Republičko javno tužilaštvo podnelo je krajem aprila 2018. tužbu protiv Rodoljuba Šabića, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Povod tužbe je odluka kojom je Poverenik naložio Višem javnom tužilaštvu iz Beograda da novinarima Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) dostavi dokumente o postupku vođenom protiv Siniše Malog.
„Ubeđen sam da je ova tužba jedan u nizu poteza kojim tužilaštvo nanosi štetu i inače poljuljanom ugledu tužilaštva kod nas,“ kaže Rodoljub Šabić za CINS komentarišući podnetu tužbu.
Iako je Republičko tužilaštvo inicijalno obavestilo Poverenika da tužbe neće biti, posle pet dana na njegovu adresu je stigao novi dopis u kome se kaže da je tužba ipak podneta zbog dopunjene inicijative Višeg javnog tužilaštva.
Tužba je pokrenuta pred Upravnim sudom sa ciljem da se odluka Poverenika poništi jer se smatra da je tim aktom povređen zakon na štetu javnog interesa.
Ovo je 32. tužba koju je Republičko tužilaštvo podnelo protiv Poverenikovih rešenja u poslednih nekoliko godina.
Do objave teksta iz Republičkog tužilaštva nije odgovoreno na pitanja CINS-a zbog čega je tužba ipak podneta i zbog čega ovo tužilaštvo smatra da nije u interesu javnosti da se novinarima CINS-a dostavi dokumentacije o slučaju Malog.
Otkud priča da tužilaštvo “ne radi ništa”?
A malo, malo pa tužba protiv Poverenika!
Ako bi sudili samo na osnovu prakse rep. tužilaštva, u pogledu “vređanja zakona, na štetu javnog interesa”, bez konkurencije, “gori” od svih ostalih zajedno,je .. ?
Ko drugi nego .. Poverenik!!;) pic.twitter.com/AKSommyOHP— Rodoljub Sabic (@RodoljubSabic) June 21, 2018
Slučaj Mali: Strogo poverljivo
CINS je još u oktobru 2017. tražio od Višeg javnog tužilaštva dokumentaciju o postupku protiv tada gradonačelnika Beograda, a danas ministra finansija Siniše Malog. Ovaj postupak pokrenut je na osnovu izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije iz 2016, zbog sumnje u neprijavljivanje imovine i prihoda.
Više tužilaštvo je odbilo zahtev CINS-a uz obrazloženje da se krivični postupak protiv Malog „vodi pod oznakom stepen tajnosti strogo poverljivo“ i da zbog toga ne može da pošalje tražena dokumenta.
Protiv ovog rešenja CINS je uložio žalbu Povereniku koji je u februaru 2018. doneo odluku da obrazloženje Višeg tužilaštva nije u skladu sa zakonom i da dokumentacija mora biti poslata redakciji CINS-a u roku od pet dana.
„Imajući u vidu da su informacije o ovom slučaju od strane raznih nadležnih državnih organa skrivane od očiju javnosti bukvalno godinama, kao i da je u konkretnom slučaju tužilac bez ikakvog i formalnog i suštinskog opravdanog razloga te informacije proglasio za ’strogo poverljive’, usvojio sam Vašu žalbu i doneo rešenje kojim sam Višem javnom tužilaštvu naložio da vam stavi na raspolaganje tražene informacije,“ kaže Šabić.
Međutim, Više tužilaštvo, suprotno zakonu, nikada nije poslalo dokumentaciju iz predmeta Mali, a prema Šabićevim rečima „nakon toga ’priča’ je dobila, moglo bi se reći, gotovo bizaran tok“.
Krajem marta Povereniku je Republičko javno tužilaštvo zatražilo ovaj predmet jer je podnet predlog za podnošenje tužbe radi poništavanja njegovog rešenja. Inicijativa za tužbu došla je upravo iz Višeg tužilaštva u Beogradu koje sve vreme odbija da dostavi podatke o postupku protiv Malog.
Republičko tužilaštvo ima ovlašćenje da tužbom traži da se poništi odluka nekog organa ako smatra da je tom odlukom prekršen zakon na štetu javnog interesa. Ovu mogućnost Republičko tužilaštvo ima u odnosu na veliki broj organa među kojima je i institucija Poverenika.
Nakon mesec dana razmatranja, Republičko tužilaštvo je predmet u vezi sa zahtevom novinara CINS-a vratilo Povereniku uz obaveštenje da tužbe neće biti. Ovaj dopis je potpisala zamenica javnog tužioca Danijela Slijepčević 25. aprila.
Međutim, samo nekoliko dana kasnije, 30. aprila je stigao novi dopis koji je potpisala tužiteljka Zorica Sojkić, u kome je stajalo da je „nakon ponovnog uvida u rešenje“, kao i „dopune inicijative Višeg javnog tužilaštva“, tužba ipak podneta.
„RJT nalazi da je Poverenik ’povredio zakon na štetu javnog interesa’. Ovo, moram reći, smatram apsurdnim. Nisam video, nisu mi dostavili ni inicijativu za podnošenje tužbe ni ’proširenu’ inicijativu ni tužbu, ali siguran sam da sam ih i video, stav ne bih promenio“, kaže Šabić.
On dodaje da mu po praksi Republičkog tužilaštva izgleda da ono ovu zakonsku mogućnost koristi „praktično isključivo protiv Poverenika“.
Prema podacima Poverenikove kancelarije, po predloženim inicijativama da se protiv ove institucije podnese tužba prednjači Ministarstvo odbrane zbog predmeta u kojima se zahtev za slobodan pristup informacijama odnosio na podatke s kraja 90-ih godina o službovanju lica koja se sumnjiče za ratne zločine, a pored ministarstva tu su i tužilaštva u Beogradu zbog zahteva koji se odnose na slučajeve „Helikopter“, „Siniša Mali“, „Hercegovačka“.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.