Nedopustivo je da se u optužnicama koje je Sud konačno digao protiv nekadašnjih lidera tzv. Oslobodilačke vojske Kosova Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija, uopšte ne spominju zločini nad novinarima.
Prema podacima UNS-a, od 1998. do 2005. godine na Kosovu i Metohiji je ubijeno i nestalo 17 srpskih i albanskih novinara i medijskih radnika koji su se zamerili tzv. OVK i posleratnim vladarima Kosova.
Naši zahtevi da se odgovorni otkriju i kazne sudaraju se sa međunarodnim zidom ćutanja, koji samo ohrabruje nečinjenje vlasti na Kosovu.
Sudski epilog dobilo je jedino ubistvo Šabana Hotija, profesora ruskog jezika na Prištinskom univerzitetu koji je 1998. bio prevodilac ruske državne televizije. Za ubistvo Hotija i još osam civila, Haški tribunal na 13 godina zatvora osudio je Hajredina Baljaja, logorskog stražara u Lapušniku. Ali kada je Baljaj pre dve godine preminuo, kosovski parlament odao mu je počast minutom đutanja.
Za UNS je neprihvatljivo da međunarodna zajednica tretira živote naših kolega na Kosovu i Metohiji kao manje vredne od života novinara na drugim tačkama zemaljske kugle. Takva diskriminacija duboko je nemoralna i pogrešna.
UNS poziva vlast u Srbiji da kod međunarodnih činilaca protestuje zbog nekažnjivosti zločina nad novinarima na Kosovu. Od svih međunarodnih pregovarača o statusu Kosova, i svih posrednika u srpsko-albanskom dijalogu, jedino predstavnik OEBS-a na Kosovu Jan Bratu, uporno zahteva rešavanje zločina protiv novinara.
Sud za zločine protiv OVK predstavljen je međunarodnoj javnosti kao nova prilika za pravdu. Ne smemo ćutati dok i ta prilika umire.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.