje nagorela pisma o krađama i proneverama u Grockoj, koja je poslao predsedniku Aleksandru Vučiću, predsednici Vlade Ani Brnabić, ministarki pravde Neli Kuburović, MUP-u…

Ispod tih pisama su preživele fotografije. Pokazuje sliku svoje kuće.

– Pogledajte kakva je to kuća bila. Sada mi je 70 godina, ja znam da to više nikad ne mogu da obnovim.

Njegova supruga iznosi „miša“ od laptopa, čiji se prednji deo podigao od vatre. On, međutim, svetluca, kao da i dalje radi. 

– Jadnik je preživeo – reče njegova supruga. Milan se prvi put blago nasmešio.