Skup na mestu gde su pre 19 godina oteti Slavuj i Perenić (Foto: Youtube screenshot)
Predsednik DNKiM-a Budimir Ničić rekao je da o ovom događaju govore samo srpski novinari i mediji, a da su oni koji treba da daju odgovore na pitanja gde su Đuro Slavuj i Ranko Perenić i ko je odovoran za njihovu otmicu, zatvorili istrage. On se zapitao kakav je to napredak u srcu Evrope u 21. veku ako imamo slučajeve ubistava, kidnapovanja, zločine koji godinama na ovako malom prostoru ostaju nerasvetljeni.
„Kažu da je međunarodna misija ovde sastavljena od vrhunskih profesionalaca, vojnika, policajaca, pravnika… Kako je moguće da 19 godina ne znamo gde su nestali novinari koji su ovde radili svoj posao. Kako da razumemo ocene stranih lidera, činovnika, političara koji dolaze i govore da su impresionirani napretkom Kosova. Čime su i kako impresionirani ako imamo stotine zločina, među njima i 14 novinara koji su ubijeni i nestali, a da ništa od toga nije rešeno“, zapitao je Ničić.
„Gospodo u Prištini i u Beogradu, Briselu, u Vašingtonu, Berlinu i Parizu… kada pominjete nekakvu realnost na Kosovu, uzmite u obzir i ovu brutalnu realnost. Ubice, kidnaperi, teroristi, zlikovci, kriminalci, zločinci koji su oteli ili ubili naše kolege su i dalje na slobodi. Nisu odgovarali za svoja zlodela“, rekao je Ničić.
Novinarka Frankfurtskih vesti i član Uprave UNS-a Jelena Petković apelovala je na sve one koji se bave vladavinom prava da istraže slučajeve nestanka novinara, kao i na sve organizacije koje se diče da u svojoj agendi imaju borbu za osnovna ljudska prava i borbu za slobodnu reč, da konačno te svoje agende i ostvare.
Član Uprave UNS-a, novinar Živojin Rakočević, kaže da ima sasvim dovoljno dokaza da se obnove postupci i dovoljno dokaza da Specijalni sud o kom se toliko govori uzme u obzir da su profesionalci oteti zato što su radili svoj posao.
„Mi smo evo već dvadeset godina u dokazivanju da su oni žrtve, a sada treba da uđemo u fazu kada ćemo ući u sudnicu i moći da pogledamo osumnjičene za otmice, za ubistva, za zločine koji su napravljeni. Nažalost, to je duga i mukotrpna borba, ali mukotrpna borba za mrvicu slobode za koju su ovi ljudi, koji su oteti, i radili i kojoj su posvetili svoj život. Mi nemamo pravo da ih ostavimo. Mi nemamo pravo da ih zaboravimo. Mi nemamo pravo da odustanemo od sećanja i borbe za pravdu i istinu“, poručio je Rakočević.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.