Ubacivanje Miće Megatrenda u sajt »Vremena«

Ta nedelja, 26. mart, po svoj prilici je za većinu članova redakcije „Vremena“ bila sasvim običan dan. Broj je izašao prethodnog četvrtka, spremali smo naredni, poslednji pred predsedničke izbore. Niko nije ni slutio da nam se neko ušunjao u kuću, ispremeštao nameštaj, odneo nam fotelje i čiviluk, a na njihovo mesto stavio rashodovane stolice. Pa gde vam je bio portir, upitaće se sada čitalac. Kvaka je u tome što nam nisu, daleko bilo, upali u redakcijske prostorije, nego na sajt www.vreme.com. Tog 26. marta, neko je, kasnije će se ispostaviti, sa sajta „Vremena“ uklonio pet tekstova i na njihovo mesto postavio neke vesti na engleskom jeziku. Sve do jedne odnose se na rektora Univerziteta „Džon Nezbit“ (bivši Megatrend), nadaleko čuvenog Miću Jovanovića.

Dakle, sa sajta „Vremena“ uklonjeni su naši tekstovi, ali su ostala imena autora. Ispada tako, da naši saradnici Ivana Stupar i Uroš Mitrović nisu imali druga posla nego da pišu vesti o tome kako je Mića Jovanović održao seriju predavanja u Venecueli (Stupar), odnosno da je objavio knjigu „69 lekcija o menadžmentu“ (Mitrović). Džaba Muharemu Bazdulju sav talenat, erudicija i objavljene knjige, kad je u „Vremenu“ br. 1293 spao na to da sroči kratku vest o tome kako je Mića Megatrend u Bariju promovisao knjigu „Biznis kao umetnost življenja“, u okviru, pazi sad – Dana Evrope. To što je Dan Evrope u maju, a navodni, a ne pravi Bazdulj i cela redakcija „Vremena“ zajedno sa njim, ima vest o tome u broju iz oktobra 2015, nimalo nije sumnjivo. „Sumnjiv“ je ovde novinar „Vremena“ Mirko Rudić. Posle premetačine koju je neko napravio na našem sajtu, ispada da je taj Rudić čak dva puta pisao o aktivnostima Miće Jovanovića: izvestio je o tome da je „Fortune“ magazin pisao o knjizi Miće Megatrenda (takođe „Biznis kao umetnost življenja“), a to mu nije bilo dosta, pa je sastavio kratku vest o izlasku nove Mićine knjige „Uvod u biznis“.

[povezaneprice]

MEGATREND I MIGRANTSKA KRIZA: Tu nije kraj. U odbranu Miće Jovanovića, stala je, u broju 1332. cela redakcija, jer je tekst o tome da je ovaj „konačno dokazao autentičnost svog doktorata u Velikoj Britaniji“ potpisan kao R.V., što nam je skraćenica za „redakcija Vremena“, a koristimo je kad objavljujemo izvinjenja i ispravke. U konkretnom slučaju, iz broja 1332. hakeri koji su ubacivali hvalospeve Mići Jovanoviću uklonili su sa našeg sajta reagovanje Višeg suda u Beogradu, koje po zakonu moramo da objavimo.

No, pogledajmo za koje su još tekstove ostali uskraćeni čitaoci „Vremena“ koje bi moglo da zainteresuje nešto iz naše elektronske arhive. U broju 1238. iz septembra 2014. hakovan je tekst Mirka Rudića o mukama izbeglica sa Bliskog istoka. U to vreme, migrantska kriza još nije zahvatila Srbiju, ali je već bila izvesna. Sledeća žrtva hakera, u broju 1241. iz oktobra iste godine, opet je Rudićev tekst, ovog puta o političkoj pozadini protesta protiv migranata u Mladenovcu. Da sve bude još gore, Rudićevi tekstovi koji su hakovani nastali su u okviru projekta „Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti“, koji je finansirala Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz program „Jačanje medijske slobode u Srbiji“. Iako tekstova više nema, na hakovanim stranicama i dalje stoji ova informacija, uz obaveštenje: „Objavljivanje ove publikacije omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj publikacije isključivo je odgovornost nedeljnika ‘Vreme’ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.“ Dakle, hakovane su nam strane na kojima je izričito naglašeno da snosimo svu odgovornost za njihov sadržaj. Uzgred budi rečeno, snosimo je za svako slovo koje objavimo, ali stvar je naročito osetljiva tamo gde je to posebno istaknuto.

O evropskom odgovoru na izbegličku krizu pisao je Uroš Mitrović 2015. godine u broju 1289. Neko je smatrao da je to nebitna tema i da je sasvim umesno i pristojno na mesto tog teksta „uvaliti“ vest o Mići Megatrendu. Iste godine u novembru, u broju 1293, Muharem Bazdulj piše o dobitnici Nobelove nagrade za književnost Svetlani Aleksejevič. Ova beloruska novinarka i spisateljica kod nas nikada nije prevođena, samim tim, Bazduljev tekst je jedan od retkih iz kojih se nešto o njoj moglo saznati. U decembru 2016, u „Vremenu“ broj 1354, Ivana Stupar pisala je o umrežavanju institucija kulture koje se bave mladima, ali po stanju na našem sajtu ispada da je izveštavala o pohodima Miće Jovanovića po Venecueli.

DU JU SPIK INGLIŠ: Iz priloženog vidimo da su hakeri imali poseban pik na tekstove o migrantima. Iz logova koje smo dobili od našeg internet provajdera vidi se da su svi ubačeni istog dana – 26. marta. Takođe, za sada znamo i da je sve učinjeno preko servera navodno registrovanog u Holandiji, mada to, gotovo izvesno nije istina. Da biste naučili kako da sakrijete pravu IP adresu, potrebno je dva do tri minuta učenja na internetu. Šta se dogodilo, očekujemo da saznamo od Tužilaštva za visoko tehnološki kriminal koje smo obavestili o ovome, a koje na ovakve slučajeve reaguje po službenoj dužnosti.

Iako se svi tekstovi koji su ubačeni na naš sajt odnose na Miću Jovanovića, nema nijednog pouzdanog dokaza da on ima direktne veze sa ovim. Ipak, znajući mu reputaciju, možemo da pretpostavimo da mu ovo nekako ide u korist. Teorijski, negde tamo u svetu mogao bi da se pohvali kako „ugledan beogradski nedeljnik“ izveštava o njegovim naučno-menadžersko-publicističkim poduhvatima. U prilog tome govori i činjenica da su svi ubačeni tekstovi napisani na engleskom jeziku. Već je dovoljno bolno kad vam neko napadne sajt i na njemu napravi rusvaj, ali cela stvar je još bolnija ako imamo u vidu da su ovi tekstovi pisani na jezivo lošem engleskom. Sve i da objavljujemo svoje sadržaje na engleskom jeziku, trebalo bi dobro da se najedemo bunika pa da seriju predavanja nazovemo „serial of lectures“. Takođe, neko ko je anglista po obrazovanju i ko se profesionalno bavi prevođenjem sa engleskog, kao što je slučaj sa Muharemom Bazduljem, teško da može toliko da zabrlja i nešto što treba da znači „u okviru Dana Evrope“ prevede kao „within European Day“. Ovde samo naveli samo budalaštine iz naslova podmetnutih tekstova. Ko god je u znanju engleskog odmakao malo dalje od osnovne škole, čitajući čitave tekstove dobiće instant migrenu ili napad čira na želucu.