Takav potez Uprave, koja radi pod okriljem Ministarstva finansija Srbije, kod entiteta obuhvaćenih interesovanjem nadležnih ocenjen je kao vrsta pritiska na deo javnosti koji ukazuje na korupciju u redovima vlasti, političku torturu ili kršenja ljudskih prava.
Fanula Niaolin, inače profesorka na Univerzitetu u Minesoti, specijalizovana za oblast zaštite ljudskih prava, kaže u intervjuu Glasu Amerike da je od vlasti Srbije zatražila obrazloženje u vezi sa potezima Uprave koja radi pod okriljem države. Rok koji im je ostavljen da odgovore na pitanja u vezi sa pojedinačnim slučajevima, iznosi 60 dana, odnosno dva meseca.
Niaolin, u razgovoru za Glas Amerike, ukazuje da se ovakvi i slični postupci, pokrenuti na osnovu zakona koji reguliše ozbiljna krivična dela, ili pak dela terorizma, u većini svetskih država retko dešavaju.
“Posebno je neočekivano da se tako nešto događa u demokratskim državama. Postoji snažna pretpostavka da vlade koje su posvećene demokratiji i inkluziji civilnog društva ne posežu i ne upuštaju se u zloupotrebu takvih zakona. Svedoci smo zloupotreba zakona protiv finansiranja terorizma širom sveta, ali je veliki izuzetak kada ih demokratska država upotrebljava na takav način”, kaže Fanula Niaolin za Glas Amerike.
Uverena je i da je targetiranje nevladinog sektora i njegovih činilaca nedosledno primeni Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
„To znači da zakon čija je svrha da spreči finansiranje terorizma – treba da se primeni protiv osoba za koje se sumnja da su povezane sa terorizmom ili teroriste. Problem je kada države na taj način počnu da definišu aktere civilnog društva“, upozorava Niaolin.
To, kako ističe, činiocima civilnog društva šalje poruku da mogu da postanu predmet istraga, da im se mogu stvarati problemi.
„To je i suštinski razlog zbog koga smo se i obratili vlastima Srbije: prvenstveno mislim na targetiranje nevladinog sektora i medija. To, međutim, utiče i na njihovo pravo na izražavanje u političkom smislu. Pravo na političku participaciju – da raspolažu bankovnim računima koji neće podleći nikakvim restrikcijama. Kao i na pravo da znaju kakve informacije, obaveštajne podatke i krivične postupke – imaju ili vode protiv njih. Sve što sam navela važi za sve entitete uključene u ovu priču – kako pripadnike nevladinog sektora, tako i medije i pojedince“, objašnjava Niaolin.
Pokrenuti postupak nadležnih u Srbiji, prema njenim rečima, nije ni u skladu sa međunarodnim pravom.
„Postoji izvestan broj značajnih međunarodnih sporazuma o ljudskim pravima, koje je potpisala i Srbija, koji impliciraju na zloupotrebe ovog zakona. Recimo, član 19 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima koji štiti slobodu izražavanja, ili član 25 Ugovora koji štiti pravo na političku participaciju. Takođe, ako se pravni zastupnici suočavaju sa tim da će zbog svog rada biti na meti istrage o finansiranju terorizma – navodite ih da se ne bave svojim poslom. Dakle, ništa od toga nije u skladu sa međunarodnim pravom“, ističe Niaolin.
Način na koji su vlasti Srbije upotrebile zakon, osim što je u neskladu sa poštovanjem ljudskih prava, neusklađen je i sa obavezama Srbije da preduzima prevenciju terorizma na način koji je usklađen sa međunarodnim pravom, jer su države takođe i na to obavezane, dodaje specijalna izvestiteljka UN.
„Dakle, kada Srbija zloupotrebljava zakon – to, na neki način, šalje signale i drugim državama da se Zakon o borbi protiv terorizma može koristiti za delovanje čije su posledice kršenje ljudskih prava. To je loše za borbu protiv terorizma“, smatra sagovornica Glasa Amerike.
Odgovor vlasti Srbije, prema njenim rečima, trebalo bi da bude trostruk. „Prvo na redu je saniranje štete nanete pojedinicima koji su neprimereno targetirani. Oni imaju pravo da budu upoznati sa informacijama koje su, moguće je sa negativnim kontekstom, o njima sakupljane (…) Kada pređemo na nešto viši nivo – deluje da postoji sistemski problem sa primenom zakona. Možda na parlamentarnom nivou ima prostora za analiziranje, reviziju i izmene tog zakona – kako bi se u budućnosti sprečila mogućnost zloupotreba.Treća stvar koja mislim da bi trebalo da se desi jeste da se Manival (MONEYVAL) i FATF (Međudržavno telo za kontrolu i sprečavanje pranja novca), dva tela koja se bore protiv finansiranja terorizma u Evropi i svetu, uključe i u saradnji sa vlastima Srbije obezbede da se takve zlupotrebe ne ponavljaju i rešavaju na najvišem nivou države“, smatra Niaolin.
Vladi Srbije poručuje i da bi bilo dobro da ustanovi funkciju nezavisnog revizora (posmatrača) primene zakona protiv terorizma ili rešenja čija je svrha pospešivanje bezbednosti kako bi se osiguralo da se ne mogu zloupotrebiti.
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.