Ubistvo Milana Pantića je slučaj simbol i mora biti, poput zločina nad Slavkom Ćuruvijom, efikasno rešeno

Matić kaže da tek kada je lice mesta bilo narušeno i kada je sve očišćeno, pristupilo se pronalaženju i fiksiranju tragova.

“Nažalost, dokazi nisu mogli biti pronađeni i dokumentovani jer su obrisani od strane stanara koji su oprali krv i očistili lice mesta. Da se u samom startu uradio kvalitetan uviđaj, tvrdimo da bi se pronašli materijalni tragovi i sada bi lica, za koja znamo da su učestvovala, bila procesuirana i odgovarala bi za svoj zločin”, rekao je Matić za UNS.

Kako smatra, neophodno je da tužilaštvo u Jagodini sagleda sve namerne i nenamerne propuste takvog vršenja uviđaja, ali i okončanja istrage u vezi sa privatizacijom fabrike cementa “Novi Popovac”.

Matić tvrdi da je tokom istrage saslušan veći broj osoba koje su imale određena saznanja u vezi sa ubistvom i njihovi iskazi potvrdili su početna operativna saznanja da su novinara Milana Pantića pre ubistva intenzivno tražili u njegovom rodnom selu.

Zbog indicija da iza ubistva stoji organizovana kriminalna grupa, veće efikasnosti istrage i neophodnosti da se uključe brojni eksperti, Komisija za istraživanje ubistava novinara godinama unazad insistira da slučaj preuzme Tužilaštvo za organizovani kriminal. To bi, smatraju u Komisiji, predupredilo opasnost da slučaj zastari nakon što najiskusniji istražitelji odu u penziju.

Rezolucija Međunarodne federacije novinara − važan iskorak ka rešavanju ubistva

Međunarodna federacija novinara (IFJ) je 3. juna, na predlog UNS-a, usvojila rezoluciju kojom se traži efikasan pravosudni postupak i angažovanje srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal, kako bi bili  kažnjeni nalogodavci i ubice jagodinskog novinara.

Najvažnije je to što rezolucija ne predstavlja deklarativan tekst, smatra Matić, već se tela IFJ obavezuju na uključivanje u ovaj slučaj, što podrazumeva i razgovor sa predstavnicima srpskih vlasti i tužilaštva, kao i upoznavanje sa rezultatima istrage.

“UNS je učinio veoma važan napor i izdejstvovao je jedinstven stav najveće svetske organizacije novinara. Živimo u nadi da ćemo uspeti svi zajedno i zato se borimo da sva krivična dela uperena protiv novinarske profesije i svih drugih profesija budu tretirana ravnopravno i da se svima pristupa na isti profesionalni način. Slučajevi simboli kao što je ovaj, moraju biti rešavani efikasno, kao što je to bio slučaj sa rešavanjem ubistva Slavka Ćuruvije” rekao je Matić.

Prema njegovim rečima, u slučaju ubistva Ćuruvije, nadležni tužilac je gotovo svakodnevno komunicirao sa Komisijom za istraživanje ubistava novinara, dok je sada proaktivnost tužioca mala, a Tužilaštvo za organizovani kriminal odbija da se uključi na bilo koji način.

Povezanost ubistva Pantića sa privatizacijom cementare “Novi Popovac”

Prošle godine Matić je naveo da je Milana Pantića koštalo života “ono što je pisao i ono što bi tek pisao o privatizaciji cementare Novi Popovac u Paraćinu”.

Tužilaštvo je 2004. godine pokrenulo istragu protiv tadašnjeg direktora popovačke cementare Darka Križana, nekadašnjeg predsednika Upravnog odbora cementare i šefa kabineta pokojnog premijera Zorana Đinđića Nemanje Kolesara i savetnika za privredu i bezbednost Zorana Đinđića Zorana Janjuševića, u vezi sa prodajom ove fabrike.

U zahtevu za istragu, pisali su u to doba mediji, navodi se da su se 2001. godine, u vreme raspisivanja tendera za prodaju cementare, Kolesar i Križan  dogovorili sa švajcarskom firmom “Holcim” da njena ćerka firma “Brajtenburger” bude proglašena za najpovoljnijeg kupca, a zatim je ova firma 29. januara 2022. godine preuzela oko 70 % kapitala cementare za 52,5 miliona dolara.

Nedeljnik “Vreme”, u tekstu iz 2006. godine, objavio je da je nemačka firma “Brajtenburger”, nakon privatizacije cementare, na račun Janjuševićeve firme “Majron sejls LTD” sa sedištem na Sejšelskim ostrvima uplatila oko dva miliona dolara, a sa tog računa je na Kolesarov račun prebačeno 355.000 dolara i 250.000 na Križanov. Janjušević je, kako piše “Vreme”, tvrdio da je novac proistekao iz njegovih privatnih poslova.

Tužilaštvo je 2010. godine odustalo od krivičnog gonjenja, a zatim je Viši sud u Beogradu obustavio istragu protiv Kolesara, Janjuševića i još dvojice osumnjičenih da su zloupotrebili službeni položaj u vezi sa privatizacijom cementare “Novi Popovac”.

Pantić je pre nego što je ubijen pisao o planu da se cementara proda švajcarskoj firmi.

“Slučaj Milana Pantića je toliko važan da zaslužuje ozbiljnije uključivanje u razumevanje slučaja i davanja jasnih odgovora javnosti zbog čega je zaustavljena istraga u slučaju privatizacije cementare Novi Popovac” rekao je Matić za UNS.

