„Ubij se nakazo“: Napadi na žene u Srbiji koje promovišu nauku na TikToku

Anja Gretić je studentkinja koja na TikTok profilu pod nadimkom victorian__child edukuje svoje pratioce o istoriji. Kada je na toj društvenoj mreži ugledala video klip o Kosovskoj bici koji meša činjenice sa narodnim pesmama, objavila je video kao odgovor, u kom objašnjava razliku između predanja i istorije.

A onda se, kaže, desio “nalet” virtuelnog nasilja – ljudi su počeli da je psihički zlostavljaju, šalju poruke, kako privatno tako i u komentarima.

“Niko ne zaslužuje takve uvrede. To nije bila debata, nego – ‘ubićemo te’, pa način na koji bi me ubili, poruke ‘odvratna si’, čak i pretnje silovanjem. Još i ranije (se dešavalo) ali sad je nekoliko stotina ljudi krenulo na mene”, rekla je Gretić za N1.

Među komentarima poslatim javno bili su „Ubij se nakazo“, „Vidi se da si r*tardirana“, „Uhvati se metle“ i mnogi drugi.

Napade je dobijala od otvaranja profila, ali poslednji “talas” je bio intenzivan.

Ona veruje da su napadi bili koordinisani i ističe da nije jedina koja dobija takve odgovore na klipove koji se bave naučnim činjenicama.

U istraživanju koje je prošle godine sprovela NVO Atina među učenicama srednjih škola starosti 18 ili 19 godina, njih 53,2 odsto navelo je da su preživele nasilje u digitalnom prostoru ili poznaju neku vršnjakinju koja je preživela digitalno nasilje.

Zorana Parezanović iz NVO Atina kaže da su primećeni i slučajevi organizovanih, grupnih napada na žene i devojčice, koji su dolazili sa različitih strana, pa i sa grupa koje su imale po 30 ili 40 hiljada pratilaca.

Kako kaže Parezanović, veći deo devojaka koje su učestvovale u istraživanju se uopšte ne oseća bezbedno u digitalnom prostoru, posebno ne u odnosu na svoje vršnjake, dečake.

“Primećen je stalni strah od toga, velika uznemirenost i anksioznost da bi mogle da budu meta nekog oblika digitalnog nasilja”, rekla je Parezanović za N1.

Devojke očekuju da će do nasilja i osude doći “ako njihovo ponašanje nije u skladu sa onim što je nametnuta društvena norma ili očekivanje koje ide sa ulogom muškarca ili žene”, kaže ona.

Digitalno nasilje nije zaobišlo ni profesorku na beogradskom Prirodno-matematičkom fakultetu Tijanu Prodanović, koja edukuje više od 55 hiljada svojih pratioca o fizici i kosmosu.

“Što se tiče osoba koje se na mrežama bave naučnom komunikacijom, kao što ja to radim, kada su u pitanju žene, uvrede su najčešće na račun izgleda, a onda na račun inteligencije… Sve ovo sam i sama iskusila”, govori za N1 Prodanović, čija je uža naučna oblast astrofizika.

Kaže da se naučne komunikatorke na YouTube kanalu često odlučuju za format gde im se ne vidi lice i gde njihov pol nije očigledan.

Na pitanje kakav sadržaj privlači uvredljive komentare, kaže da u suštini nema pravila, mada na primer, tema kao što je nastanak svemira privlači dosta religioznih komentara, priča o Mesecu dosta teoretičara zavere i slično.

Kaže da, iako je odrasla i ima puno iskustva i u nauci i u naučnoj komunikaciji, a na društvenim mrežama je od njihovog početka, nije u potpunosti imuna na digitalno nasilje.

“Uvek vas to pogodi. Nekada imam snage da takve napade okrenem na nešto dobro, da nekim pozitivnim komentarom pokušam da dam primer mladim ljudima u istom prostoru kako se nositi sa takvim komentarima”, rekla je ona.

Međutim, kako kaže, mladi ljudi, a pogotovo maloletnici, mnogo su manje rezilijentni na ovakve komentare i digitalno nasilje.

“Zato mislim da je jako hrabro od svih mladih ‘content creatora’, pogotovo devojaka, što su se upustile u tako nešto i izložile sebe u tom prostoru u želji da ponude nekakve kvalitetne, posebno edukativne sadržaje, i nadam se da mi odrasli možemo da im pružimo adekvatnu podršku u borbi protiv digitalnog nasilja”, rekla je Prodanović.

Anja Gretić smatra da je problem postao ozbiljan i da se sve više dešava.

Kaže da razmišlja da prijavi policiji digitalno nasilje kom je izložena, ali da ne zna kakav bi bio njihov odgovor na to. U međuvremenu blokira profile koji vređaju i prete, ali “oni se samo pojavljuju i to se nastavlja”.

“Ja sam osoba koja se upravo zbog takvih stvari borim sa dijagnostifikovanom povišenom anksioznošću, bila sam i suicidalna zbog takvih stvari i to stvara veliku presiju na mene”, govori Gretić.

Zorana Parezanović iz Atine kaže da su preporuke za institucije – spremnost da se prizna da to što se nasilje dešava u digitalnom prostoru ne znači da nije nasilje.

S obzirom da postoji mnogo oblika nasilja i zloupotreba u digitalnom svetu, kao što su doxxing, sajber zlostavljanje, sajber bombing, catfishing… važno ih je prepoznati, da bi smo mogli da na neki način zakonski regulišemo i odredimo sankcije, kaže Parezanović.

Sa druge strane, treba da formiramo sistem koji će pružiti podršku žrtvama koji su pretrpele takvo nasilje, rekla je ona.

“Kada govorimo i o samim žrtvama, nedostaje sistemska podrška, pre svega nedostaje i razumevanje i poverenje za sve vrste nasilja. Jako je često da se žrtvama zapravo ne veruje”, govori Parezanović.

Kako kaže, potrebno je i informisanje i razumevanje šta je sve nasilje, dosta rada na sebi, svom okruženju, u zajednicama, rada na pitanju rodnih stereotipa i predrasuda.

“Ako ne radimo na svim tim stvarima, nasilje će se definitivno desiti, a vidimo da mehanizmi za sankcionisanje nasilja ne funkcionišu toliko uspešno, posebno kad govorimo o nasilju u digitalnoj sferi”, kaže Parezanović.