Političkim akterima je u centralnim vestima posvećeno 170 sati programa, od kojih je čak 92 odsto pripalo akterima vladajućih stranaka i to u neutralnom (61 odsto) ili pozitivnom tonalitetu (38 odsto). Za političke aktere iz opozicije bilo je rezervisano svega 8 odsto vremena tokom kojeg su dominantno bili predstavljeni negativno (63 odsto). Takođe, za razliku od aktera iz vlasti koji su u većini slučajeva davali izjave i direktno se obraćali građanima, akteri opozicije su tek svaki peti put imali priliku da budu sagovornici.
Ovi nalazi su još jedan pokazatelj nepostojanja političkog pluralizma u medijama što je izuzetno zabrinjavajuće imajući u vidu da se time građanima uskraćuje pravo na objektivno informisanje. Zbog toga smatramo da je od suštinske važnosti da se pitanje medijske ravnopravnosti postavi kao prioritetno u okviru međustranačkog dijaloga o unapređenju izbornih uslova.
Od političkih aktera, predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić je u proteklih sedam meseci bio skoro svaki drugi sagovornik u televizijskim vestima. Za njega je bila rezervisana gotovo polovina od ukupnog vremena opredeljenog za političke aktere – 45 odsto. Premijerka Ana Brnabić bila je zastupljena u tek 6 odsto ukupnog vremena, a slede ministari Zlatibor Lončar sa 4, Aleksandar Vulin i Siniša Mali sa po 3 odsto.
Nezavisno od zastupljenosti u programima centralnih informativnih emisija, Aleksandar Vučić se tokom pet meseci u proseku svakog drugog dana obraćao uživo građanima putem medija. Crta je zabeležila da je Aleksandar Vučić čak 67 puta gostovao uživo u televizijskim emisijama ili se obraćao putem uključenja sa različitih skupova.
Da podsetimo, dominatna zastupljenost vladajuće većine bila je primetna i u mesecima pre izborne kampanje 2020. godine, kada je Crta pratila prošireni “udarni termin” od 17.30 do ponoći na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Tokom kampanje je zatim došlo do smanjenja razlike u zastupljenosti i izbalansiranijeg izveštavanja, ali se odmah po završeku izbora vratio prethodni trend neravnomerne zastupljenosti. ODIHR je u izveštaju o parlamentarnim izborima 2020. godine konstatovao da je medijsko izveštavanje o predsedniku i Vladi narušavalo granicu između države i političke partije i stvaralo nejednake uslove za sve učesnike u izbornoj kampanji.
Detaljni nalazi monitoringa medija dostupni su ovde.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.