Inače, Kolesar i Janjušević su decembra 2013. godine pozvani na poligrafsko ispitivanje u vezi sa ubistvom Pantića. Prema pisanju “Danasa”, obojica su takvo ispitivanje odbili.

„Odazvao sam se pozivu policije i u razgovoru smo prvo konstatovali na osnovu dokumentacije da u vreme ubistva za mene nepoznatog novinara i čoveka, nisam bio zaposlen u Vladi Srbije i nisam imao nikakvih dodirnih tačaka sa privatizacijom cementare koja se po pisanju novina odvijala u isto vreme. Na osnovu dokumenata konstatovali smo da sam ja tada bio stečajni upravnik brodogradilišta Beograd”, rekao je Janjušević u svojoj reakciji na tekst dnevnog lista „Danas”.

Ubrzo je, međutim, u dnevnom listu “Politika” objavljeno da zapisnik sa sednice Upravnog odbora Fabrike cementa “Novi Popovac”, održane svega osam dana nakon ubistva novinara, pokazuje da je Janjušević prisustvovao ovoj sednici.

Policijski zapisnik u koji je imao uvid dnevni list “Blic” nije sadržao informacije o poligrafu, a Janjušević je za taj list negirao da mu je poligrafsko ispitivanje pomenuto.

Istraživačke priče kao motiv za ubistvo

Istrajan u nameri da rasplete mrežu spornih privatizacija i sumnjivih transakcija, Pantić je informacije prikupljao od policije, tužilaštva, sindikata, rukovodstava firmi i njihovih različitih odbora. Zbog toga se od početka za motivima ubistva traga u njegovim tekstovima.

UNS je pre tri godine objavio tekstove koje je pisao ovaj jagodinski novinar, a među njima se može pronaći i nekoliko tekstova o fabrici cementa. U jednom od njih, Pantić je pisao o tome kako je pomenuta cementara nabavljala sirovine iz kompanije „Eko-Montenegro“ iz Crne Gore po višim cenama od tržišnih umesto nabavke u srpskim kompanijama poput „Hemi-ko“ po realnoj ceni. Novinar je tim povodom kontaktirao sa firmom „Eko-Montenegro“, iz čega je saznao da je ulje hipol takođe nabavljano po višim cenama od tržišnih, a iz dokumenata dobijenih iz ove kompanije zaključio je da je porez na promet obračunavan dvaput.

O cementari Novi Popovac bilo je reči i u tekstu u kome je pisao o tome da je bivši republički ministar finansija Borisav Milačić indirektno „poklonio“ stan u Beogradu bivšem generalnom direktoru ove fabrike,  Milovanu Krivokapiću. Prema njegovom tekstu, cementara je najpre sklopila sporazum sa Vladom Srbije, kojim je dozvoljeno da fabrika svoje javne prihode izmiruje cementom, a nakon toga, cementara je posredstvom Ministarstva finansija počela da isporučuje robu beogradskom “Kopaoniku”.

Kako je pisao, ova firma materijal nije platila novcem, već stanom, koji je Vlada Srbije tada dodelila Krivokapiću. Generalani direktor cementare je bio i sagovornik u jednom od narednih Pantićevih tekstova. Tada je potvrdio da mu je Vlada Srbije dodelila stan i dala mu rešenje o toj odluci.

„Ovo je, dakle, bilo zakonito, a u finansijski deo izmirenja nisam se mešao, niti sam upoznat šta je sve rađeno“, rekao je tada Krivokapić.

Na dan kada je ubijen, „Večernje novosti“ su objavile dva Pantićeva teksta – komentatorski pregled o problemima u vlasničkoj transformaciji u preduzećima Pomoravlja, Resave i Levča i članak o zastarelim medicinskim aparatima u jagodinskom Zdravstvenom centru, koji po medicinskim standardima ne bi smeli ni da se upotrebljavaju.

U tekstu o privatizaciji preduzeća Pomoravlja, Resave i Levča „Akcije u leru“ pisao je o fabrici „Kablovi“, u kojoj je poslednja procena imovine načinjena šest godina pre namere da se firma, po tadašnjem posebnom programu Vlade Srbije. Bez nove procene, fabrika je vrednovana 251 milion dinara, što je prema oceni Pantića tada bila nerealna cena. U tekstu je pisao i o fabrici konzervi i mesnih prerađevina „Juhor“, čiji je proces privatizacije tada mirovao, kao i privatizaciji Jagodinske pivare koja je najranije krenula, ali je nakon godinu dana neobjašnjivo zaustavljena.

Ovo je samo jedan od brojnih tekstova koje je Milan Pantić pisao o Jagodinskoj pivari. Zbog toga je, kako piše „Cenzolovka“, istraga u jednom trenutku bila usmerena ka ljudima iz fabrike piva, ali nije davala nikakve rezultate.

Osvrnuvši se na godine koje su prošle Matić za UNS navodi da je u protekle dve decenije bila potrebna bolja angažovanost i posvećenost kolega novinara.

„Čini mi se, po onom starom receptu ‘nisam ja u pitanju, pa će neko drugi da se interesuje’. Mogla je biti bolja zainteresovanost jer bismo time dodatno izvršili pritisak na tužilaštvo da preuzme vođenje ovog delikatnog predmeta“, kaže Matić.

Milan Pantić ubijen je 11. juna 2001. godine u ulazu zgrade u kojoj je živeo sa porodicom, nekoliko koraka od svog stana. Vraćao se iz prodavnice, u ruci je držao kesu sa veknom hleba, kada je napadnut i udarcima u glavu usmrćen.