Ustavni sud odbacio žalbu grupe javnih ličnosti zbog objava u Informeru, na Pinku i portalima

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu grupe javnih ličnosti, Ilira Gašija, Antonele Rihe, Tamare Skroze, Sergeja Trifunovića, Branislava Trifunovića i Vukašina Obradovića kojom se osporava rešenje Apelacionog suda u Beogradu, a zbog objava o njima u pojedinim medijima da su u vezi sa stranim agentima i optuženi za nasilno rušenje ustavnog poretka.

Grupa javnih ličnosti je podnela najpre Višem javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv glavnog i odgovornog urednika „Informera“ Dragana J. Vučičeviča, vlasnika TV Pink Željka Mitrovića, kao i odgovornih lica u portalima Pravda i Zavetnici jer su u njihovim medijima optuženi za nasilno rušenje ustavnog poretka, dovedeni u vezu sa stranim agenturama i, kako se navodi u prijavi, u više tekstova sumnjičeni da su učestvovali u pripremama za ubistvo Aleksandra Vučića.

„Podnosioci krivične prijave stavljeni su u kontekst zaverenika koji rade protiv interesa sistema, čime se na posredan način vrši njihov progon i diskriminisanje, i to samo zato što imaju drugačiji sistem vrednosti i drugačije mišljenje o odredjenim ličnostima i društvenim pojavama“, izjavio je tada pravni zastupnik oštećenih advokat Miloš Stojković.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je odbacilo krivičnu prijavu sa obrazloženjem da „nema osnovane sumnje da su prijavljena lica izvršila navedena krivična dela niti pak neko drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, već se eventualno radi o krivičnom delu uvrede“.

Tim povodom, potpisnici krivične prijave tadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović, u to vreme direktor „Slavko Ćuruvija fondacije“ Ilir Gaši, novinarke Antonela Riha i Tamara Skroza i glumci Sergej i Branislav Trifunović, uputili su Apelacionom javnom tužilaštvu prigovor na ovu odluku.

Potpisnici krivične prijave su tada izjavili da smatraju da je obaveza države da, kažnjavanjem takvog postupanja, štiti svoje gradjane i brani kulturu ljudskih prava i javnog dijaloga.

Apelaciono javno tužilaštvi je odbilo njihov prigovor, posle čega su podneli ustavnu žalbu.

Ustavni Sud je, medjutim, procenio da „krivična prijava predstavlja samo inicijalni akt na osnovu koga nadležni tužilac, proveravajući njene navode, utrvrdjuje da li ima osnova za pokretanje krivičnog postupka ili ne“.

Rešenjem Ustavnog suda iscrpljena su sva pravna sredstva u okviru pravosudnog sistema Republike Srbije i oštećenima preostaje jedina mogućnost tužbe Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.